NEUROHIRURG SA VMA OTKRIO ZNAKOVE PUCANJA MOŽDANE ANEURIZME! "Ne daje simptome dok ne pukne, tada čovek..."

Moždana aneurizma ne daje simptome dok ne pukne, a kada se to desi, pritisak skače, glavobolja je nepodnošljiva i tada čovek ostaje bez svesti. Ono na šta stručnjaci upozoravaju je da, ukoliko znate da je neko u porodici imao problem ili imate izvesne poteškoće, bilo bi dobro da glavobolju jačeg intenziteta uvek propratite magnetnom rezonancom, gde će lekar proveriti da li se radi o ovom problemu.

- Simptomi se javljaju kada je moždana aneurizma prešla neke dimenzije i kada pravi kompresivni efekat na nerve. Tada se može javiti bol u oku, pad kapka, proširenje zenice... Postoji karakterističan sklop simptoma, koji se vezuju za neruptiranu. Kada već dođe do pucanja, javlja se najjača glavobolja, kako je pacijenti opisuju, ukočenost vrata, poremećaj stanja svesti... Ako govorimo o nekim velikim aneurizmama, koje se dosta retko viđaju, onda se javljaju i simptomi koji su slični šlogu – objasnio je neurohirurg sa VMA Milan Lepić u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Moždana aneurizma, uzrok i lečenje

Moždana aneurizma je proširenje krvnog suda u mozgu i predstavlja životno ugrožavajuće stanje ukoliko dođe do pucanja. Dakle, iznenadna jaka glavobolja, proširena zenica, pad kapka, poremećaj oštrine vida, duple slike, utrnulost lica – sve su to simptomi na koje se mora odmah reagovati.

- Moždane aneurizme su fokalna proširenja krvnih sudova mozga, pre svega arterijskih, i ima tu različitih tipova koji se uglavnom povezuju sa hipertenzijom, aterosklerozom, kao uzročnicima povrede zida krvnog suda, gde ovo proširenje tada nastaje. U principu, aneurizme same po sebi nisu problem, one su relativno malih dimenzija – ispod 1 cm, ali ako dođe do rupture, to predstavlja ozbiljan problem i to je ozbiljno ugrožavajuće stanje – istakao je dr Lepić.

Usled stresa i napora ovo proširenje može još više da naraste, a naročito su u riziku osobe koje imaju hipertenziju i ne leče se. Može biti i nasleđena, te je važno obaviti pregled ukoliko znate da je vaš bliski srodnik imao ovakav problem.

- Postoje nasledni faktori i generalno porodice pacijenata koji znaju za aneurizmu ili su imali rupturu aneurizme sa bilo kakvim ishodom, trebalo bi da se skrinuju, da se obavi skenerska angiografija ili magnetna rezonanca glave da se vizualizuju krvni sudovi, da se vidi da li postoje ovakva proširenja i da se blagovremeno reaguje – objasnio je neurohirurg.

(Espreso/telegraf/prenela PV)