"UMOČIĆU"! Evo kakva se PERVERZIJA krije iza legendarnog CRTANOG FILMA (VIDEO)

Legendarni crtani film je snimljen 1936. godine, a bio je specifičan po mnogo čemu.

Crtani film koji je većini nas poznat iz detinjstva, u kom dvoje siromašne dece živi u teškom siromaštvu, ali nakon što ih majka uspava u njihovim trošnim krevecima, imaju najlepše moguće snove, zapravo je dosta stariji nego što većina može i da pretpostavi.

Međutim, ovaj crtani film je imao snažnu poruku za vreme u kom je nastao.

Ovaj crtać, čiji je originalni naziv Somewhere in Dreamland (kod nas preveden kao Negde u zemlji snova) je svoju premijeru imao 17. januara 1936. Snimili su ga čuvena braća Flečer, inače poljski Jevreji čija je porodica emigrirala u SAD 1887, dok su još bili deca.

Njih dvojica su u toku svojih karijera napravili velike pomake u animaciji, pa su tako pored ostalih crtanih junaka, svetu doneli Koko Klovna, Beti Bup, Popaja, ali su bili i prvi animatori koji su oživeli Supermena u pokretnoj slici.

Kada je u pitanju crtani film sa siromašnom decom, on je bio jedan od onih koje su Flečerovi radili tridesetih godina, pokušavajući da podignu društvenu odgovornost i svest kod sunarodnika.

Naime, u vreme kad je ovaj crtani nastao, u SAD su se i dalje osećale posledice Velike depresije koju je uzrokovao pad berze 29. oktobra 1929, koju danas znamo pod imenom Crni utorak, piše redportal.rs.

Ova prva velika ekonomska kriza pogodila je ceo svet, ostavivši nesagledive posledice po ekonomiju, ali i po ljudske živote. Mnogi u njoj vide i glavni razlog za izbijanje Drugog svetskog rata i mnogih drugih problema.

Imajući to sve u vidu, Flečerovi su bili jedni od ljudi koji su i produkcijom ovakvih crtanih filmova želeli da podignu društvenu solidarnost na viši nivo, budući da su siromašna deca, onakva kakva su prikazana u ovom crtanom filmu, bila čest prizor u svim krajevima SAD-a.

Upravo iz tog razloga, zanatlije i ljudi koji imaju posao, tačnije krojač, pekar i vlasnik prodavnice, na kraju ovog crtaća deci donose hranu i ostale potrebne stvari, kako bi i njihovo detinjstvo moglo da prođe što lakše.

Ipak, film je toliko emotivno težak da su neki moderni distributeri odlučili da izbrišu početnih 3 minuta filma jer bi “bili previše teški za današnju decu”.

(Espreso)