SVETSKI POZNAT KARDIOHIRURG TVRDI: Kupujte samo OVO ULJE! NEMA ZDRAVIJEG ZA SRCE! I Holesterol ĆE PADATI KAO LUD!

Celi život slušamo kako treba da se bojimo zasićenih masnoća kao što je maslac, ali sve više i više je dokaza za to da zasićene masnoće nisu nešto što bi trebalo izbegavati.

Količina dokaza koji povezuje zasićene masti i holesterol i bolesti srca je slaba ili nikakva. Nažalost, medicina sporo dolazi do ovih zanimljivih informacija i nastavlja da zagovara nezdravu i neučinkovitu ishranu s niskim udelom masnoća i lekovima za snižavanje holesterola onima koji boluju od srčanih bolesti. Dokaz za to je toliko neoboriv da je čak i časopis "Time" nedavno objavio članak koji govori o tome kako je maslac, zapravo, zdrav.

"Životinjske masti sadrže manje od 20% omega-6 i manje su verovatnije kao uzročnici upala od navodno zdravih, tzv. polinezasićenih ulja. Zaboravite na “nauku” koja već decenijama govori isto. Nauka koja samo zasićene masnoće navodi kao uzročnike bolesti srca. Nauka koja govori da zasićene masnoće povećavaju holesterol u krvi, takođe je vrlo slaba. Budući da sada znamo i imamo dokaze da holesterol nije uzrok bolesti srca, zabrinutost u odnosu na zasićene masnoće danas je apsurdna.”

Jednostavno rečeno, dokazi koji povezuju bolesti srca s mastima su slabi, dok su dokazi povezani s upalom uzrokovanom procesiranom hranom poput belog brašna, belog šećera i hemijskih aditiva puno jači.

Dr Lundel nastavlja da obašnjava:

"Ono što možete da učinite je da odabirate hranu koju su jele naše bake i deke, a ne hranu koju su jeli naši roditelji, onu iz supermarketa. Uklanjanjem upalne hrane i dodavanjem esencijalnih hranjivih minerala iz sveže, neprerađene hrane popravićete godinama nastajalih oštećenja u arterijama i celom telu, nastalih konzumacijom tipične brze ishrane. “

Zato smo zagovornici tradicionalne ishrane. Tradicionalna hrana upravo je ona koju su servirale našebake, mnogo pre nego što je većina porodičnih stolova postala ispunjena veštačkom, industrijski procesiranom hranom.

1. Ghee (pročišćeni maslac)

Za ghee su mnogi već čuli, a neki su ga već i uveli u svakodnevnu upotrebu. Tradicionalno se koristi u Indiji za ajurvedsko kuvanje. Ima odlične zdravstvene karakteristike (i prednosti!) i ima prilično visoku tačku sagorevanja. Ghee je bogat topivim masnim mineralima i vitaminima A, D i K2. Takođe je bogat CLA (konjugiranom linolenskom kiselinom), esencijalnom masnom kiselinom koja se nalazi gotovo isključivo u životinjama koje se uzgajaju travom i za koju se veruje da štiti od raka, bolesti srca i dijabetesa tipa II.

Budući da su mlečni minerali uklonjeni iz ghee-a njegovom pripremom, to znači da su uklonjeni i kazein i laktoza, elementi u mlečnim proizvodima na koje su mnogi osetljivi. Vrlo često su osobe, inače osetljive na mlečne proizvode, tolerantne na ghee (posavetujte se s lekarom ako imate ozbiljnu alergiju). Uklanjanje krutih mlečnih minerala iz njega, takođe omogućuje da ga koristite na višim temperaturama (do 485 °).

Koristite ghee za kuvanje, pečenje, prženje, pohovanje…za pripremu svih jela na tiganju.

Tačka sagorevanja: 425-480 ° (zavisno od čistoće)

2. Kokosovo ulje

Kokosovo ulje pomaže pri gubitku težine, podržava zdravlje srca, podstiče metabolizam i koristi koži. Ima i odlične karakteristike za normalizaciju metabolizma.

Sirovo devičansko kokosovo ulje najbolje je koristi kod kuvanja ili pečenja na nižim temperaturama. Rafinisano kokosovo ulje ima višu tačku sagorevanja i manje se oseća ukus kokosa. Rafinisano kokosovo ulje može imati i malo manje zdravstvenih prednosti u odnosu na devičansko kokosovo ulje, ali je i dalje zdrava opcija za kuvanje na visokim temperaturama. Kada tražite kokosovo ulja proverite, da nije hidrogenirano ili obrađeno heksanom.

Tačka sagorevanja: devičansko, sirovo ili nerafinisano: 280 °-365 °, rafinisano: 400 °-450 °.

Nažalost, neki prodavači maslinovog ulja kombinuju maslinovo ulje s jeftinim biljnim uljima, iako je na flašama naznačeno da se radi o 100% maslinovom ulju. Zato pazite da je maslinovo ulje koje kupujete čisto, kupujte ga od proverenih dobavljača, inače nesvesno možete konzumirati nezdrava ulja.

Tačka sagorevanja: 320 ° -350 °

4. Ulje avokada

Ulje avokada ima visoku tačku sagorevanja (475 ° -520 °), međutim, sadrži i količinu omega-6 višestruko nezasićenih masti koje, u većoj količini, mogu da uzrokuju upalu. Zbog toga ne koristite ulje avokada kao svoje ”prvo” ulje za svakodnevno kuvanje, ali je dobar izbor za povremenu upotrebu.

Ulje avokada dobija se hladnim tešnjenjem sveže pulpe avokada. Boja mu varira od svetlozelene do intenzivno zelene ili smeđe-zelene boje.

Bogato je esencijalnim masnim kiselinama, lecitinom, vitaminom E i beta-karotenom.

Tačka sagorevanja: 475 ° -520 °.

5. Palmino ulje

Palmino ulje je sjajna zdrava opcija za kuvanje na visokim temperaturama. Naziv palmino ulje koristi se za ulje proizvedeno iz pulpe (“mesa”) plodova uljnih tipova palme, najviše od afričkog soja Elaeis guineensis (“palma uljarica”). Od jezgri (koštica) plodova istih vrsta palme proizvodi se i ulje palmine jezgre, koje sadrži znatno viši postotak zasićenih masti. Od palminog ulja vrlo se razlikuje kokosovo ulje koje se proizvodi od plodova koje rastu na drugačijim vrstama palmi. Bilo je mnogo kontroverzi oko palminog ulja jer su mnoge plantaže palminog ulja doprinijele desetkovanju afričkih prašume.

Tačka sagorevanja: 430 ° -455 °.

6. Maslac

Foto: Profimedia

Ne zamenjujte maslac s margarinom. Maslac se dobija preradom mlečne masti, a margarin industrijskom preradom biljnih ulja. Maslo je maslac niže, lošijeg kvaliteta, nastao kao produkt maslaca. Sadrži manji udeo vode pa je teže maziv i smanjena mu je nutritivna vrednost.

Maslac treba koristiti na niskim temperaturama.

Tačka sagorevanja: 325 ° -375 °.

Bonus video:

(Espreso/Stil)