Džoni racković otvoreno o svemu
NEKADAŠNJI SAPUTNIK KULTNE GRUPE OTVORIO DUŠU: Kad je Magi umrla, svi smo prestali sa DROGOM, bilo je tu spida, koksa...
Govorio sam joj: „Nisi smela da, pored svega što si mogla da stvoriš, završiš u garaži u Borči. Koliko si putovala dotle?“ Niti Đule, niti ja, a bili smo oko nje do kraja, niko više nije hteo da ima posla s tim stvarima
Multimedijalni umetnik, glumac, pisac, provokator, skandal-majstor... Sve to ide uz ime Nenada Džonija Rackovića, koji sa svojih 50 godina i dalje vodi život skejtera. Sada je, kako sam kaže, nakon šest godina ove faze i tri godine nespavanja, odlučio da sve to prenese na papir i objavi u romanu „Peto godišnje doba“.
- Sve je počelo rečenicom „Mala bara puna krokodila“ nekog debila, koja je na mene sredinom devedesetih ostavila veliku traumu. To je postala sintagma za tu deceniju, a mene je to, kao Beograđanina koji je rođen u Keve Jevrosime, strašno pogodilo. Nisam tako doživljavao moj grad. Uvek sam smatrao Beograd jednim od najvećih čuda arhitekture pod uticajem ruskog socrealizma - počinje razgovor Racković, ne silazeći sa daske do obližnjeg kafića gde sedamo na pivo.
Osamdesetih si imao problema i s pankerima iz kraja?
- O da, oni su me često maltretirali i tukli i to dolazi nakon „Marble Assa“, al‘ o tome ćemo kasnije. Mada tada dolazi do drastične degradacije pank pokreta.
U to vreme družio si se s Magi i Milanom Mladenovićem...
- Ma Milan je bio divan, bre, ali ušli su brzo u velike pare, zezali su se s mnogo opasnim stvarima. Uvek kažem: „Ne može se skejt voziti na opijatima!“ Bilo je svega u mom životu - spida, koksa, ali na opijatima se ne možeš baviti sportom i to mi je sačuvalo život, odabir tako napornog načina života. Tu nema opraštanja, nisu umeli da se čuvaju.
A Magi?
- Divna Magi. Nije to smela da dozvoli. Pokvarila je ceo fazon. Znala je koliko sam ja dobar s njom i da ću da je primim. Viđali smo se pre nego što je umrla. Bila je ostavljena od svih, opljačkana u Indiji, bez krova nad glavom. Mnogo smo se družili, bilo je to veliko prijateljstvo. Govorio sam joj: „Nije dozvoljeno da pored svih tih ponuda koje si imala, šta si sve mogla da stvoriš, prodaš dva stana i završiš u garaži u Borči. Koliko si putovala dotle? Niti Cane, niti Đule, niti ja, a bili smo oko nje do kraja, niko više nije hteo da ima posla s tim stvarima. Ne svodi se umetnost na pitanje lične satisfakcije. To je bila beogradska kuga koja je oduzela mnoge - ne možemo samo da se zezamo.
(Espreso.co.rs/Kurir)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
