AKO STE JELI SVINJETINU, A IMATE OVE SIMPTOME, ODMAH SE JAVITE LEKARU: Ova BOLEST se najčešće javlja ZIMI

Ovo oboljenje je rašireno u zemljama u kojima postoji običaj upotrebe mesa koje nije termički obrađeno (usoljeno, sušeno dimljeno), kao i suhomesnatih i kobasičarskih proizvo­da. Naročito je često u zemljama istočne Evrope, u Rusiji i Severnoj Americi, odnosno kod Eskima.

U našoj zemlji oboljenje se najčešće javlja tokom zimskih meseci, nakon klanja svinja i tzv. "svinjskih daća".

Posle inkubacije koja traje do 30 dana, u tipičnim slučajevima mogu se razlikovati tri faze bolesti.

Intestinalna (crevna) faza počinje dva do tri dana nakon upotrebe zaraženog mesa. Bolesnik se žali na mučninu, gađenje, osećaj nadutosti, ima umerene bolove u trbuhu, ponekad povraća ili ima učestale, kašaste ili tečne stolice. U mnogim slučajevima ova faza bolesti izostaje.

Invazivna faza obeležena je pojavom tipičnih simptoma i znakova. Nastaje posle 7 do 15 dana i traje od dve do pet sedmica. Bolesnik se najpre žali na osećaj zategnutosti i bolove u mišićima, povišenu temperaturu (do 40 °C) koja traje više dana ili sedmica, na bolove u očnim jabučicama pri njihovim pokretima, koje zato izbegava (tzv. "ukočen pogled"), bolove pri žvakanju (pseudotrizmus), gutanju, disanju ili pokretima ekstremiteta.

Upečatljiva je pojava otoka lica, naročito očnih kapaka, praćena izra­zitim konjunktivitisom ili konjunktivalnim krva­renjima. Postoji jedar, tvrd i bolan otok muskulature ekstremiteta, koji ograničava njihovu pokretljivost.

Najteže manifestacije u ovoj fazi bolesti su brzo zamara­nje, izrazita malaksalost, gušenje, naglo nastale kongestije pluća i jetre, otok potkolenica...

Faza rekonvalescencije nastaje posle mesec do dva dana nakon infestacije, uz postepeno nestajanje simptoma i znakova prethodne faze. Može da traje više sed­mica ili meseci. Dugo nakon početka bolesti oboleli se žale na slabost ih ukočenost mišića, "reumatske" tegobe i slično.

Najsigurnija mera zaštite od trihineloze je termička obrada mesa (kuvanjem ili pečenjem), pri kojoj treba da se postigne tempe­ratura od najmanje 77 °C u toku 30 minuta u svim delovima mesa.

Larve se mogu uništiti dubokim zamrzavanjem mesa na -15 °C tokom 21 dan, ili na -18 °C tokom 24 sata.

Salamurenje, dimljenje i sušenje mesa nisu sigurne mere za uništavanje larvi Trichinella spiralis. Najvažnija mera kolektivne prevencije je pregled mesa, koji sprovodi nadležni veterinarska služba, koja je u slučaju obolelih u Čajetini, doduše, zakazala, pa bi ove analize trebalo uraditi na više mesta.

U suzbijanju trihineloze kod ljudi veliki značaj ima sprečavanje zaražavanja domaćih svinja (derati­zacija staja, tovilišta, klanica) i uklanjanje uginulih životinja van domašaja svinja i pacova.

Inače, osim domaćih i divljih svinja,od trihineloze oboljevaju pacovi, psi, lisice, vidre i kune, a u hladnim oblas­tima foke, polarne lisice i medvedi. Svinja se zarazi proždirući inficirane pacove, ili hraneći se otpacima zaraženog svinjskog mesa, pa je bolest retka u zemljama u kojima se svinje hrane korenastim krmivom.

Zbog toga svinje ne treba toviti sirovim, termički neobra­đenim otpacima i iznutricama jer mogu da sadrže opasne larve.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/Prenosi M.M.)