Nije svaka riba zdrava, iako su nas tako učili: Evo koju treba jesti, a koju je najbolje da izbegavate

Nije tajna da je riba dobra za ishranu, ali nije svaka riba zdrava. Neke vrste riba bolje je da izbegavate.

Nije tajna da je riba dobra za nas. Ne samo da je puna proteina i ima malo zasićenih masti, već je i bogata omega-3 masnim kiselinama, koje mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Ali neke vrste ribe zdravije su od drugih, a neke su čak i opasne ako se previše jedu.

Prednosti konzumiranja ribe

Riba je bogata omega-3 masnim kiselinama, vitaminom D i selenom. Osim što štiti srce, pomaže u snižavanju krvnog pritiska i triglicerida, poboljšava funkciju krvnih sudova, pomaže u prenatalnom i postnatalnom neurološkom razvoju i smanjuje upalu. Iako omega-3 masne kiseline možete uneti kroz dodatke ribljeg ulja, laneno seme, orahe ili drugu hranu, riba je ipak najbolji izvor.

„Istorijski gledano, riba je oduvek bila deo ishrane stanovnika plavih zona, u kojima žive 100-godišnjaci. Zanimljivo je da u tim regijama ljudi pretežno jedu biljnu hranu, uz male količine životinjskih proteina, uključujući ribu“, kaže nutricionistkinja i dijetetičarka dr. Felisija Stoler.

Ali ono što je važno za zdravlje je i način pripreme ribe. Kada se prži u dubokom ulju, ona gubi svoju zdravstvenu vrednost. Najbolje je konzumirati kuvanu ili ribu s roštilja, a smrznuta je jednako dobra kao i sveža, ističe Stoler za PureWow.

Neke od najzdravijih riba za jelo su divlji losos, srdela, haringa, pastrmka, skuša, inćuni i bakalar. Stručnjaci preporučuju da nedeljno pojedemo približno 300 grama ribe ili morskih plodova.

Nije svaka riba zdrava, ovu treba jesti umereno ili izbegavati

U svim vrstama ribe i školjkama nalaze se tragovi žive. Iako ona u maloj količini neće uticati na vaše zdravlje, u većim količinama je otrovna. Izloženost metil-živi povezana je sa zaostalim neurološkim razvojem, gubitkom perifernog vida, nedostatkom pokretljivosti ili koordinacije, oštećenjima govora i slabošću mišića, prema američkoj Agenciji za zaštitu okoline.

Trudnice koje konzumiraju metil-živu mogu izložiti svoju odojčad problemima nervnog sistema i neurološkim problemima. U velikim količinama može uzrokovati trajna oštećenja mozga i nervnog sistema, upozorava Agencija za otrovne materije i registar bolesti. Agencija za zaštitu okoline čak metil-živu smatra mogućom kancerogenom materijom za ljude.

Zato treba izbegavati prekomernu konzumaciju ribe s visokim sadržajem žive, dok trudnice, žene koje doje i mala deca treba potpuno da ograniče njen unos. Neke od takvih vrsta riba su ajkula, sabljarka, kraljevska skuša i tuna.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

(Espreso/Krstarica/DČ)