Freska "Strašni sud" cenzurisana, a tajna soba i žena... O Sikstinskoj kapeli se šuškalo svašta - a Vatikan ćutao

Robert Francis Prevost izabran je danas za novog papu. Kardinali su ga izabrali u četvrtom krugu glasanja.

Nakon što se iz dimnjaka pojavio beli dim, unutar Sikstinske kapele dekan kardinalskog koledža pitao je izabranog kardinala da li prihvata papstvo, na šta je on odgovorio potvrdno i automatski postao novi rimokatolički poglavar, odnosno naslednik pape Franje.

Sikstinska kapela odoleva vremenu

Sikstinska kapela čuvena je po svojoj arhitekturi i fresko dekoraciji koju su radili najveći majstori renesanse: Mikelanđelo, Rafael, Bernini i Botičeli. Pod patronatom pape Julija II, Mikelanđelo je od 1508. do 1512. oslikao 1100 m² tavanice Sikstinske kapele. Danas se ona smatra Mikelanđelovim najznačajnijim slikarskim dostignućem.

Mikelanđelo je četiri godine i u nekoliko navrata oslikavao Sikstisnku kapelu. Sam proces jednom je prekinut zbog spora oko plaćanja, ali i zbog pojave buđi. Tada je Mikelanđelo morao da prefarba određene delove, samo godinu dana nakon što ih je oslikao, piše Far Out Magazine.

Mikelanđelo je svoje remek delo platio zdravljem

Suprotno popularnom verovanju, Mikelanđelo nije slikao ležeći, nego je napravio specijalnu skelu na kojoj je slikao stojeći izvijenog vrata, što je predstavljalo ogromno opterećenje za njegovo telo. Zidove kapele je već oslikalo nekoliko umetnika rane renesanse, kao što su Sandro Botičeli, Domeniko Girlandajo i Pietro Peruđino. Pojedine freske su i dalje ostale. Ali Mikelanđelo je doveden da joj da pravi sjaj. Kapela je trebalo da bude privatna papi, ali i s namerom da se tu sprovodi konklava.

Matijas Vivel kaže da su radovi na restauraciji dokazali da su radovi na Sikstinskoj kapeli „u velikoj meri rađeni jednom rukom, osim relativno malih delova koje su radili pomoćnici”.

Pred kraj je Mikelanđelo radio sa crteža, tj sa skica i crteža direktno na gips, što je prilično izvanredno i možda bez presedana", objasnio je on.

Kako je Sikstinska kapela dobila ime

Kapela je dobila ime po papi Sikstu IV, koji je restaurirao staru Veliku kapelu između 1477. i 1480. Tokom ove restauracije Pjetro Peruđino, Sandro Botičeli i Domeniko Girlandajo su naslikali niz fresaka koje opisuju Mojsijev i Hristov život.

Tajne sobe Sikstinske kapele u Vatikanu

U njima se nalaze predmeti vezani za izbor novog pape: glasačka kutija, specijalne sveće koje proizvode obojeni dim nakon svakog glasanja, ili čuvena crvena sofa poznata kao 'Suze pape', gde tradicija kaže da novi papa sedi i plače nad svojom velikom odgovornošću. Tu su i zanimljive fotografije ličnih stvari pape Razingera i drugih stvari.

Freska Boga koji stvara Adama takođe prikazuje ženu, za koju se smatra da je Eva

Centralna, plafonska slika kapele na kojoj Bog stvara Adama, sa prstima koji se skoro dodiruju, jedna je od najzanimljivijih u celoj zgradi. Profesorka Ketrin Flečer je naziva „jednom od nekolicine slika koje vidite apsolutno svuda.

"Ona je, uz Mona Lizu, verovatno jedina druga slika zapadne umetnosti koja ima takav ikonični status", kazala je. Među figurama okupljenim u Božijem ogrtaču je i jedna žena, za koju se često mislilo da je Eva, pre nego što je stvorena.

"Eva je tu i izgleda izuzetno svesna šta se dešava. Bog daje Adamu dušu, daje mu slobodnu volju i to je ono što ona personifikuje", kaže Vivel.

Freska Strašni sud je cenzurisana

Strašni sud je naslikan 25 godina nakon plafona Sikstinske kapele, u to vreme Mikelanđelo je imao 60 godina. Osećaj sopstvene smrtnosti se uvlači u delo, koje je, kako Sara Vouls opisuje, „ceo zid pun plavih i uvijajućih, padajućih tela“, u oštrom kontrastu sa uređenim plafonom freska. Tela koja se prevrću su uglavnom muška i uglavnom gola – požalio se na golotinju papin oficir Bjađo da Čezena.

Mikelanđelov odgovor je bio da ovekoveči Čezenu na slici kao sudiju prokletih i sudiju u paklu, golog - osim zmije omotane oko njegovih kukova i genitalija, koje zmija ujeda!

Kritike golotinje nastavljene su i nakon što je Mikelanđelo preminuo. Njegov bivši pomoćnik Daniele de Voltera je zamoljen da naslika pantalone na golim figurama, zbog čega je dobio nadimak „izrađivač pantalona“. Međutim, duh slike je opstao, čak je i španska inkvizicija branila Mikelanđelovu upotrebu golotinje na suđenju koje su vodili zbog Veronezeove "Tajne večere".

Bonus video:

(Espreso/ Kurir.rs/M.S)