40 srpskih umetnika mesecima zaglavili u Indiji zbog karantina, bez novca i hrane, ambasada Srbije bespomoćna

U otvorenom pismu predsedniku Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić, Al-Droubi je naveo da se u toj zemlji ne zna do kada će trajati karantin, niti kada će profunkcionisati međunarodni avio-saobraćaj. “Broj zaraženih raste i opet se gradovi stavljaju u karantin, a ponovno uspostavljanje avio-saobraćaja odlaže se iz nedelje u nedelju”, naveo je Al-Droubi, koji se već 20 godina bavi performansom, a poslednjih desetak godina odlazi na po nekoliko meseci u Indiju.

Prema njegovim rečima, na samom početku karantina u Indiji, državljani Srbije su se, uz pomoć srpske ambasade, organizovali u grupu preko koje su razmenjivali informacije i to uglavnom o evakuacionim letovima drugih država koje su iz dobre volje i kurtoazije obaveštavale ambasadu Srbije o povremenim letovima iz nekih većih gradova Indije. Ti letovi su nekad bivali otkazivani, a neki su bili potvrđivani na sam dan leta, zbog čega je veoma teško organizovati se. Tih je letova sada, nažalost, sve manje, a čekanje na njih je lutrija. Tokom protekla četiri meseca neki građani Srbije uspeli su da se evakuišu, ali deo nije, jer su ti letovi bili izuzetno skupi, a i rizični zbog transfera preko drugih država. Negde čak nisu bili ni mogući, jer u transfer-državama nije funkcionisao avio-saobraćaj, a iz Indije nema drugog načina da se izađe do avionom, naveo je Al-Droubi u pismu državnom vrhu.

“Mi razumemo da je trenutna situacija teška, ne samo u Indiji, nego i u Srbiji, da mnogo pažnje i energije ide na borbu protiv virusa, ali istovremeno smatramo da Vlada Republike Srbije ne sme da zaboravi ni svoje građane koji su ostali izvan Srbije i koji žele da se vrate u svoju zemlju. Na to čekamo četiri duga meseca”, naveo je Al-Droubi u apelu za povratak srpskih državljana iz druge najmnogoljudnije države u svetu, u kojoj sve teže opstaju. Neki od njih, kako je napomenuo, našli su se i u finansijskim neprilikama, jer ne mogu da rade, a situacija u vezi sa širenjem virusa se iz dana u dan pogoršava i za strance postaje prilično nepovoljna.

Obraćajući se posebno novinarima, Al-Droubi je opisao da se situacija u Indiji sve više zaoštrava - do nemogućnosti opstanka, zbog čega sa ostalima apeluje na nadležne da omoguće njihov što hitniji povratak kući. “Ne zbog monsuna koji počinju, ne zbog nesnošljivih vrućina i opasnosti od zaraznih bolesti, ne zbog toga što smo svi ostali bez novca, ne zbog leoparda koji sve češće vrebaju oko naših kuća, ne zbog toga što je većina nas blokirana i ne sme van prostora u kojem spava, ne zato što sve češće nemamo struje a tako ni mogućnosti da imamo kontakt sa porodicama i svetom, već pre svega zbog toga što kao građani Srbije imamo pravo da se vratimo u svoju zemlju”, naveo je Al-Droubi, koji je rođen u Novom Sadu, a bavi se performansom i izvođačkim umetnostima od 2000. Godinama je radio u Sloveniji, sarađujući sa grupom Via Negativa.

Već desetak godina, kako je izjavio za SEEcult.org, odlazi u Indiju u periodu od decembra do maja. Tako je bilo i ovoga puta, ali mu je pandemija korona virusa neočekivano produžila boravak u toj zemlji za koju kaže da je “druga dimenzija”.

“Ljudi ili vole Indiju ili ne. Nema sredine. Nije nalik nijednoj drugoj zemlji – kao neka druga planeta je. Nekima prija, nekima ne”, naveo je Al-Droubi, koji je prvi put proputovao Indiju sa jednim umetničkim karavanom, obišavši tokom dva i po meseca gotovo sve indijske gradove.

Trenutno se nalazi sa prijateljem Aleksandrom Denićem u jednom selu pedesetak kilometara od Bengalora, grada na jugu Indije sa više od 14 miliona stanovnika, koji je indijsko IT sedište.

Pre zatvaranja Indije zbog korona virusa bio je na Nepalu kod prijateljice. Kada je krenuo u Indiju, Italija je već bila u problemu, Srbija se takođe već zatvorila, dok je Indija to učinila nešto kasnije, proglasivši najpre opšti 21-dnevni karantin, koji konstantno produžava, naveo je Al-Droubi, koji se s prijateljem Aleksandrom Denićem nalazi na farmi površine desetak hektara usred džungle, čija je vlasnica majka njegove poznanice.

“Ovo mesto jeste u divljini, ali to nije kao afrička džungla. Čovek koji je osnovao farmu imao neku viziju da će jednog dana ostati svet bez hrane i vode i želeo je da napravi samoodrživi sistem… Ono što danas zovemo permakultura. Meni inače ne prijaju veliki gradovi, jer su jako prljavi. Zamislite koliko đubreta 14 milona ljudi napravi, a ne odlažu ga, nego sakupe, bacaju iz kuće bilo gde, pa dođu đubretari i samo stave na gomilu i zapale. Jako je prljavo, a ulice su uže nego u Novom Sadu. Ova farma je mirno mesto koje smo našli da bismo mogli da budemo u čistom i u prirodi, ali ovde dolaze neki drugi izazovi”, naveo je Al-Droubi, dodajući da su zapravo kao na nekom pustom ostrvu.

“Kada se Indija zatvorila, seljani su bili malo u panici, a umislili su bili da su im belci doneli virus. Samoinicijativno su blokirali puteve, propuštali su samo policiju…”, ispričao je Al-Droubi, napominjući da nije isto zatvoriti Srbiju i Indiju koja ima 1,3 milijardu stanovnika. Od toga je 30 do 40 miliona srednja klasa, a ostalo je sirotinja koja živi ispod minimuma, zarađujući za život uglavnom trgovinom na ulicama.

Stoga i ne čude snimci koji su se pojavljivali na društvenim mrežama o tome kako policija batina one koji ne poštuju karantin.

“Generalno, Indusi su poslušni. To je sistem kasti i drugačiji pogled na autoritete od našeg, ali strah radi svoje… Ljudi postaju sve nervozniji… Jer, pitanje je da li ćeš da sediš kod kuće i ostaneš gladan, ili ćeš da izađeš i rizikuješ koronu…”, dodao je Al-Droubi, koji objavljuje već mesecima i na Fejsbuku kako živi u indijskoj džungli.

espreso.co.rs/SEEcult.org

Bonus video: