Povratak?
Supergrupa Crosby, Stills, Nash & Young: revolucionari, vitezovi harmonije, proroci i neoromantičari
Predsednička kampanja Bernija Sandersa okupila je mnoge važne muzičare kao podršku. Među prvima, svoju javnu podršku Sandersu izrazili su Nil Jang i Dejvid Krozbi, nekadašnji saradnici u prvoj supergrupi "Crosby, Stills, Nash and Young". To je odmah kod njihovih poštovalaca izazvalo ideju o ponovnom ujedinjenju benda, koji je i sa višedecenijskom patinom, jedna od najvažnijih stvari koje su se ikada desile u rok muzici. Dejvid Krozbi je već odgovorio preko tvitera "Ja sam za" - čekaju se odgovori ostalih članova kvarteta.
Povodom četrdesetogodišnjice Vudstoka (2008), sastav koji je obeležio sam centar ovog događaja ponovo se okupio i održao svetsku turneju. To je grupa koja je tog leta nastala na čuvenoj poljani, začeta u ambijentu dece cveća, a čije ime, ipak, više asocira na neku veliku advokatsku korporaciju. Oni su „Crosby, Stills & Nash“, prva supergrupa u istoriji popularne muzike.
U čemu je istorijska veličina ovog komonveltskog muzičkog udruženja, sastavljenog od Dejvida Krozbija, sveže izbačenog iz „The Byrds“, Stivena Stilsa pozajmljenog iz „Buffalo Springfielda“ i Grejema Neša, Engleza koji je tim povodom napustio „The Hollies“ i odjedrio u Kaliforniju da na sunčanijem prostoru, nastavi tamo gde su Beatlesi stali.
„CSN“ kao trubaduri psihodelične vojske, i onda i sada, potvrđivali su svoj sistem vrednosti, grupe koja se ne prilagođava vremenu, koliko se vreme prilagođava njima. Pozicija dvorskih umetnika na zamišljenom dvoru učinila ih je zaboravljenim u poslednje tri decenije, zbog toga što je pojam alternativne muzike, koji je obeležio kulturu kraja dvadesetog veka, bio nepoznat ikonografiji njihovog prefinjenog liberalizma.
Ali, ako je slobodno i ravnopravno tržište nedostižno, to ne znači da ne postoje heroji borbe za političku slobodu. Kao što Kolumbo nije otkrio Indiju, tako i Woodstock festival - blatnjav, dekadentan i toksikomanski, nije zauvek ostao simbol političke slobode, ali jeste postao primer društvenog viktorijanizma. To je pobeda dece koja su izgledala besprizorno, a pokazala se pametnijom i moralnijom od učitelja.
Pojmovi kao što su tradicija, moral i svest, za ta tri dana pripali su borcima protiv svekolikih generacijskih autoriteta, bioloških i ideoloških. „CSN“ su dokazali da sumnja u sopstvenu stvarnost oblikuje pojedinca i kada srušimo stereotipe svakodnevnog društvenog jezika možda otkrijemo da su najprimerniji oni koji su za besprizornost prvi optuženi.
I zato u muzici „CSN“ čujemo uticaj Rimske škole, firentinsku kameratu, keltskog folka, indijanskog ritma, Mocarta i Baha, a u njihovim stihovima Blejka, Bodlera, Mičel i Dilana. Čupavci u blatu 1969. doneli su publici muzičko obrazovanje koje paterfamilijasi za nedeljnim ručkom nisu uspeli. Tada je raskrinkan lažni moralizam društvenih autoriteta i seme te pobede se oplodilo u savremenu umetnost, nauku i političku teoriju.
Bonus video:
espreso.co.rs/markokostic.com
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!