Gomila sumnjivih priručnika za borbu protiv koronavirusa već je dostupna na svetskim onlajn knjižarama

"Koronavirus: sve što treba da znate o virusu iz Vuhana i kako da ga sprečite", "Koronavirus i maske", "Koronavirus - praktični vodič za pripremu i zaštitu", "Kontroverza Kovid-19", "Priručnik za preživljavanje Kovida-19" ili "Zaštitite porodicu" samo su neki od stotina naslova na onlajn knjižarama. Zvuči možda i potrebno, ali su te knjige zapravo plagijati, a njihovi autori "pisali" su ih samo da bi zaradili na pandemiji.

Naglo širenje koronavirusa i jagma za maskama, rukavicama i raznim proizvodima za dezinfekciju navela je i brojne oportuniste i prevarante da pokušaju da zarade na strahu od zaraze plagirajući tekstove i prodajući razne kompilacije javno dostupnih tekstova kao knjige sa naslovima povezanim sa pandemijom.

Onlajn knjižare poput “Amazona” ili “Barns and Nobla” preplavljene su stotinama naslova čiji autori, pokazaće se mahom lažni, tvrde da znaju sve o tome kako preduprediti koronavirus ili se izboriti sa njim. Tu su, ne toliko neočekivano, i razne teorije zavere o tome kako je virus nastao. I ne samo što su puštene u prodaju, nego se pokazalo da je najmanje pet takvih knjiga bilo među 100 najčitanijih iz oblasti medicine na “Amazonovoj” platformi u martu.

Zanimljivo je da su neke od njih na listama išle “ruku podruku” sa naučno-popularnim knjigama “Telo: Vodič za stanare” širom sveta čuvenog Bila Brajsona ili “Biti smrtan” poznatog hirurga i pisca Atula Gavande. Ali zašto kažemo da su bile na listi? Jer više nisu. A objašnjenje je jednostavno – jer su lažne.

Među takvim knjigama je, primera radi, “Koronavirus 101: Sve što treba da znate da biste izbegli oboljenje i zaštitili se od epidemije iz Vuhana 2020” ili “Koronavirus i maske: Istina” za koje se navodi da ih je napisala izvesna doktorka Zoe Gotlib, što je očigledno nečiji pseudonim, iako lekarka sa sličnim imenom (Zoe Šasel-Gotlib) živi i radi kao internista u Njujorku.

Plagijator je išao čak toliko daleko da je otvorio i “autorkin” profil na “Amazonu” sa biografijom “stručnjaka za zarazne bolesti” i fotografijom žene slikane s leđa u belom mantilu, u laboratoriji. Međutim, provera “njenih” izdanja van onlajn knjižara pokazuje da ih – nema. A kada su novinari portala “Andark” pokušali “autorki” da postave pitanja, dan kasnije na “Amazonu” je pisalo da se njene do tada naširoko rasprostranjene knjige – “više ne štampaju”.

Još dve takve knjige, kako su utvrdili istraživački novinari, “potpisao” je dr Sandžej Gupta, što je inače ime konsultanta medijske kuće CNN iz oblasti zdravstva. Ime isto, ali biografski podaci različiti. Koliko je verovatno da postoje dva lekara sa tim imenom i pišu na engleskom? Sasvim malo. Verovatnije je da je u pitanju plagijat.

Neke od takvih knjiga pune su i gramatičkih grešaka i nevešto su složene, a ujedno šire i ne baš smislene teorije zavere o poreklu koronavirusa. “Biznis insajder” pronašao je dve takve knjige, jednu u odeljku za religiju i duhovnost, pod nazivom “Isus protiv Satane: Poreklo koronavirusa” (anonimnog autora), a drugu u odeljku za nauku, pod nazivom “Vojna virusna apokalipsa: Biološko ratovanje, biooružje i kineska pandemija koronavirusa”. Ne treba ni reći posebno da te knjige nemaju nikakvog utemeljenja u činjenicama.

A kako nastaju takve knjige i to tolikom brzinom? Jedan od odgovora nudi novinar Ben Kolins, koji sektorski pokriva dezinformisanje, ekstremizam i internet za medijsku kuću NBC.

On je u knjizi “Koronavirus: Sve što treba da znate o koronavirusu iz Vuhana i kako da se zaštitite”, gde je iznad naslova koji zvuči kao da nudi sveobuhvatan uvid u pandemiju, potpisan “Ridžard Dž. Bejli”, pronašao već u uvodna dva poglavlja tekstove svojih koleginica Erike Edvards i Sare Miler objavljene krajem januara, a treće, posvećeno tome kako da očistite svoj prostor, “pozajmljeno” je sa sajta “Nensine usluge čišćenja”, kalifornijske firme posvećene održavanju domaćinstava.

Ostatak je kompilacija tekstova objavljenih na jednom kineskom sajtu posvećenom zakonodavstvu i članaka iz britanskog “Gardijana”.

Sam autor, po svemu sudeći, ne postoji. Nema prethodno objavljenih knjiga, njegova autorska stranica na “Amazonu”, gde se obično nalazi biografija pisca, potpuno je prazna, izdavač nije naznačen, a knjigu je nemoguće naručiti poštom.

Slično je, piše Kolins, i sa mnogim drugim takvim knjigama, a cena im je od pet do 12 dolara. Neke od njih prepune su grešaka pri kucanju. Takav je, recimo, “Štit protiv koronavirusa: Najbolji vodič ikada (2o2o)”, objavljen pod imenom “Ramon Moro”, u delovima gde sadržaj nije ukraden, iako ima “celih” 38 strana, primećuje novinar NBC-a.

Bejlijeva knjiga skinuta je sa platforme tek nakon što je Kolins zatražio odgovore od “Amazona” o autoru. “Amazon” je ograničio cene i sklonio sa svog sajta više od milion proizvoda zbog lažnih tvrdnji, ali izgleda da manje vodi računa o svom odeljku sa knjigama, ocenjuje Kolins.

Novinari “Andarka” su, piše zamenica urednika na ovom portalu Džejn Roberts, zatražili i razgovor sa predstavnikom “Amazona” u vezi sa lažnim autorima i knjigama, ali im je umesto toga poslato saopštenje u kom se navodi da ta firma “uvek traži od prodavaca, autora i izdavača da dostave tačne podatke o proizvodu” i da se svi oni koji prekrše ta pravila sklanjaju sa sajta. “Osim toga, na svakoj stranici za pretragu takvih naslova postavljamo linkove ka zvaničnim ustanovama gde naši korisnici mogu da saznaju više o virusu i merama zaštite”, dodaje se u saopštenju.

Pod još manjom kontrolom su takozvani “štampamo po zahtevu” (print on demand) sajtovi, a ima ih na hiljade, koji autorima pružaju mogućnost da postave naslov knjige i, eventualno, siže, odrede cenu i zainteresovani kupci mogu da poruče, plate i dobiju svoj primerak kroz nekoliko dana.

Savetnik za bezbednu komunikaciju na internetu Dejvid Ropik rekao je novinarima da takvo “lešinarenje” i “zarada na ljudskom strahu” nije nov fenomen. On kao primer navodi da je nakon terorističkog napada na njujorške kule 11. septembra 2001. tržište preplavljeno opremom za hitne situacije, uključujući i gas-maske koje navodno štite od dodira sa antraksom.

“Marketinško usmeravanje na naš strah ima zaista štetan društveni odjek”, upozorava on.

Bonus video: