ŠTA JE PRAVO ZNAČENJE REČI BES

Jedna od reči koje srećemo neukusno često u novim medijima, osobito tabloidnim, je reč bes, sa izvedenicama "besan, pobesneo". Iako je u modernom srpskom jeziku ta reč počela da označava emociju pojačane, kontrolisane ili nekontrolisane ljutnje koja može da pređe u agresiju, prava reč za tu emociju ipak je gnev. Reč bes izvorno označava nešto sasvim drugo, i to njeno osnovno značenje ima strahovito duboke arhaične korene, koje treba uzeti u obzir.

Reč bes je u srpskom sve do kraja 19. veka imala značenje "zao duh", iliti đavo. I to ne bilo koji đavo, nego jedan naročit - onaj koji može da uđe u čoveka. "Besan" čovek bio je onaj u koga je ušao đavo. U Novom Zavetu, u prevodu Vuka Karadžića piše da je Isus iz Marije Magdaline "isterao sedam besova" - sedam đavola.

Reč bes zajednička je gotovo svim slovenskim jezicima i u svima znači isto - zao duh. Roman Dostojevskog o ruskim nihilistima zove se u originalu Бесы, u prvom prevodu na srpski naslovljen je "Besovi", a u kasnijim "Zli dusi".

Kada se pojavilo besnilo kao bolest kod životinja, slovenski narodi su je nazvali "besnilo" jer su im zaražene životinje izgledale kao da je u njih ušao zloduh - slično biblijskom ili tradicionalnom opisu osobe u koju je ušao đavo. Tim istim opisom poslužio se i autor horor filma "Isterivač đavola" (The Exorcist, 1973), Vilijem Fridkin.

Tolika učestalost reči "bes" u današnjim medijima nema stvarno opravdanje, jer postoji veoma bogat izbor srodnih reči na srpskom koje bolje i preciznije dočaravaju emociju gneva u svim njenim nijansama:

srdžba, ljutitost, ljutina, ljutnja, jarost, gnevnost, razdraženost, razjarenost, goropad, žestina, jar, jetkost, jed, afekat, mahnitost, nabusitost, raspaljenost, osornost, pomama, srda, srditost, srdnja.

Bonus video: