OTKRIVENA VELIKA TAJNA PARIZA, RETKI SU TO ZNALI: Espreso u "Gradu svetlosti", jedno je odvuklo svu PAŽNJU (FOTO)

Sedam dana u Parizu činilo se premalo za celi grad. Ipak, u narednim redovima potrudii smo se da čitaocima prenesemo deo atmosfere grada na Seni.

On "diše" lepotom, mirisima i specifičnošću. Poseban je po mnogim stvarima od drugih mesta, ali zbog mode se ipak izdvaja iz mase klasičnih prestonica.

Svaka ulica oplemenjena je radnjama poznatih brendova. Od Diora, Prade, Šanela... Sve je prefinjeno, baš kao što su i sami stanovnici glavnog grada Francuske.

Šanzelize vodi do Trijumfalne kapije. Sve parfimerije bile su otvorenih vrata, a ulicama su se širili mirisi ruža, ostalih cveća ili citrusa kojima se prave parfemi.

To je oduševilo, budući da skoro svaka ulica ima makar po jednu cvećaru. Miriše ceo grad.

Ono što je posebno privuklo pažnju jeste što većina odlazi ujutru na posao biciklom u čijoj korpi su kafa, novine i torba sa lap topom. Ali ne samo ujutru, oni dvotočkaše koriste kao glavno prevozno sredstvo da dođu od jednog do drugog dela grada.

ČINJENICA KOJU NE ZNA SVAKO

Ostali smo iznenađeni time da je Pariz čak tri puta manji od Beograda! Naime, prostire se na površini od svega 105.4 km², dok je srpska prestonica na 360 km². Mislili smo da je veliki grad i da će biti problem obići ga.

STIL ROĐENIH PARIŽANA

Parižanke smo prepoznavali po svojoj jednostavnosti, negovanoj koži, pomalo tršavoj kosi i svaka je negde žurila s telefonom u ruci. Ili sa psom na povocu. Sele bi u obližnji kafić ili park, prekrstile noge i same uživale na suncu. Njihov stajling krasi vrlo malo nakita, srebrni ili zlatni (nipošto kombinovani) ili ne nose nakit uopšte.

Parižani su markantni, poneki nosi kapu-kačket na glavi i jednobojnu ešarpu pažljivo odabrane boje. Ispod sakoa je košulja. Farmerke skoro i da ne nose, već su odani pantalonama.

Kada smo prošetali od Trga Konkord do Ajfelovog tornja, videli smo nekoliko ljudi sa beretkama istih boja - to su turisti. Pravi Francuzi njih ne nose. Tačno možete uočiti razliku. Shvatili smo da su mnogim stanovnicima Pariza oni pomalo dosadili, ali ipak su učtivo i vrlo ljubazno pristupali svakome od njih.

Istinski zaljubljenici u modu i lepotu, vole Pariz i rado mu se vraćaju. Zaključili bismo da Pariz nije Ajfelov toranj, niti njegove znamenitosti. To ga samo ukrašava i daje oblik. Njegova suština leži u onome što ostaje neizgovoreno i nenapisano.

(Espreso)