OVO JE NAJSTRAŠNIJA PESMA IKAD NAPISANA NA SRPSKOHRVATSKOM JEZIKU: Kletve u njoj čine da SVAKA KOST ZADRHTI!

Ivan Goran Kovačić, Hrvat, jedan je od najvećih pesnika na srpskohrvatskom/srpskom/hrvatskom jeziku, u istoriji.

Njegova poema "Jama" jedno je od najpotresnijih svedočanstava koja postoje, o zverstvima koje su ljudi činili jedni drugima u Drugom svetskom ratu.

Konkretno, Ivan je pisao o užasima koje su doživeli Srbi od ruku ustaša, u Neovisnoj državi Hrvatskoj (NDH).

Potresna je i sudbina ovog velikog pesnika. Iako je njegov glas gromovito upozoravao na stradanje srpskog naroda u Hrvatskoj, iako se čuo daleko, daleko, širom sveta, zaklali su ga četnici.

Veliki umetnik Pablo Pikaso, kad su mu pročitali francuski prevod "Jame", ostao je skamenjen, očiju ispunjenih suzama.

Jedna druga pesma Ivana Gorana, međutim, izazvala je veliku pažnju kad se pojavila. Možda ne tako veličanstvena i značajna kao Jama, ipak se izdvaja po dubini i strahoti svoje emocije.

Zamislite šta, kakvo zverstvo, je moglo nežnog i osetljivog mladića da natera da pripadnike sopstvenog naroda, bolje reći izrode među njima, ovako prokune:

Mrzimo vas

"Mrzimo vas, hulje, Mrzimo, krvnici, Vi, pljačkaške rulje! U majčinoj klici Kunu vašu djecu utrobe svih žena Ispod doma našeg, bombom porušena.

Skotovi i gmazi, Što psičete zrakom, Na krvavoj stazi, Za mračnim oblakom Dostić će vas, zmije, osvetnička strijela Iznad naših brda, dolina i sela.

Kukavice, vrane, Psi tušinskih kurva, U dno naše rane Bijes će da vas surva, Od otrovâ njenih kosti će vam gnjiti, Dok se ne nasiti, dok se ne nasiti.

Naše ljute guje Kroz kost će vam gmizat, Pobješnjele kuje Crijeva će vam lizat, Muhe zukavice i smrdljivi crvi Osvetu će množit u crnoj vam krvi.

Srcem bismo jeli Pogano vam meso, Na lešine sjeli I kliktali bijesno, Smrdežima vašim punili bi pluća Za pobjede nove, nova nadahnuća."

Napišite nam u komentarima šta mislite.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)