EVO ŠTA MOŽE DA VAM SE DESI U ORGANIZMU AKO JEDTE MESO! OPREZ!

U poslednje vreme mnogo se priča o uvozu mesa iz država koje nemaju iste standarde za proizvodnju i kontrolu kvaliteta mesa kao naša zemlja.

Međutim, malo se zna koje posledice na naše zdravlje može da ostavi česta konzumacija neproverene svinjetine, piletine, govedine i ostalih vrsta mesa

Nikada u svojoj istoriji čovečanstvo nije imalo toliko mnogo mesa u svojoj ishrani. Iako je nekada skoro svaka kuća na selu imala svoj kokošinjac, puno dvorište razne živine, jednu kravu, par ovaca ili koza i nekoliko prasića - danas je malih uzgajivača sve manje.

Jedini način opskrbljivanja tolikog broja ljudi jeste masovna proizvodnja. I dok ona ima svoje prednosti u obliku snižavanja cena i veće dostupnosti, stručnjaci smatraju da donosi i razne potencijalne probleme za naše zdravlje.

Ešerihija koli

Ova bakterija je pre svega opasna zbog lakoće i brzine kojom se širi. U velikim klanicama, gde se obrađuju ogromne količine mesa odjednom, to je nezaustavljivo. Samo jedan komad mesa zaražen ešerihijom lako može da kontaminira kompletnu količinu.

Do zaraze samog mesa najčešće nastaje tokom klanja ili pakovanja mesa, iz creva životinje. Takva je kontaminacija sve češća, kažu iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. U studijama čak 50 posto testiranih uzoraka mesa sadrži tragove fekalija. Zaraza se može dogoditi i usled nepropisnog rukovanja mesom i zbog zaražene vode, prenosi portal 24sata.hr.

Antibiotici

Uzgajivači mesa životinjama u hranu stavljaju velike količine antibiotika, kako bi sprečili da se razbole i samim tim spreče gubitak u proizvodnji. Iako zdrave životinje zvuče kao dobra stvar, prirodna selekcija postoji s razlogom, a uključivanje antibiotika u prehrambenu industriju niti je prirodan, niti zdrav proces, ističu stručnjaci.

Na kraju, ti antibiotici završe u čoveku koji je pojeo meso, a studije pokazuju da čovečanstvo unese oko 1,400 000 kg antibiotika putem hrane za godini dana. To doprinosi sve češćoj otpornosti na antibiotike, nastanku superbakterija i mogućnosti razvoja budućih epidemija.

Kljukanje

Neprirodno hranjenje ili kljukanje čest je slučaj na farmama, jer je proizvođačima u interesu da životinje budu što veće i teže, kako bi zaradili na kilaži. Problematična je i sama ishrana, koja neretko uključuje otpatke. Pri masovnoj proizvodnji životinje ne dobijaju svežu travu i ostale namirnice koje bi jele u prirodi.Prinudno i brzinsko hranjenje uzrokuje pojavu bolesti, menja sastav bakterija u probavnom sistemu životinje, što takođe podstiče rast patogena poput gorepomenute ešerihije koli.

Stres

Životinje koje rastu u malim prostorima, u kavezima i bez mogućnosti kretanja pod ogromnim su nivoom stresa. Stres doprinosi da njihovo meso sadrži manje ključnih vitamina, a studije pokazuju da meso životinja odgajanih u prirodnom okruženju imaju do 300 i 400 odsto veće količine vitamina E i omega-3 masnih kiselina.

Kao jedino rešenje naučnici predlažu postepen povratak prirodnom, organskom uzgoju, koji će zaštititi zdravlje životinja, a samim tim i nas, ljudi.

(Espreso)