KOSTIMOGRAFKINJA MARINA MEDENICA OTVORILA VRATA ČAROBNOG SVETA KOSTIMA: Ovo su nosili glumci u NEČISTOJ KRVI (FOTO)

U programskoj ponudi Netfliksa (Netflix), vodećeg planetarnog striming-servisa današnjice, od nedavno je i jedan od naših najboljih filmova u 2021, „Nečista krv: Greh predaka“ u režiji Milutina Petrovića.

Sa engleskim nazivom “Bad Blood”, Petrovićevo ostvarenje je i prvi film na srpskom jeziku koji se može gledati na najvećoj filmskoj platformi Netflix.

Oživeti opise iz romana koji slovi za remek-delo srpske književnosti i koji označava početak moderne nije bilo ni malo lako. Kostimografkinji Marini Vukasović Medinici to je pošlo za rukom.

Zahvaljujući njoj i njenom timu pred nama se nalaze odevni komadi koji verodostojno prikazuju šta se to nosilo krajem 19. i početkom 20. veka, u vremenu u kome se i odvija radnja romana "Nečista krv" Borisava Stankovića.

Kostimi koji su izrađeni za potrebe snimanja serije "Nečista krv" izloženi su u Galeriji RTS Kluba, u okviru zgrade Radio Beograda. Posetioci Galerije će biti u prilici da pogledaju jedan deo kostima koje su nosili glavni likovi u seriji.

Kostimi su, prema rečima autorke Marine Vukasović Medenice, slika njihovog intimnog i javnog života i od svih vizuelnih suprotnosti epohe i Vranja u toj epohi, ilustruju samo kontrast muške i ženske mode bogate trgovačke porodice hadži Trifuna.

Vrata raskošnog sveta kostima iz serije i filma "Nečista krv" za Espreso je otvorila autorka izložbe i kostimografkinja Marina Vukasović Medenica.

Koliko je bilo zahtevno izraditi kostime za seriju "Nečista krv"? Kako je tekao proces "oživljavanja" opisa odeće iz dela Borisava Stankovića?

- Svaki kostimografski zadatak je zahtevan, jer je neophodno uraditi istraživanja oslonjena na društvene nauke kako bi se karakteri koje igraju glumci ugradili u likovnu estetiku filma svojim istorijskim kontekstom, psihološkim karakteristikama, društvenim, socijalnim odnosima i posebno obeležjima kulture odevanja. Zadatak koji podrazumeva istorijski kostim zahteva duzi period priprema. Kostim za film I seriju “Nečista krv” je bio poseban zadatak, inspirativan i izazovan baš zbog složenosti istraživanja koje je bilo neophodno radi oslikavanja slike Vranja iz sredine 19.veka, bogatog grada u kome je živelo stanovništvo različitih konfesija, u kome se formirao model odevanja bogatog stanovništva, u koji su dolazili trgovci I zanatlije iz Mletačke republike, Arabije, Austro-ugarskog carstva , Grčke, navodi Marina Vukasović Medenica i dodaje:

- Deo stanovništva u samom gradu I okolini je pripadao seoskoj sredini pa tako je I model oblačenja zavisio od tradicije, proizvodnje, kucne radinosti. Istraživanje za sve vidove kostima za “Nečistu krv” zahtevalo je proučavanje etnografske građe, predmeta materijalne kulture I pregled foto dokumentacije. Istraživanje je početak procesa “oživljavanja” opisa iz dela Borisava Stankovića. Bilo je potrebno vratiti se njegovoj literaturi I na osnovu stečenog znanja bolje razumeti njegove opise, ističe kostimografkinja.

Koje ste materijale kombinovali kako biste dobili verodostojan prikaz mode tog vremena?

- Izbor tkanina pripada fazi početka realizacije kostima pošto su obavljeni svi dogovori sa rediteljem i ostalim autorima i urađene skice. Taj odabir je pitanje umetničke odluke, ali I vrlo određenih uslova a to su finansije. Stečeno iskustvo je od velike pomoći. Trebalo je od ponude na tržištu napraviti odabir ali istovremeno misliti o cenama metraže i celokupnom budžetu za kostim, jer pored materijala morala se nabaviti koža i napraviti obuća, pojasevi, šubare. Pravljen je i nakit, dorađivani su sašiveni kostimi… Ne postoji način da se koriste verodostojne tkanine, ali to nije ni potrebno. Kostimograf radi kostime za film i učestvuje u budućem estetskom doživljaju publike. Rekonstrukcije kostima I verodostojnost materijala pripada muzejima. Za “Nečistu krv” koristila sam uglavnom jeftine tkanine I one koje su prirodnog porekla kako bi mogli da ih farbamo, toniramo ili patiniramo i na taj način ih prilagodimo zamišljenoj opštoj slici filma i serije, ističe Marina Vukasović Medenica.

Kakva je bila moda tog vremena? Jesmo li tada išli u korak sa onim što su diktirali trendovi?

