Nisam koristila internet 3 dana: Na kraju sam potpuno prolupala! (FOTO)

Kako su uopšte ljudi živeli bez interneta? Samo zato što vas volimo: 12 Instagram forica koje niste znali (GIF) To pitanje ostavilo je gorak ukus u mojim ustima pošto sam puna 3 dana, odnosno čitavih 72 sata provela bez bilo kakvog upada u virtuelni svet.

Dan prvi: Pomislio bi čovek da sam se odmorila. I jesam, na neki način. Prvih 2, 3 sata. A onda je počela agonija. Telefon sam u početku sklonila što dalje od sebe i ugaila ton, kako slučajno ne bih ušla na Fejsbuk.

Osećala sam se potpuno odsečeno od sveta. - Daj da pustim malo muziku - pomislih, u nadi da ću sebi ubiti dosadu. Ah, pa kako? Nema interneta. Nema You Tube - a. Osuđena sam na radio. Ali, daj šta daš. Posle 3 pesme i beskonačnog menjanja stanica ostavila sam Ninu Badrić, koji inače nikad ne slušam.

Pustih TV. Nema ništa. Ništa o čemu nisam već slušala. Dosada. Petak veče. Odlučih da ne izlazim. Velika greška. Nisam spavala u sobi gde mi je kompjuter. Bukvalno nisam znala šta ću od sebe. Obavila sam par telefonskih poziva, pitala ljude gde su, šta rade i legla da spavam. Dan drugi: Najteže mi je palo to što uz jutarnju kafu ne mogu da pročitam vesti ili pogledam slike i novitete kod društva na Fejsu. Opet radio, ovog puta neka dobra pesma, Bogu hvala. Minuti prolaze sporo, vuku se, razvlače... Reših da izađem napolje. Dan prelep. Napolju gomila ljudi koji šetaju. Taman sam počela da uživam i ne razmišljam o mejlovima i notifikacijama. Sela sam u obližnji kafić i popila kafu sa drugaricom. Bilo je lepo. Konačno sam se opustila.

Posle ručka odremala sam partiju, jer nisam znala šta da radim. Malo sam čitala knjigu, ali i to mi je ubrzo postalo dosadno (znam, trebalo bi da se stidim, ali ako smo iskreni, iskreni smo do kraja). Internet groznica tresla me je do uveče. Toliko sam želela da ga upalim, makar na sekund, samo da vidim šta ima novo. Mislila sam da će mi izlazak ulepšati veče. Sve se samo pogoršalo. Ljudi su u početku bili raspoloženi, veseli, sve je bilo super. Onda su se u jednom trenutku zabuljili u svoje telefone, i počeli da se kuckaju. Preko neta, naravno. Našla sam se u kafani, okružena gomilom pogleda zalepljenih za ekrane.

Još samo 24 sata... Dan treći: Pakao. Ništa mi ne pomaže. Ruke mi same idu ka kompu i telefonu. Bukvalna borba protiv zavisnosti. Verujte, od muke sam na kraju počela da jedem. Ceo dan prošao mi je tako što sam izlazila napolje, šetala, razgovarala sa ljudima - sve ono što je sasvim normalno. Ali, naravno, toliko mi je falio internet.... Dok sad sedela na klupi u parku, uhvatila sam sebe kako obrojavam sate. - Još samo 7 sati i ponoć. Onda mogu da vidim sve što sam propustila predhodnih dana - prošlo mi je kroz glavu. I tada sam shvatila - ovo je bolest. Nisu džabe ljudi izmislili centar za odvikavanje od interneta. Postali smo toliko zavisni, da ne možemo više da zamislimo život bez Gugla, Tvitera, Fejsa...

Komuniciramo putem ekrana. Razgovora nema, pišu se skraćenicama. Viđamo se da bi se u isto vreme dopisivali sa drugim ljudima. Postajemo roboti. Za ova tri dana, preživela sam agoniju, ali i shvatila da sam internet - zavisnik. Kada ste vi i na koliko dugo ostavili internet? (D. Čavić)