prevođenje
UKRADENA LEPOTA UMIRE MUŠKI: Ko nam prevodi filmove i da li je učio engleski od Vuka Draškovića
Bilo bi preambiciozno pokušati da nabrojimo sve pogrešno prevedene naslove filmova, a o titlovima ne vredi ni započinjati temu. Zašto je distributerskim kućama u Srbiji tako malo stalo do pravilnog prevoda filmova pa angažuju prevodioce sa posebnim potrebama da nam prevode filmove?
Svaki stranac i svako uputstvo za turiste kažu da se u Srbiji engleski prilično dobro zna i govori, daleko iznad proseka ostalih istočnoevropskih zemalja. Glavni razlog za to je privilegija da filmove možemo da gledamo sa titlovanim prevodom. Većina istočnoevropskih, a i ostalih evropskih zemalja, sinhronizuju filmove i nije moguće slušati glumce kako govore na originalnom jeziku. Titlovanje filmova značajno je pomoglo da bolje znamo strane jezike, u prvom redu engleski.
Međutim, u poslednjih par decenija, kvalitet prevoda filmova strahovito je opao - ne samo filmova B produkcije koje srećemo na piratskim sajtovima, već i najznačajnijih filmskih ostvarenja koja se prikazuju na festivalima i u bioskopima. Prevodioce biraju distributerske kuće, a one bi trebalo da budu zadužene i za lekturu prevoda - ali njima vrlo očigledno nije stalo do toga kakav prevod će pružiti publici.
Evo nekih od prevodilačkih bisera - spomenućemo samo kvalitetnije filmove:
Stealing Beauty - "Ukradena lepota"
Da je prevod "Ukradena lepota" pravilan, original bi glasio "Stolen Beauty". Međutim, gle čuda, reči u svim jezicima uključujući i engleski mogu da imaju i po nekoliko značenja, pa svaki ozbiljan prevodilac čak i kada mu deluje da razume smisao ipak treba da zaviri u rečnik, što kvalitetniji, recimo Webster ili Oxford. Jedno od značenja reči steal je šunjati se, a nastavak -ing ukazuje na to da je reč o participu prezenta. Reč "beauty" pored osnovnog značenja "lepota", može takođe da znači i lepotica, kao u naslovu "Beauty and the beast" - "Lepotica i zver". Ako uzmemo u obzir i radnju filma, koji ipak nije loše pogledati pre prevođenja, zaključak je da je ispravan prevod naslova ovog filma ŠUNJAJUĆA LEPOTICA.
Die Hard - "Umri muški"
Iako je ovaj naslov veoma popularnog filma već odomaćen i čini nam se da je u duhu filma mada je baš-baš slobodno preveden, zapitajmo se, šta to zapravo znači umreti "muški"? Ili umreti "ženski"? Muška smrt je valjda nešto bolja od ženske smrti? Ovaj prevod je krenuo u ćoravu stranu pošto prevodilac nije znao da je "die hard" fraza koja služi kao epitet, nego je reč "Die" shvatio kao naredbu iliti imperativ, a onda tom logikom zaključio da "Die hard" treba da znači "Umri teško", ali ipak bolje zvuči "Umri muški". U stvarnosti, prevod fraze "Die hard" je NEUNIŠTIV, neko koga je teško ubiti.
No Country For Old Men - "Nema zemlje za starce"
Da, na prvu loptu ovaj naslov deluje kao pravilno preveden. Ipak, ponekada nije loše najpre odgledati film, pa onda prevoditi, ili u ovom slučaju možda i pročitati roman Kormaka Mekartija da bismo shvatili pravi smisao naslova. U jednoj replici, Havijer Bardem izgovara "This is no country for old men", a taj dodatak suštinski menja značenje naslova u OVO NIJE ZEMLJA ZA STARCE. Za nevolju, i prevodilac romana načinio je istu grešku. I književni prevodi su nam otišli u ćoravu stranu, ne samo filmski.
Sorry, We Missed You - "Žao nam je što smo vas propustili"
Ponovo prevod na prvu loptu, bez odgledanog filma. Da je prevodilac najpre odgledao film pa onda prevodio, otkrio bi da u filmu glavni junak, kurir brze pošte, ostavlja cedulje primaocima koji u trenutku dostave nisu kod kuće, sa porukom "Sorry, we missed you" - IZVINITE, NISMO VAS NAŠLI.
