VEĆE SRPKINJE OD SRBA: Raskrinkala je prevare Haškog tribunala, a u Srbiji nisu hteli ni da prikažu njen film! (FOTO) (VIDEO)

U bioskopu beogradskog Doma omladine je okončan festival pod nazivom "Dani bugarskog filma: Rediteljke u bugarskoj kinematografiji".

U izboru od pet ostvarenja, našao se film "Tužilac, branilac, otac i njegov sin", za nas neobičan ujedno po pristupu i po tematici, a to je "haški epilog rata u Bosni". Kroz sukob holandskog advokata koji brani Srbina Milorada Krstića optuženog za razne zločine, i tužiteljke Haškog tribunala koja po svaku cenu pokušava da ga osudi, prikazane su priče ljudi koji su preživeli ovaj konflikt - svedoka, optuženih i njihovih porodica.

Na veoma izbalansiran način, bez poricanja zločina ili veličana bilo koje strane u konfliktu, film razotkriva dešavanja iza kulisa Haškog tribunala, odnosno na koji način tribunal vrbuje i obučava lažne svedoka zarad pripremanja procesa čiji je ishod unapred određen.

Rediteljka Iglika Trifonova i producentkinja Rosica Valkanova posetile su Beograd u okviru festivala i rado su odgovorile na naša pitanja.

"Početak svega je bio jedan članak u bugarskim novinama. Ja sam Rosici pokazala taj članak i rekla: 'Što se mene tiče, ovde imamo jedan veliki film'. U tom trenutku smo se ohrabrile da uzmemo tu temu", priča Iglika Trifonova.

Nakon što se javila ideja, usledile su duge i mukotrpne pripreme za obradu ove teme, koja se na našim prostorima odvijala tokom 30 godina i do sada već postala toliko kompleksna da ju je gotovo nemoguće potpuno obuhvatiti.

"Politička konfiguracija ovog filma je jako teška, gotovo preveliki zalogaj. Pripremale smo se za snimanje 10 godina. Putavale smo u Bosnu, upoznavale ljude i život do najsitnijih detalja. Jedan kolega kinematograf iz Srbije me je pitao: 'Otkud znate za značaj crvenih golfova u Bosni?'. Čitala sam brojna dokumenta tribunala, pročitala sam Iva Andrića od korice do korice, slušala sam čak i turbo folk i bosansku grupu Dubiozu Kolektiv. Sve to je predstavljalo veliki izazov, ne samo za mene, već i za celu ekipu koja je radila na filmu", objasnila je.

Osim društvene, istorijske i političke složenosti, poseban izazov predstavljali su i glumci, većinom Bugari, koji su za ovaj film morali da nauče srpski jezik!

"Iako glumac koji glumi Krstića, kao što znate, slabo govori srpski, on se toliko uneo u ulogu da, kada smo se sreli pre dve sedmice u jednom restoranu u Bugarskoj, baš na dan kada se hrvatski general ubio u Hagu, to je bila jedina tema o kojoj se govorilo za stolom. Njemu se nije pričalo ni o čemu drugom, osim o toj situacji. U jednom trenutku pogledao je u ostale ljude u restoranu i rekao nam: 'Oni ništa ne znaju'. Tada sam shvatila da je upravo taj izazov ulaska u tuđu patnju jedna od najsuštinskijih stvari za ovaj film. Bilo nam jažno da uđemo u suštinu različitih tačaka gledišta, zbog čega smo na ordređen način saosećali sa svima njima. Ono što želim da ostane upamćeno od ovog filma jeste poruka da događaje tog tipa svi mi plaćamo. Svi. A cena je mnogo visoka", rekla je rediteljka.

Ipak, film je uspeo da izađe na kraj sa preprekama, i to je ostvario uz visok kvalitet detalja koji čine živoz na ovim prostirima, kao i emocija koje svi nosimo, zajedno s ožiljcima iz rata devedesetih.

"Kada smo snimali scenu na stadionu Ajaksa u Amsterdamu, svi smo plakali, čak i Holanđani koji ni jednu reč srpskog nisu razumeli. Bilo je nemoguće da se zaustavimo. To je bila situacija koju nikada neću zaboraviti. Bosanski glumac koji je igrao oca mi je rekao: 'Iglika, ja nisam muškarac koji plače, mislim da neću moći da se rasplačem'.

Rekla sam mu: 'Nije mi važno da plačeš, već da scena bude uverljiva'. Međutim, kada je devojka koja glumi prevodioca objasnila koliko joj je bilo teško kada se posle rata vratila u Bosnu, odnosno kako je niko nije prihvata, ni rođaci, ni prijatelji, ni komšije, i kada je rekla: 'Razumem ih oni su mnogo propatili, a mi smo bili daleko', glumac se rasplakao. Bilo je jako emotivno. Plašili smo se da će snimatelj zbog suza izgubiti fokus, pa je on morao prvi da se vrati sebi".

Uprkos tome što bi svako normalan pomislio da će ovaj film moći da se pogleda u srpskim bioskopima, situacija, već možete da pretpostavite, u stvarnosti nije takva. Zašto? Kratko i jasno nam je objasnila producentkinja filma Rosica Valkanova.

"Naš agent je pokušao da proda film srpskim distributerima, ali oni su rekli: 'Nema šanse! Dva Bugarina slabo govore srpski'. Mislim da je to greška, ali oni jednostavno nisu verovali da ovaj film može da napravi uspeh".

(Espreso.co.rs)