- Modu Vranja o kakvom je Bora pisao određivalo je više faktora i uticaja. Odevanje bogatog sloja, pripadnika trgovačkih porodica, kao što je bila hadži Trifunova, koje su se obogatile uglavnom trgovinom užadi, karakterisali su uticaji prizrenske mode kao I mode iz Skadra, kod odevanja žena a kod muškaraca pomešani uticaji ovih sredina i muška moda iz oslobođenog dela Srbije, pojašnjava autorka izložbe i dodaje:

- Može se reći da je ženska moda bila orijentalnog karaktera i sličnih elemenata koje su nosile Turkinje. O toj modi bi se moglo dugo pričati, o njenom nastanku i korenima. Vranjanke koje su se odevale po toj modi, nosile su šalvare i pokrivale su lice i deo svoje odeće “avalom” tokom svog pojavljivanja u javnom životu. Razlike su postojale i prema njma su se na trgovima i ulicama razlikovale Srpkinje od Turkinja. Bilo je i onih žena koje nisu prihvatile šalvare već su, kao sto sam se odlučila za kostim Kate, hadži Trifunove žene, nosile , prema tradiciji, duge košulje i uz njih ostale elemente po modi grada, ističe Marina.

Kaliko je moda iz tog vremena daleka ili bliska ovoj današnjoj?

- Gledano iz jednog ugla, takva moda i ženska i muška, nije toliko daleko od današnje obzirom da je pojam današnje mode veoma širok. Zbog toga sam i dobila mnoge komentare kako bi se ovi kostimi mogli i danas nositi. Postoji, iz drugog ugla, velika razlika a to je jasno uspostavljen obrazac odevanja koji je bio poštovan i koji je karakterisao položaj u društvu, određivao status, razlikovao devojku od udate žene, nevestu od udovice… Zapadno evropska moda je došla u Vranje sa muškarcima, poslovnim ljudima iz zapadne Evrope, uglavnom iz Austro-ugarske monarhije ali i iz Istanbula u kome su muškarci na položajima kao i oni koji su završili visoke škole već uveliko pratili modu sa Zapada ali nosili fes kao usvojeno oglavlje prema novim reformama u Otomanskom carstvu. Vranje se nalazilo na obodu Carstva i takva moda je sporije prihvatana. Nešto kasnije i “krinolina” je stigla u Vranje ali će bitne promene ženski obrazac odevanja doživeti sa oslobođenjem Vranja.

Koji elementi su bili neizostavni delovi muških i ženskih odevnih kombinacija?

- Odevne kombinacije su bile složene. Ženski kostim je podrazumevao više elemenata a osnovni su bili : košulja, šalvare, jelek, mintan, anterija, kecelja, učkur, jecerma (marama), avala, nakit, maramica. Koristili su se na više načina i kombinovali se u zavisnosti od prilike u kojoj se žena pojavljuje. Nošen je na glavi i mali fesić koji je imao svoje ukrase u zavisnosti od statusa u porodici i društvu. Zimi su nosile “bunde”, duge kapute od pliša ili čoje postavljene krznom. Ženski kostim, kao I muški, ukrašavan je vezovima pamučnim, vunenim koncem ili srmom kao i bogatom pozamanterijom. Moguće su bile i kombinacije sa tradicionalnim elementima koji su karakterisali seoski kostim Vranja i okoline. Muški kostim je izrađivan od čoje, plave, crne, braon boje. Podrazumevao je košulju, cakšire “poturlije”, fermen, mintan, bele čarape, zimske duge anterije ili narodne suknene japundze sa kapuljačom. Pojas je bio obaveza, od tkanine ili kože gde su nosili oružje, duvankese, pribor za pušenje, kese sa novcem. Vranjanci su prema modi nosili fes ali mnogi i tradicionalnu šubaru, navodi o modi Vranja kostimografkinja za Espreso.

- Naročito je ženski kostim dobio nove elemente oslobođenjem Vranja, umesto šalvara suknju, umesto mintana libade i maramu na dekolteu kao I “bajader” , ešarpu oko struka. Umesto suknje, nosile su i fistan, dugu haljinu sa srcolikim dekolteom, ističe kostimografkinja.

Jeste li dodali i svoj lični pečat prilikom izrade kostima i koliko je ovakav projekat uopšte ostavljao prostora za to?

- Izborom rešenja za kostim u filmu i seriji rukovodila sam se očuvanjem kulturnog nasleđa. Prostor koji sam od reditelja dobila, dao mi je mogucnost da oslikam karaktere I atmosferu grada prema svojim umetničkim odrednicama – izbor u “sudaru” orijentalne mode i mode zapadne Evrope, u izboru elemenata za scene u kojima se karakteri pojavljuju prema njihovim osobinama, psihološkim karakteristikama i stanjima, u izboru kolorita, ukrasa, u stilizaciji narodnih kostima kao I sveta koji oslikava atmosferu Vranja 19.veka, navodi Marina Vukasović Medenica.

Otvaranjem ove izložbe otvorena su vrata i promociji kostimografije kao grane umetnosti koja nije dovoljno poznata u našem društvu.

- Profesija kostimografa nije dovoljno poznata široj javnosti niti je dovoljno priznata u društvu. Za ovu profesiju mlade osobe se odlučuju isključivo iz ljubavi i tako biraju jedno naporno ali uzbudljivo putovanje kroz život. Na tom putovanju se konstantno uči i povezuju uzroci i posledice. Sreće se i upoznaje mnogo vrednih za kulturu stvaralaca. Doživljavaju se trenuci zadovoljstva i radosti u timskom radu. Ovo zanimanje je i fizički vrlo naporno a ono što ja najteže podnosim to je nedovoljno ozbiljan pristup većine producenata odvajanju sredstava za realizaciju kostima i nedovoljno poznavanje tehnologije našeg posla. Celog radnog veka se borim za dostojanstvo profesije i bolje mogućnosti za stvaranje, poručuje za kraj razgovora kostimografkinja Marina Vukasović Medenica.

(Espreso)