Full Metal Jacket - "Olovni kovčeg"
U ovom slučaju je već praktično nemoguće razumeti kojom logikom je prevodilac došao do ovakvog prevoda - verovatno je lupio nešto što njemu samom dobro zvuči. U bilo kojem boljem rečniku, a neko ko se bavi prevođenjem mora da odvoji deo prvog honorara i da kupi dobar rečnik, piše da full metal jacket znači BOJEVA MUNICIJA.
Alien - "Osmi putnik"
Nemoguće je verovati da neko ko se bavi prevođenjem ne zna značenje reči Alien. Verovatno je pomislio da će biti efektnije ako promeni naslov u Osmi putnik. Problem je u tome što je samo u prvom nastavku ove franšize bilo sedam putnika u svemirskom brodu, a osmi putnik je bio TUĐIN. U svim drugim nastavcima Osmi putnik više nije osmi.
Kolege iz Blica bavile su se i prevodima titlova u filmovima i serijama, i evo šta su sve otkrili:
Film Šindlerova lista
Serija Dva i po muškarca
Serija Las Vegas
Reč dve o srpskom pravopisu u titlovima:
Kada je Slobodan Kozarčić počinjao da se bavi prevođenjem serija i filmova, na internetskim stranicama za prevođenje zatekao je neverovatnu zbrku u smislu odokativnog prevođenja i katastrofalnog pravopisa. Ubrzo potom svoje usluge ponudio je distributerskim kućama i došao do zaključka da ni tu situacija nije mnogo bolja.
- S vrata su me u jednoj agenciji koja se bavi pravima i prevodima dva puta obavestili da sam ja njima nužno zlo, u smislu prevodioca, i da oni to rade jer im televizije traže filmove s prevodima. Zatim su mi dali ugovor koji je bio pun pretnji i kazni za prevodioce, naručilac je po njemu imao pravo da na kraju filma ne objavi ime prevodioca, da menja prevod po svom nahođenju - kaže Kozarčić, član Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca.
Kozarčić objašnjava da većina prevodilaca ne samo da ne zna dobro engleski jezik, nego ne zna ni pravopis srpskog jezika.
Veoma često u titlovima filmova srećemo prevod sa aplikacije Google Translate, koja može biti korisna u izvesnoj meri ali ozbiljnim prevodiocima ipak su potrebni profesionalni rečnici i iznad svega razumevanje smisla jezika sa kojeg prevode, dobro znanje jezika na koji prevode - srpskog, i njegovog pravopisa, gramatike i prirode jezika, da ne bi bukvalnim prevođenjem stvarali rečenice koje neprirodno zvuče. Takođe, neophodni su i opšta kultura i informisanost, koji tako često nedostaju kod osoba koje prevode filmove.
Na primer, neretko se desi da neki od likova u filmu citira neko veoma poznato mesto iz klasične književnosti, poput Šekspirovog monologa "Biti ili ne biti" ili Biblije, a da prevodilac to ne prepozna, pa umesto da prepiše prevod iz knjige koju je već neko stručniji od njega preveo, on onda neuko prevede Šekspirov ili biblijski citat, što najčešće izgleda bizarno i iskrivljeno.
- Većina ne zna kako se pravilno koristi glagol „trebati”, ne pravi razliku između „gde i kuda”, „da i što”, „ovde i ovamo”, skoro uvek pogrešno pišu izraz „je li”, nisu svesni da je izraz „taj i taj odmara na moru” odraz teške nepismenosti, kao da nekog pitate „Kako ti zoveš?”, a on odgovara „Ja zovem Đole”. Ne znaju da ne možeš „devojku da oženiš”, već samo sina ili brata i da bilion nije isto u srpskom i engleskom jeziku - kaže Kozarčić.
Koliko košta
Prevođenje filmova naplaćuje se po dužini filma, a ne po broju reči, i to bi trebalo hitno promeniti.
- Često imate film od 90 minuta koji ima 4.000 reči i film iste dužine sa preko 8.000 reči. Sadašnje cene su sramota za ovu profesiju i neposredan su uzrok katastrofalnog nivoa prevoda i idu do pola evra za minut filma. Na Zapadu se plaća oko pet evra po minutu. Prevodiocima pisanih dela plaća se po broju slovnih mesta, a ne prema dimenzijama knjige ili boji korica - kaže Kozarčić.
Bonus video:
espreso,rs/blic.rs
Korišćeni su citati i ilustracije iz teksta Gorice Avalić "Ko je, bre, prevodio ove filmove" objavljenog u Blicu.
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!