piano dasa
INTERVJU Alfredo Rodriges, džez genije: O muzici, Kubi, Srbiji i džemovanju sa braćom!
Na 32.Beogradskom džez festivalu, imaćemo prilike da slušamo pijanistu sa Kube, Alfreda Rodrigeza momka koji je oduševio legendarnog producenta, Kvinsija Džonsa u finalu takmičenja mladih pijanista na kultnom džez festivalu u Montreu 2006. godine.
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
Iz razgovora sa Alfredom Rodrigezom saznajemo kako se ovaj daroviti pijanista "zarazio" džezom, ko su njegovi uzori, kao i detalje o njegovom odrastanju na Kubi,zemlji bogate muzičke tradicije.
Odrasli ste na Kubi, možete li nam reći nešto više o svom detinjstvu i prvom susretu sa džez muzikom. Kako je počela Vaša muzička karijera? Alfredo Rodriges: Moj otac je poznati pevač i kompozitor sa Kube, tako da sam odrastao slušajući mnogo njegove muzike, na koju su uticali i kubanska tradicija, ali i mnogi drugi žanrovi muzike iz celog sveta. Oduvek sam bio u dodiru sa muzikom, sa ocem sam išao na probe i imitirao šta su on i ostali članovi benda radili.. Džez sam zavoleo na prvo slušanje kada sam od ujaka na poklon dobio album čuvenog "Kelnskog koncerta" Kita Džereta.Bio sam uzbuđen činjenicom da možeš da sediš za klavirom i sviraš sve što ti padne na pamet. Do tada sam svirao samo klasičnu muziku, ali od tog trenutka čitav moj pogled na muziku se u potpunosti promenio.
Kako je saradnja sa Kvinsijem oblikovala Vaš kreativni rad? Da li ste razmišljali o tome kako bi Vaš umetnički razvoj tekao da se tada niste sreli?
Kvinsi Džons je veoma značajan deo moje karijere, na koju je uticao u velikoj meri, kao i na mene lično. Jako je važno imati mentora i neku vrstu vodiča, koji će vas usmeriti u pravom smeru, tako da se smatram pravim srećnikom što sam uz Kvinsija i što sam postao deo njegove produkcije!
Deset godina kasnije, ovog leta, nastupali ste ponovo na Montreux Jazz Festivalu – kakav je osećaj ponovo svirati na istom mestu, sada kada ste džez muzičar sa impresivnom karijerom?
To je bio veoma poseban trenutak koji nikad neću zaboraviti, pa je i povratak na ovaj festival bio odličan podsetnik na sve što se desilo u međuvremenu: deset godina moje međunarodne karijere, iskrenog prijateljstva i zajedničkog stvaranja muzike.