Srdan Golubović: "Nova generacija ima mnogo više hrabrosti nego moja što je imala"

"Mislim da je to najviše što čovek u ovom vremenu može da bude - da bude u nekom svom mikrosvetu koji je izgradio i u njemu čini neke dobre i plemenite stvari ili se bori za svoju slobodu i dostojanstvo - bez neke pretenzije da menja političke i društvene okolnosti. Za običnog čoveka to je jako teško, nesagledivo, ali čovek koji osvaja sopstveni prostor, on je za mene heroj", smatra on.

Velika inspiracija u stvaranju filmova mu je, kako kaže, književnost, a dok je stvarao "Oca" pronalazio je literaturu koja se bavi pitanjem individualnosti i pojedincem.

"Trudim se da čitam što više i književnost zaista volim, čak više volim da čitam nego da gledam filmove i književnost je meni inspiracija, a s druge strane tokom snimanja filma i jedan oblik koncentracije, fokusiranosti na ono čime želim da se bavim. Dok sam radio na Ocu čitao sam Dž. M. Kucija, Davida Grosmana, Viktora Peljevina i Andreja Platonova...", otkriva Golubović.

U pisanju scenarija mu je najvažniji ipak bio dnevnik Vernera Hercoga "Walking on ice".

"Kada su mu javili da mu je prijateljica jako bolesna u Parizu, Hercog je od Minhena krenuo peške prema njoj i to putovanje je trajalo sedam nedelja, a on je taj svoj put opisao u svom dnevniku. U mom filmu čak postoji jedna scena koja je direktni omaž jednom poglavlju iz tog dnevnika. Drugi roman koji je meni bio značajan je roman Pisara Bartlebija, jer govori o junaku koji ima taj tihi otpor koji se ogleda u tome da nikada nije 'neću' već 'ne mogu', jedan oblik strašnog bunta", priča reditelj.

S obzirom na to da je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti pitamo ga kakve su današnje generacije, da li im nedostaje hrabrosti, mašte… Film "Otac" Srdana Golubovića imaće svetsku premijeru na Berlinalu, a potom će otvoriti ovogodišnji Fest.

O značaju festivala danas, o diskretnim herojima - junacima njegovih filmova, povratku dostojanstva i pravu na slobodu, govorio je reditelj u razgovoru za Tanjug.

"Velika je čast što će moj film biti deo ovih festivala. Danas je jako teško da film dođe na veliki festival. Ostvarenja ima jako puno, potražnja je ogromna... S druge strane, ta činjenica da sam treći put na Berlinalu jeste potvrda kontinuiteta i potvrda da ono što radimo ima nekog smisla - da to što pravim ima neku svoju publiku. To mi je jako važno, pogotovo što mislim da naša zemlja nije preterano zanimljiva ni politički, ni geostatički, niti na bilo koji drugi način. Zato je svaki uspeh i odlazak naše zemlje na neki od najvećih festivala zaista veliko dostignuće", smatra Golubović.

Premijera u Beogradu je, kaže, najznačajnija, najteža i najosetljivija, jer izlazi pred ljude koji razumeju društvene okolnosti u kojima je njegov junak.

"Publika je manje-više svuda slična, reaguje na slične stvari, plače na istim mestima, reaguje emotivno ili se smeje. To je jedan unutrašnji svet ljudi koji je uvek intuitivan. Ali u Srbiji ljudi vrlo dobro znaju svet u kojem živimo i njih ne možeš da prevariš. Ne kažem da ovu drugu publiku možeš, ali je ipak drugačije", iskren je reditelj.

Za sam život filma, kaže, ipak je najvažnije Berlinale, jer za autorski film nema mesta u bioskopima širom sveta, te su festivali postali oblik distirbucije.

Film "Otac" inspirisan je istinitom pričom o jednom čoveku iz Kragujevca - Ðorđu Joksimoviću, kome su zbog siromaštva oduzeli decu.

"Koristio sam elemente njegovog života i od toga pravio jednu fikciju. Otac pokušava da ispuni zahteve Centra za socijalni rad, ali shvata da tu postoji jedan lanac korupcije, birokratije koji je okrenut protiv običnog čoveka. Kao neko ko je izgubio posao i ko je gubitnik ovog vremena reši da iz očaja, u stvari iz potrebe da vrati svoju decu, krene za Beograd peške - kao jedan protest i čin i kao jedini način koji on zna", objašnjava reditelj.

Prema njegovim rečima, kroz to putovanje u kojem se suočava sa iskušenjem, naporom, jednom vrstom ličnog žrtvovanja, on u stvari vraća svoje dostojanstvo "i od gubitnika postaje heroj".

Na pitanje da li je današnjem čoveku teško da sačuva dostojanstvo i ima li pravo na slobodu, Srdan odgovora da su ti pojmovi, "nažalost izgubljeni".

"Kad bi pitali na ulici čoveka šta je to sloboda, mislim da ne bi znali. Mislim da je taj pojam potpuno izgubljen, ljudi znaju samo za jedan pojam - preživljavanje. Pitanje slobode i dostojanstva su teme bogatijih društava. Mislim da su ovde ljudi okrenuti svakodnevnom preživljavanju i da zaboravljaju šta su ti pojmovi uopšte. Do toga dolazimo samo u tim ekstremnim i kritičnim trenucima u životu u kojima se nađemo. Kao i moj junak, koji shvata da mora sam da se bori protiv svih i da ne ostaje ništa drugo nego da povrati svoje dostojanstvo i da ima potpunu slobodu da se bori", kaže reditelj.

"Mislim da nova generacija ima mnogo više hrabrosti nego moja što je imala. Mislim da su oslobođeni društvenih i političkih stega - onih kojima smo mi bili opterećeni. Mislim da su bliži nečemu što je tradicija crnog talasa", kaže Golubović zaključujući da će se pred publikom naći "jedna nova generacija koja je jako hrabra i slobodna da govori o temama koje nas okružuju, koja ne čini kompromise".

Espreso.co.rs/Tanjug

Bonus video: