Ima je u maltene svakom dvorištu u Srbiji, a ljudi nemaju pojma šta sve leči: Sigurno ste za nju čuli barem jednom

Bokvica je jedna od onih biljaka pored kojih mnogi prolaze svakog dana, a da je gotovo i ne primećuju. Raste uz staze, po travnjacima, u dvorištima, na ivicama bašte i među drugim biljkama, pa je većina doživljava kao običnu samoniklu travu. Ipak, ova skromna biljka godinama je poznata i kao veoma cenjena u narodnoj tradiciji, ali i kao biljka koja ima svoje mesto u baštovanstvu, posebno u prirodnim i manje formalnim vrtovima.

Bokvica je izdržljiva, nezahtevna i lako se prilagođava različitim uslovima, zbog čega je mnogi imaju u dvorištu čak i kada je nisu namerno zasadili. Upravo u tome leži njena posebnost: ne traži gotovo ništa, a može da bude i korisna i dekorativna, naročito u baštama koje se oslanjaju na samonikle vrste, lekovito bilje i prirodniji izgled prostora.

Poznata po lekovitosti, ali često zapostavljena

Bokvica je najpoznatija po svojoj tradicionalnoj upotrebi kada je reč o disajnim putevima, kašlju i iritaciji grla, a u narodnoj praksi često se pominje i kao biljka koja umiruje kožu. Njeni listovi se odavno povezuju sa oblogama i biljnim preparatima, pa nije čudo što se smatra jednom od najpoznatijih samoniklih lekovitih biljaka na ovim prostorima. Upravo zbog toga mnogi baštovani danas vole da je imaju pri ruci u svom vrtu, ne samo kao deo prirodne bašte, već i kao biljku koja nosi dugu tradiciju upotrebe.

Ipak, iako je njena lekovitost ono po čemu je najpoznatija, bokvica je zanimljiva i iz ugla uzgoja. Ona pokazuje koliko biljke koje se često smatraju “običnim” ili “divljim” mogu zapravo imati veliku vrednost u svakodnevnom životu i u uređenju vrta.

Kako izgleda i gde najbolje uspeva

Bokvica raste nisko pri zemlji i formira rozetu listova, dok njene cvetne drške izbijaju uspravno i mogu se lako uočiti među travom. Najčešće se sreću uskolisna i širokolisna bokvica, a obe su dobro poznate i vrlo otporne. Uspevaju na različitim tipovima zemljišta, ali najviše im prija rastresita zemlja i položaj sa dosta svetlosti. Ipak, mogu dobro da rastu i na mestima koja nisu idealno uređena, što ih čini posebno zahvalnim za baštovane koji ne žele previše zahtevne biljke.

Upravo zato bokvica može biti dobar izbor za delove vrta koji se uređuju u prirodnom stilu, za rubove leja, travnate površine ili kutke namenjene lekovitom i samoniklom bilju. Nije biljka koja traži posebno negovanje, pa je pogodna i za početnike.

Kako se gaji u bašti

Ako neko želi da bokvicu uzgaja planski, to može da uradi veoma lako. Najjednostavniji način je setva semena direktno u zemlju, u proleće ili ranu jesen. Seme se ne polaže duboko, već se samo blago pritisne uz površinu zemlje i zalije. Bokvica brzo niče i lako se prima, naročito ako zemlja nije previše zbijena.

Može se gajiti i u izdvojenom delu vrta namenjenom lekovitom bilju, gde će se lepo uklopiti uz kamilicu, nanu, matičnjak i slične vrste. Pošto ne raste visoko, ne zaklanja druge biljke, ali je dobro ostaviti joj dovoljno prostora da razvije lisnu rozetu. Nije zahtevna kada je reč o prihrani, a ni zalivanje ne mora biti često osim u periodima velike suše.

Mnogi baštovani je puštaju da raste i spontano, pa je samo usmeravaju tako da ne zauzme previše prostora na mestima gde nije poželjna. U tome i jeste njena prednost: lako se održava, a još lakše uklapa u prirodnu baštu.

To najviše zavisi od načina na koji se gleda na baštovanstvo. U strogo uređenim travnjacima bokvica se često smatra nepoželjnom biljkom, ali u baštama koje neguju biodiverzitet i prirodniji pristup ona može biti prava vrednost. Privlači pažnju ljubitelja samoniklog bilja, ne traži mnogo nege i uspeva čak i tamo gde druge biljke često odustanu.

Zbog toga je sve više onih koji umesto da je uklanjaju, bokvicu ostavljaju u delu dvorišta ili je čak namerno seju. Osim što je poznata kao lekovita, ona može biti i lep podsetnik da u bašti nisu dragocene samo raskošne i upadljive vrste, već i one tihe, skromne biljke koje su tu sve vreme.

(Espreso/Blic/DČ)