Alternativna strip-scena Balkana u Berlinu

Oduševljene obožavaoce Marvelovog univerzuma trebalo bi unapred upozoriti: na ovoj izložbi nema superheroja. Umesto toga, reč je o anti-herojima koji se trenutno mogu videti u Berlinskom Muzeju evropskih kultura: "Lavanderman"- junak od lavande protiv hvarske bande hrvatskog umetnika Vanča Repca – to je čovek ljubičastih mišiće koji iz lavande crpi magične moći - ali ipak stalno propada. Ili "Horny Dyke" Helene Janečić, strip u kom je mlada lezbejka žena glavni lik.

Nisu to stripovi za masovni ukus, već radovi sa alternativne strip-scene, gde se ne vodi previše brige o preferencijama publike. Takva scena se razvijala u zemljama jugoistočne Evrope. Samo što je teško izlazila izvan granica tih zemalja. Upravo ova izložba želi raskinuti sa takvom praksom i predstaviti stripove iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Rumunije, Srbije, Slovenije i Mađarske.

Kad je reč o stripu, ljudi gledaju samo prema Zapadu, rekla je kustos Beate Vild sažimajući situaciju.

"Na Zapadu postoje sjajni festivali i odatle dolazi novac", navodi ona. Mnogi nisu znali da se isplati pogledati šta se radi na Balkanu. "Rasprostranjeno je verovanje da iz jugoistočne Evrope dolaze samo gastarbajteri", dodaje kustos izložbe. Stoga za strip umetnike iz dotičnih zemalja često nedostaje interesovanje i uvažavanje.

Međutim, postoje rupe u znanju o balkanskoj strip-sceni ne samo na Zapadu. Čak i unutar pojedinih zemalja Balkana, mnogi ne znaju što se događa u susednoj zemlji kada je reč o stripovima. To je delom i zbog različitih jezika, kaže Beate Wild i dodaje da je to i zato što svaka zemlja ima svoju priču: "Na primer, Tito je voleo stripove, tako da se strip-scena u bivšoj Jugoslaviji dobro razvijala."

S druge strane, u Rumuniji su se stripovi počeli uvoditi tek nakon pada Gvozdene zavese.

Transnacionalni strip-dijalog

Izložba želi pokazati te razlike, ali istovremeno otkriva i šta povezuje umetnike i crtače stripova iz jugoistočne Evrope. Teme o kojima razgovaraju su korupcija, populizam ili nasilje u porodici. Ali i upadaju u oči i slični oblici pripovedanja, crtanja i bojenja. Kako bi takve sličnosti ili kontrasti bili razumljivi posetiocu, organizatori izložbe su uvek kombinovali stripove dva različita umetnika na jednom izložbenom zidu.

"Ovde nema posebnog kuta za Hrvatsku, Rumuniju ili Srbiju", pojašnjava koncept izložbe Beate Wild. Ovde se pre svega radi o povezivanju izvan nacionalnih granica - otuda i naslov izložbe ComiXconnection. "Glavna ideja je umrežavanje." Ova ideja ne bi trebala, po mišljenju Beate Wild, postojati samo na papiru, već bi trebalo da poveže umetnike, izdavače i fanove.

Jer da bi svaki posjetilac razumeo izložbu, koja je u međuvremenu gostovala širom jugoistočne Evrope, svi stripovi morali su da budu prevedeni i na jezike tih zemalja. To je rezultiralo sa više od 40 različitih prevodilačkih pravaca. Uložen je veliki trud i napor za koji kustos veruje da se više nego isplatio: "Vremenom se među učesnicima zapravo stvorio nekakav zajednički identitet i mnogi smatraju da je sjajno što su svi skupa mogli biti dio ovog projekta."

Najočitiji izraz te nove povezanosti je zajednički strip: deset umetnika iz pet različitih zemalja nacrtali su sve faze izložbe. I ovaj se rad može vidjeti u Muzeju evropskih kultura u Berlinu do 1. juna 2020. godine. Berlin je ujedno i poslednja stanica putujuće izložbe, o kojoj je na Balkanu dosta izveštavano. Kreatori stripova se sada nadaju da će obožavatelji i izdavači na Zapadu napokon otkriti alternativni svet stripa u jugoistočnoj Evropi.

Bonus video:

espreso.co.rs/dw.com