OVAJ SIMPTOM JE SLIČAN SRČANOM UDARU I ANGINI PEKTORIS: Prepoznajte ga na vreme

Angina pektoris (angina pectoris) je osećaj bola u grudima u vidu stezanja, pečenja ili pritiska a nastaje zbog stvaranja naslaga (plakova) na krvnim sudovima koji ishranjuju naš srčani mišić. Reč je o najčešćem simptomu ishemijske bolesti srca.

Angina pektoris i srčani udar: sličnosti i razlike

Naslage koje se talože na unutrašnjim zidovima koronarnihkrvnih sudova dovode do njihovog suženja i ometanja dotoka krvi u srčani mišić. Kada je suženje zbog nataloženih plakova veće od 70 odsto, javlja se bol. Upravo u tom slučaju govorimo o stanju poznatom kao angina pektoris.

Postoji više vrsta angine, a najčešća je stabilna angina, koju zapravo i zovemo angina pektoris, uzrokovanom bolešću koronarne arterije. Teška ili neočekivana angina pektoris signalizira srčani udar i potrebna je hitna medicinska reakcija.

Kao rezultat toga što srce ne dobija dovoljno kiseonika, srce kuca brže i teže dobija krvi, uzrokujući bol. Međutim, treba reći da angina pektoris nije bolest. To je simptom, znak upozorenja ishemijske srčane bolesti, a ponekad i najava srčanog udara. Tako je bol zapravo zajednički simptom srčanog udara i angine pektoris. Ako dođe do neočekivanog ili jakog bola u grudima, ipak odmah pozovite hitnu pomoć, iako se možda ne radi o srčanom udaru.

Kako ljudi osećaju anginu pektoris i kako izgleda bol

Angina pektoris odnosi se na osećak kratkotrajnog bola u grudima ili nelagodnost. Ovaj bol dolazi i odlazi u predvidljivim obrascima.Većina ljudi sa anginom opisuje bol u grudima kao pritisak, osećaj teskobe ili stezanja. Pojedine osobe je mogu osećati i kao gorušicu. Neki, opet, tvrde da je bol kada postoji angina pektoris teško rečima opisati. Nelagodnost obično počinje iza naše grudne kosti, iako ponekad možda neće biti lako da se bol precizno locira,

Bol ili nelagodnost koje osećamo u grudima mogu se proširiti na druge regije gornjeg dela tela. To uključuje vrat, vilicu, ramena, ruke, leđa ili stomak. Nedostatak kiseonika u srcu može da izazove druge simptome, poznate kao „ekvivalenti angine“. Reč je o simptomima koje ne osećamo u grudima, kao što su:

umor

mučnina ili povraćanje

kratak dah

prekomerno znojenje.

Angina pektoris, koji tipovi postoje

Postoje četiri glavne vrste angine:

stabilna angina

nestabilna angina

mikrovaskularna angina

Prinzmetalova (varijantna) angina.

Angina pektoris je drugo ime za stabilnu anginu, a dva najčešća tipa su stabilna i nestabilna.

Kako se angina razlikuje od srčanog udara

I angina pektoris i srčani udar su posledice koronarne arterijske bolesti. Međutim, angina ne uzrokuje trajno oštećenje srca, za razliku od srčanog udara. Razlog je to što angina signalizira privremeno smanjenje dotoka krvi u naše srce. Srčani udar izaziva duže smanjenje protoka krvi, a za to vreme deo našeg srčanog mišića počinje da odumire.

Druga ključna razlika je ono što čini da bol nestane. Odmor ili lekovi (nitroglicerin) uzrokuju da stabilna angina nestane u roku od nekoliko minuta. Međutim, ako dođe do srčanog udara, odmor ili lekovi neće ublažiti simptome. Stabilna angina ne zahteva hitnu pomoć osim ako se bol iznenada ne pogorša ili ne nestane. Srčani udar je hitno stanje koje ugrožava život i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Kod angine pektoris možemo da pomognemo sebi, kod srčanog udara to mogu isključivo lekari.

Ukoliko imate anginu pektoris, veoma je važno porazgovarati da lekarom o simptomima i o tome koje sve aktivnosti možete, a koje ne bi trebalo da upražnjavate. To će vam pomoći da napravite razliku i da sa ovim stanjem živite.

Koji su faktori rizika za anginu pektoris

Postoji više faktora rizika za anginu pektoris. Neki od njih povećavaju rizik od srčanih problema, koji direktno uzrokuju anginu, kao što je koronarna arterijska bolest. Drugi se uglavnom odnose na ograničenje dotoka krvi sa dovoljnom količinom kiseonika koja dolazi do srca.

Neki faktori rizika, kao što je starenje, ne mogu se promeniti. Međutim, oni koji se odnose na promenu načina života i lekove važni su i na njih možemo da utičemo. Evo najvažnijih faktora rizika da neko dobije anginu pektoris:

anemija

hronični stres

dijabetes

ishrana sa visokim sadržajem zasićenih masnoća, šećera, natrijuma ili rafinisanih ugljenih hidrata

konzumiranje previše alkohola

izloženost zagađenju vazduha

porodična istorija ranih srčanih bolesti

bolest srčanih zalistaka

visok krvni pritisak

visok holesterol

hipertrofična kardiomiopatija (uvećano srce)

upale

dugotrajno izlaganje pasivnom pušenju

metabolički sindrom

fizička neaktivnost

gojaznost

pušenje, upotreba droga.

(Espreso/Eklinika)