AKO VAS STOMAK BOLI TAČNO NA OVOM MESTU IMATE PODIGNUT ŽELUDAC: Srbi zanemaruju ove SIMPTOME, a može biti POGUBNO

Želudačna kila ili hijatus hernija je stanje kada deo želuca dospe kroz otvor jednjaka na dijafragmi u grudni koš. Dijafragma nam pomaže da dišemo i nalazi se između stomaka i grudnog koša. Komplikacije su retke, ali kada se pojave leče se samo operativnih zahvatom. Veruje se da gojaznost i pušenje povećavaju rizik od dobijanja želudačne kile.

Klizna hijatus hernija je najučestalija

Postoji nekoliko tipova želudačne kile, a klizna hijatus hernija je najučestalija. Ovaj tip kile karakteriše povremeno probijanje želuca u grudni koš kroz otvor na dijafragmi. Paraezofagealna kila, je ređa i obično se leči operativnim putem, a u najtežim slučajevima zahteva i hitnu medicinsku intervenciju. Ovaj oblik želudačne kile se javlja kada veći deo želuca, nekada i ceo organ, kroz otvor na dijafragmi dospe u grudni koš.

Simptomi želudačne kile

Retko se javljaju simptomi, a ako postoje obično su uzrokovani dospevanjem želudačne kiseline ili vazduha u jednjak. Uobičajeni simptomi su gorušica, koja se pogoršava kada pacijent legne, refluks kiseline ili GERB, bol u grudima, mogući su i problemi sa gutanjem i podrigivanjem.

Operacija hijatalne kile

Komplikovaniji slučajevi želudačne kile leče se operativnim zahvatom. Operacija je neophodna, ako se simptomi refluksa ne mogu kontrolisati lekovima, ili kod velikih želudačnih kila. Postoji više vrsta operacije, a koju će hirurg preporučiti zavisi od oblika želudačne kile i opšteg stanja pacijenta.

Hirurška intervencija indicirana je kod oblika želudačne kile, koja se zove kotrljajuća ili paraezofagealna hijatalna kila. Kada je reč o ovom obliku kile, deo želuca ulazi u grudni koš, ali prelaz jednjaka u želudac ostaje u trbušnoj duplji. Ovaj oblik je redak, ali stručnjaci smatraju, da je neophodno lečiti ih operativnim putem.

Kotrljajuća kila može da dovede do prekida cirkulacije i okretanja želuca u rasponu većem od 180 stepeni. Ova stanja zahtevaju hitnu intervenciju. Želudačna kila se najčešće operiše laparaskopski, na taj način se kila fiksira. Hirurg napravi nekoliko malih rezova na stomaku u jedan od rezova postavlja laparoskop, taknu cev s malom kamerom, a kroz druge rezove hirurški alat. Preko monitora, stručnjak dobija sliku želudačne kile i operiše pacijenta.

Operacija, se obavlja pod opštom anestezijom i najčešće traje između dva i tri sata. Postoji i otvoreni operativni zahvat, kada hirurg pravi malo veći rez na stomaku. Otvorena hirurgija se najčešće koristi u težim slučajevima, jakih krvarenja, ili ako je želudac u celosti skliznuo u grudnu šupljinu. Novija tehnika je Nisenova fundoplikacija koja se radi laparoskopski. Hirurg umota i učvrsti gornji deo stomaka, oko jednjaka.

Kako izgleda oporavak posle operacije želudačne kile

Pacijent ostaje, posle operacije od jednog do dva dana u bolnici. Mora da se pridržava određenog načina ishrane i da dok se ne oporavi, koristi tečnu ili meku hranu i da izbegava gazirana pića. Pojedini pacijent imaju posle operacije, smanjen apetit, ili dijareju.

Uopšteno nema velikih ograničenja posle operacije, kada se pacijent oporavi može da obavlja umerene fizičke aktivnosti, ali bitno je da prati reakcije tela i da ograniči aktivnosti koje izazivaju bolove. U odnosu na težinu bolesti, lekar daje savete. Stanje se nekada tretira i lekovima, stručnjak može da prepiše pacijentu antacide za neutralizaciju želudačne kiseline ili blokatore H2-receptora, koji smanjuju lučenje kiseline.

Ishrana

Želudačna kila uzrokuje simptome refluksa kiseline. Određenim načinom ishrane ti simptomi se mogu kontrolisati. Savetuje se, na primer, više manjih obroka u toku dana, potrebno je izbegavati, obroke ili grickalice, nekoliko sati pre odlaska na spavanje. Neke namirnice mogu da, pojačaju lučenje želudačne kiseline i izazovu gorušicu.

Potrebno izbegavati i začinjenu hranu, čokoladu, paradajz i namirnice sa paradajzom, kofein, crni luk, citrusno voće, alkohol. Simptomi se mogu ublažiti i nekim dobrim navikama. Savetuje se prestanak pušenja, bilo bi dobro da osobe koje pate od želudačne kile spavaju na nešto višem uzglavlju, da izbegavaju naglo savijanje i ležanje posle jela.

Želudačna kila nema tačno definisan uzrok

Tačan uzrok nastanka želudačne kile nije do kraja poznat. Neke povrede, kako se veruje, mogu oštetiti mišićno tkivo. Nastanak želudačne kile može isprovocirati i jak pritisak u stomaku, usled kašlja, povraćanja, naprezanja pri pražnjenju creva ili prilikom podizanja teških predmeta.

Želudačna kila i srce

U najtežim slučajevima želudačna kila može blokirati protok krvi u stomak, ovo stanje zahteva hitnom medicinsku pomoć. Pacijent se žali na mučninu, povraća, ne može da prazni creva. Nelagodnost ili bol u grudima često može biti znak želudačne kile. Kod izvesnog broja osoba, poremećaj srčanog ritma je posledica mehaničkog problema. Želudačni sadržaj dospeva u jednjak i pritiska srce.

Stanje najčešće nije praćeno simptomima

Pacijenti sa hijatalnom hernijom, u većini slučajeva, nemaju simptome i nije im potrebna medicinska nega. Ipak, u težim situacijama potrebna je operacija, nekada i upotreba lekova. Moguće je i da se posle operacije vrate simptomi želudačne kile. Prema studiji iz 2020. godine, stopa recidiva kod pacijenata koji su bili podvrgnuti minimalno invazivnom operativnom zahvatu iznosila je 18 odsto.

Pokazalo se da simptome mogu da ublaže u velikoj meri zdrave životne navike. Lekari ističu važnost održavanja zdrave telesne težine, savetuju prestanak pušenja, manje i češće obroke, izbegavanje masnih i kiselih namirnica i poslednji obrok tri do četiri sata pre odlaska na spavanje.

BONUS VIDEO:

(Espreso/ eKlinika/ Prenela I.O.)