Intervju sa Davorom Gopcem (Psihomodo pop): Kad si stariji, naučiš baratati svojom energijom

Lepo je ćakulati sa Davorom Gopcem, liderom benda Psihomodo pop, duhovitim džentlmenom, koji kao da je izašao iz mašine profesora Baltazara. Svašta se promenilo i postalo bivše, ali kada se kaže “rokenrol” i “Zagreb” bez greške prva asocijacija koja padne na pamet je Davor Gobac. Gobac nije bivši već reklo bi se potpuno isti i vanvremenski, zagrebačka rokenrol valuta. Povod za razgovor bio je novi album Psihomodo popa i beogradski koncert u Domu omladine 29. novembra, na bivši Dan republike. I ko je uopšte taj Milan Blenton?

ESPRESO: - Na našu veliku radost, Psihomodo pop je ponovo u Beogradu. Šta ste nam lepo priredili ovaj put?

GOBAC: - Pa, evo, snimili smo svoj, ja ne znam jel’ deseti ili jedanaesti studijski album, koji se zove Digitalno nebo i biće šesnaest kompozicija na njemu, četrnaest u regularnom toku i dve bonus. Pa niš’, snimili smo rokenrol album, šta bismo mi drugo snimili? Baš sam zadovoljan, ovoga puta je do izražaja došao naš producent Skansi – Srđan Sekulović, čovjek koji je snimao i Dina Dvornika i mnoge druge, i naš frend. Odlično je obavio posao. A omot nam je nacrtao Milivoj Ćeran, to je čovjek koji radi za Amerikance nekakve fantasy fotke, on radi ono Dangels (Damsels?) Dragons… Tak’ da imamo novi proizvod, pa ćemo doć’ svirat’, a i nismo dugo bili u Beogradu. U Domu omladine ne sjećam se kad smo svirali, dvorana je super, ja sam imao izložbu tamo (Google zna: 27.2.2012.) Baš se veselim tome.

ESPRESO: - Kada će se to desiti?

GOBAC: - 29. novembra, ni manje ni više.

ESPRESO. - Šta možeš reći o toj novoj ploči? Koliko je različita od ostalih?

GOBAC: - Pa evo vidim po reakcijama… Znaš šta, teško ti je to sad govorit’, da seciram ono kaj radiš. Ali vidim po reakcijama prijatelja i ljudi koji ans prate. Ploča je drukčija, a opet je to Psihomodo pop, i mislim da je tehnički najbolje snimljena do sada. Najzrelije to zvuči zapravo, što nije ni čudo, jer sad smo već triesdve-tri napunili.

ESPRESO: - Ko je sada u bendu?

GOBAC: - Pa svirači… Od originalnog benda nažalost umro nam je bubnjar prije dvije godine, Tigran, i Sale je otišo prije dvadeset godina, zaprav’ nije bilo puno promjena. Došao je Tin, novi bubnjar, I isti smo već dvadeset godina. Kuzma je s’ nama. Kuzmu znamo na ovim područjima zbog Discipline kičme, Filma I tak’…

ESPRESO: - Da, da, Kuzma Videosaks. Sad jedno pitanje nevezano za Psihomodo pop ali vezano za Tvoju ličnu karijeru: šta se desilo sa Milanom Blentonom? Jel se ikada još nešto desilo s’ njim?

GOBAC: - A, Milan Blenton je preminuo još davne osamdeset šeste. Zaletio se svojim svemirskim brodom u Sljeme iznad Zagreba. Niste to čuli do danas?

ESPRESO: - Nikad više se nije ponovilo nešto od toga?

GOBAC: - Ja ne znam, nije se nikada uskrsnuo. On je veliki svemirski heroj, ali nije Isus (smeh). Milan Blenton je bila divna epizoda u životu, gdje sam sa vrlo kvalitetnim ljudima radio koji su mi dan danas prijatelji, ne znam, Pjer Žardin, Slamnig, Piro, gomila mojih prijatelja… Zaprav’ su Blentoni kad ih gledam sad bili ispred vremena. Mi smo se bavili nekakvim snimanjima u kromi (chromakey tehnika, prim. aut.) do pet generacija, do raspada slike. Mislim, danas se to radi celo vreme, kaj, danas u tu kompjuteri, pa je sve na višem tehničkom nivou.

ESPRESO: - Da objasnimo samo mlađim gledaocima koji ne znaju o čemu se radi – šta je zapravo Milan Blenton?

GOBAC: - Pa, Milan Blenton vam je bila jedna šaljiva trakavica na Omladinskom radiju 101 u Zagrebu, koja je krenula kao radijska emisija, išla je jednom tjedno svaka epizoda, a ja sam glumio tog Milana Blentona. Moji prijatelji Slamnig, Pjer, radili smo i muziku, za svaku se epizodu radila pjesma. Mislim, Slamnig je pisao pjesme. Tako je “Frida” nastala, ja sam “Fridu” izvuk’o iz Blentona, a onda napravio svoju verziju za prvi album. Fascinantno je bilo kako je Davor Slamnig izvlačio svaki tjedan pjesmu, i to dobru. Jer to je zbilja bila proizvodnja. I onda smo došli na televiziju. Tu su još Broz, Mećava, neki naši frendovi koji su radili tada na televiziji I bavili se likovnom umjetnošću, Broz je recimo svirao u Naturalnoj mistici klavir, oni su se animacijama počeli baviti, pa smo mi to upriličili tog Blentona na televiziji I to je sve bilo napravljeno u chromakeyu, u ovom platnu za “keyanje”, ne znam kak’ vi velite, i crtane su sve pozadine. Ima čak I par spotova koji su animirani napravljeni od toga. Broz i Mećava su doslovno crtali sliku po sliku pred kamerom u klik, pa drugu, pa klik, I tak. Zabavna vremena. Još smo bili mladi imali smo živaca. Ajmo, klik, klik.

ESPRESO: - Ti si tada pokazao sjajan glumački talenat, da li se još nekada desilo nešto po tom pitanju?

GOBAC: - O, hvala Vam, iz Vaših usta u Božije uši. Pa meni sin sada završava petu godinu akademije, imamo to valjda u sebi. Ja sam se jedino pazio da zbilja nikada ne postanem glumac. Mrzim učiti tekstove napamet. Ove svoje ne moram učit’, to izmislim. A i kratki su.

ESPRESO: - Da li imaš utisak da je rokenrol pevanje uvek neka vrsta glume? Uvek imaš neku ulogu.

GOBAC: - Nije neka vrsta. Kak’ veli Kit Ričards, mi kad izađemo na binu mi svi igramo neku svoju ulogu. Pa zaprav’ ti to i u životu radiš. Ti sad imaš neku ulogu, ja imam neku ulogu. Tvoja uloga je da budeš policajac, a moja je da odgovaram. Kao uhapšen.

ESPRESO: - Koja je tvoja najčešća uloga na stejdžu?

GOBAC: - Nije ova! Na stejdžu sam ja rokenrol zvijezda, razuzdana, kojoj je malo vruće, pa se malo raskomoti. Ma nije, volim rokenrol. To sam zaprav’ ja. Ja obožavam, kaj sam stariji sve mi je lakše svirat’ koncerte. Pa ja sam s’ dvaespet, znam kad smo dolazili u Beograd, ja bih lipnuo na pol’ koncerta. Danas možemo svirate prek’ dva sata da se ne umorimo. Znaš ono, kad si stariji naučiš baratati svojom energijom. Žene to vole.

Bonus video: