Najbolje čisti krv i jetru, spas za želudac i pluća: Ova čudesna biljka raste svuda oko nas

U narodnoj medicini koristi se od davnina, jer najbolje čisti krv i jetru, a spas je za želudac i pluća. Ova legendarna biljka nekada se koristila i za lečenje gubavosti.

Čestoslavica (lat. Veronica officinalis) ili razgon, zmijina čestoslavica, lekovita čestoslavica, prava veronika, šumska veronika, trava od ušljame, veronika, je višegodišnja zeljasta biljka iz roda Veronica u porodici bokvica (Plantaginaceae).

Čestoslavica je višegodišnja zeljasta biljka. Mnoštvo sitnih svetlo-plavih ili svetlo-ljubičastih cvetova sakupljeno je u grozdaste cvasti, a njeni nazubljeni, zeleni listovi, sa naličja su ljubičasti i maljavi.

Ime roda nastalo je od verenikion, grčkog naziva za neku biljku, koji je promenjen pod uticajem ženskog imena Veronika, latinizovanog oblika grčkog imena Vereniki („donositeljica pobede”). Ime vrste officinalis znači „lekovit“, jer je ova biljka ranije korišćena i u službenoj medicini.

Sadrži iridoidne glikozide (aukubozid), flavonoide, tanine, organske kiseline (hlorogensku i kafenu), saponine i tragove etarskog ulja.

Upotreba u narodnoj medicini

Zbog svog delovanja na „čišćenje krvi“ čestoslavica je nekada korišćena za lečenje gubavosti. Veruje se da biljka dobila ime po Svetoj Veroniki, koja je po legendi, izlečila imperatora Tiberija od lepre, time što mu je lice prekrila tkaninom na kojoj su bile utisnute crte lica Isusa Hrista.

Zapisi o upotrebi čestoslavice kao lekovite biljke mogu se naći u delima Hijeronimusa Boša u XVI veku, kao i kod Sebastijana Knajpa, koji su ovu biljku preporučivali kao univerzalni lek za mnoge bolesti. Od toga da najbolje čisti krv i jetru, do sprečavanja znojenja.

Tradicionalno upotrebljavana kao sredstvo protiv tuberkuloze, za olakšavanje iskašljavanja, i za preznojavanje, čestoslavica se koristi i kod bolesti organa za varenje, jetre, slezine, bubrega i mokraćnih puteva, kao i za ublažavanje tegoba kod gihta i reumatskih oboljenja.

Upotreba se preporučuje i za ublažavanje vrtoglavice i nervoze izazvane pojačanim intelektualnim naporima.

U narodnoj medicini se koristi kod ekcema, za ublažavanje svraba kože, i za ispiranje kao sredstvo za ubrzanje zarastanja rana.

Blagotvorno dejstvo

Ljudi uzimaju veroniku za probleme sa:

plućima (respiratorni trakt)

želucem i crevima (gastrointestinalni trakt)

bešikom i bubrezima (mokraćni trakt)

za giht, artritis

bolove u mišićima i zglobovima (reumatizam)

gubitak apetita

probleme sa jetrom i bolesti slezine

Veronika se takođe koristi kao tonik, za izazivanje znojenja , za „pročišćavanje“ krvi i za povećanje metabolizma.

Neki ljudi ispiraju grlo Veronikom za smirivanje upale usta i grla. Ponekad se nanosi direktno na kožu kako bi se zaustavilo znojenje stopala, zalečile rane i tretirali tekući problemi kože i svrab.

Čuveni srpski travar Momčilo Antonijević, podelio je nekoliko recepata za spremanje veronike, a za vas smo izdvojili dva.

Čajna mešavina protiv hroničnih kožnih oboljenja, ekcema i dermatitisa

Čestoslavica (Veronica officinalis) 50g

Kopriva list (Urtica dioica) 50g

Divlja dan i noć (Viola tricolor) 50g

Sve biljke pomešajte pa tri supene kašike smeše prelijte sa 750 ml ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite da stoji pola sata. Procedite i popijte u toku dana u manjim gutljajima nezaslađeno.

Čajna mešavina za bolje pamćenje i protiv mentalnog zamora

Čestoslavica (Veronica officinalis) 50g

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) 50g

Matičnjak (Melissa officinalis) 50g

List celera (Apium graveolens) 50g

Sve biljke pomešajte pa jednu supenu kašiku smeše prelijte šoljom ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite da stoji pola sata, procedite i popijte u toplo. Dnevno se pije dve do tri šolje.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

(Espreso/Krstarica/DČ)