OVE CITATE IZ "LAJANJA NA ZVEZDE" PONAVLJALA JE CELA SRBIJA: Iza njih stajao je on lično (FOTO)

Ugledni srpski pisac, dugogodišnji urednik igranog programa TV Beograd i glavni urednik umetničkog programa RTS, Milovan Vitezović, preminuo je danas u Beogradu nakon duge i teške bolesti, izazvane Koronavirusom.

Mnogi se neće odmah setiti ko je bio ovaj veliki pisac, a ni ne znaju da nam je svoj veliki doprinos kulturi ostavio u amanet.

Kako drugačije opisati čoveka koji je napisao vanvremenska dela "Lajanje na zvezde" i " Šešir profesora Koste Vujića " ?

Milovan Vitezović rođen je u Vitezovićima kod Kosjerića, 11. septembra 1944. godine. Školovao se u Tubiću, Kosjeriću, Užicu i Beogradu, diplomirao je na Filološkom fakultetu, odsek opšta književnost, potom i na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek dramaturgija. Takođe je nosio i počasno zvanje Predsednika Udruženja književnika Srbije.

Vitezović je bio jedan od najznačajnijih srpskih pisaca, dugogodišnji urednik igranog programa TV Beograd i glavni urednik umetničkog programa RTS, profesor filmskog i televizijskog scenarija na katedri Dramaturgije Akademije umetnosti. Pisao je pesme, romane, drame, filmska i TV scenarija, eseje, kritike i aforizme.

Tokom svoje zavidne karijere, objavio je je više od četrdeset knjiga u preko 180 izdanja. Autor je 11 romana, koji su svi bili bestseleri. Knjige je objavljivao na nemačkom, engleskom, italijanskom, slovenačkom, ruskom, makedonskom, grčkom, rumunskom i hebrejskom jeziku.

Za televiziju je pisao scenarija za drame Šešir profesora Koste Vujića, i Snohvatice I i II; za igrane televizijske serije Dimitrije Tucović (8 epizoda), Pripovedanje Radoja Domanovića (8 epizoda) i Vuk Karadžić (16 epizoda). Pisao je scenarija za igrane celovečernje TV filmove: Mesto susreta Beograd i Srebro na Odisejevom putu za evropske televizije ORF i ZDF. Sa Zdravkom Šotrom radio je scenarija po svojim romanima Lajanje na zvezde (nagrada festivala Herceg Novog i Zlatna novosadska arena). Dobitnik je brojnih nagrada.

Jedinstveni humor koji u sebi nosio ljubav prema životu, nestašlucima i viteštvu mladosti nikada neće umreti. Već decenijama ovi citati žive u našem sećanju, a živeće i dalje čuvajući sećanje na Vitezovića i neko bezbrižnije vreme.

„Jesmo se mi već negde sreli?“ – Filozof

„Ne, ja Vas vidim prvi put.“ – Danica

„O, hvala Bogu, ja verujem samo u ljubav na prvi pogled.“ – Filozof

„Meni je najlakše poljupcem zapušiti usta. Ajde, ajde, ako smeš!“ – Filozof

„Umni rad je ništa prema fizičkom.“ – Profesor fizičkog Stević

„Profesore, umni rad je fizički neizdrživ…“ – Filozof

„Da se ošišaš, znaš!“ – Profesor Stević

„Profesore, bio sam nevaljao i molim Vas da i mene kaznite!“ – Marić

„Šta kažeš da te startujem, pa da krenemo na duge staze?“ – Filozof

„Ahilova peta je kad neko ima ravan taban.“ – Milić Gavranić Tupa

„Šta pričaš, Filozofe?! Znamo se od malena.“ – Danica

„Misliš, znamo se od malih nogu. E pa, vidiš, ja na tvoje noge sve do sada nisam obraćao pažnju.“ – Filozof

,,Ja sam pročitao mnoge vaše knjige… recimo… kao na primer, ono… hmm“ – Profesor Stević Ivi Andriću

„Filozofe, mi smo dva sveta.“ – Danica

„Ti nisi čula?“ – Filozof

„Šta?“ – Danica

„Pa doći će do sudara svetova. Kad-tad.“ – Filozof

„Visiš tu k’o… džigerica!“ – Profesor Stević

„Kako Tanjug javlja: ja te volim.“ – Filozof

„Ne sme se bežati sa časova!“ – Bogoljub Marić

„Nisi ti valjda toliko glupa da ti se ja ne sviđam, a? Dobro, sigurno nisam idealan. Ja računam na tvoju maštu.“ – Filozof

„Kneževiću, šta ti misliš? Misliš da si jako pametan, a za sport si glup k’o noć.“ – Profesor Stević

„Imam ja svoju disciplinu, profesore, ja trčim u širinu.“ – Filozof

„Šta je to?“ – Profesor Lazičić

„To je Cezarova izreka koja se retko citira!“ – Filozof

„Ne razumem, zaboravio sam… Šta to beše?“ – Profesor

„Lepo je rat ratovati s lepim devojkama.“ – Filozof

„Marš u ćošak!“ – Profesor

„Koji?!“ – Filozof

„Eto, taj iza zbunja… Tu mi citiraš mlake Cezarove misli, umesto da si rekao…“ – Profesor

„Dođoh, videh, pobedih.“ – Filozof

„Tako je: kreni, vidi… dozvoli… vici. Ajde, vrati se…“ – Profesor

Il pleut.“ – Milić Gavranić Tupa

„Idem u ekspediciju na ženski pol.“ – Filozof

„U staroj Grkoj su upravo na ovakvim trgovima ljudi radili vežbe.“ – Profesor Stefić

„Idite u staru Grčku, pa tamo mlatarajte.“ – Policajac

„Izvini, ali grize me savest što još nisam tvoj momak.“ – Filozof

„Ne sme se mokriti sa nadvožnjaka ako je ispod njega trafo stanica. To je princip zaštite!“ – Profesor Maletić

„Devojko, ti tako lepo izgledaš, pa ako se još zaljubiš u mene i pri tome budeš vrlo uporna, ja neću imati izbora, ja ću morati da popustim!“ – Filozof

„Koleginice, ne razumem, ali, dozvoli, šta ovi bulazne?“ – Profesor Lazičić

„Odlično! Sinonim bulazniti, to smo zaboravili.“ – Profesorka Jelinić

„Mislim, dozvoli, šta ga tupe?“ – Profesor Lazičić

„Evo ga! Oni ga tupe, tupe ga! Divno, kolega, divno.“ – Profesorka Jelinić

„Gavraniću, sad ga drži, hoće opet da primeni naglo buđenje.“ – Profesor Božović

„Dođoh. Videh. Poljubih.“ – Filozof

„Dobro, hoćemo lli i dalje biti na ’ti’ ili ćemo da pređemo na poljupce?“ – Filozof

„Hteo bih neizmernu ljubav prema sebi da delim sa nekim.“ – Filozof

"Dobro veče direktore, nama su rekli da vam se svi javimo".

(Espreso)