Hosam Mohsen, Foto: Printscreen/RTS

Mohsen POSETIO SRBIJU

EGIPĆANIN KOJI DOČEKUJE TURISTE UZ SRPSKE PESME OTKRIO: "Crna žena postoji i zbog nje sam počeo da učim srpski!"

– Pesme slušam od 2004. godine. Ne pamtim celu pesmu, ali... Prva pesma koju me je neko iz Srbije naučio je od Zdravka Čolića. Kad god odem na plažu krene – "Gori vatra sad u nama, gori ljubav puna plama". "Lane moje" sam takođe upamtio, pesme Aca Pejovića, Cece, kaže Hosam Mohsen

Objavljeno: 17.02.2022. 14:24h

Zbog jedne divne crne žene – Hosam Mohsen počeo je da uči srpski sa 17 godina, dok je još živeo u Egiptu. Zbog srpskog je, kaže, uvek bio poseban i imao bolju poziciju. Tako je i dobio priliku da radi kao turistički vodič u Emiratima. Već osam godina goste sa Balkana vodi u razgledanje gradova u kojima reč "nemoguće" ne postoji. Međutim, njegov dolazak u Srbiju izgledao je kao nemoguća misija.

Za RTS otkriva zašto je obećao da će, dok je živ, pokušavati da dobije vizu. Otkud to da su mu se od svih turista baš Srbi uvukli pod kožu i kako reaguju kada im usred pustinje Egipćanin zapeva "Gori vatra sad u nama"?

Usred turističke sezone, spakovao je kofer i krenuo za Beograd. Došao je da vidi sneg, ali i prijatelje kojih u Srbiji, kako kaže, ima više nego u Dubaiju.

Većinu je upoznao na poslu. Prvo u Egiptu, gde je radio u hotelu, a zatim u Emiratima, gde već osam godina radi uglavnom sa turistima sa naših prostora – iz Srbije, Severne Makedonije, BiH, Hrvatske.

Kako gosti reaguju kada ih u Emiratima sačeka turistički vodič – Egipćanin, koji odlično govori srpski?

– Prvo ne veruju da neko iz Egipta zna srpski. Obično misle da ću reći samo "dobar dan" i "dobro veče", ali kad vide da ja nastavljam da govorim na srpskom, oni se iznenade. Odmah me pitaju – kako znaš, kako si naučio, kako si naučio sâm. I uvek se iznenade i oduševljeni su kako sam sâm naučio srpski.

Srpski si počeo da učiš pre 19 godina, dok si radio u Hurgadi. Kako je to krenulo?

– To je bilo 2003. godine. U hotelu smo imali ruske, češke i srpske goste. Oni koji su tu radili pre mene sa Srbima su razgovarali na engleskom. Ali dok sam radio u restoranu, čuo sam neki drugačiji jezik. Srbi su bili najveseliji, najbučniji, i onda sam imao želju da ih pitam koji je to jezik. Slučajno je i mene neka gošća pitala šta znači "habibi". Ja sam joj rekao da je to kao "maj lav" na engleskom i onda sam hteo da znam kako se na srpskom kaže "habibi". Ona mi je rekla "ljubavi moja". I od tada sam počeo da učim.

Imao sam želju da čujem na srpskom nekoliko reči koje koristimo u restoranu. Na primer: dobar dan, dobro veče, prijatno, doviđenja. Narednog dana sam počeo to da vežbam u restoranu sa Srbima i oni su se iznenadili što sam počeo da govorim na srpskom. Odlučio sam da idem dalje, jer je reakcija gostiju bila fenomenalna.

Bio sam konobar, mladić od 17 godina, najnoviji radnik u hotelu, ali želeo sam da budem najpoznatiji radnik. Odlučio sam da svakog dana učim po 10-15 reči. Kao što se kod vas kaže, zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača.

foto: Printscreen/RTS

Kada smo se upoznali, pitala sam te otkud to da tako dobro govoriš srpski. Odgovorio si mi, u šali: "Zbog jedne divne crne žene". Ima li tu malo istine?

– Naravno da ima istine. "Zbog jedne divne crne žene, zbog njene divne crne kose, zbog jednog tužnog pogleda u noći, zbog obećanja da ćeš mi doći, tužan i sâm čekam te ja..."

Tu pesmu sam upamtio kada sam je čuo prvi put.

Crna žena postoji, ne znam gde je sada, ali postoji i zbog nje sam počeo da učim srpski. Ona mi je dala motivaciju i inspiraciju da krenem da učim.

Ne samo da govoriš, već i pišeš na srpskom, na latinici, ali koristiš pomalo i ćirilicu. Koliko vremena ti je trebalo da dođeš do nivoa da možeš duže da razgovaraš sa gostima iz Srbije?

– Počeo sam 2003. godine sa nekoliko reči, ali 2004. sam se malo više fokusirao na učenje jezika i od tada, dakle 2004. godine, mogao sam da koristim srpske reči, da ne moram posle jedne reči na srpskom da nastavim na engleskom. Znao sam sve više.

Od 2006. godine, kada sam počeo da radim na recepciji, počeo sam sâm da tražim knjige i rečnike, i tada sam mogao da razgovaram dva-tri minuta, bez pauze.

Zbog srpskog si i dobio priliku da radiš kao vodič u Dubaiju. Šta si tokom rada sa srpskim turistima naučio o Srbima i Srbiji?

– Kada sam počeo da radim u turizmu, prvi put sam se sreo s drugim nacijama, drugim kulturama, sa ljudima sa Zapada koji dolaze kod nas u Egipat. Ali ono što sam shvatio, što sam video u Srbima, jeste da su slični kao mi, Egipćani. Kako izgleda vaša tradicija, gostoprimstvo, duša koju vi imate, sve je to bilo nešto meni jako blisko i nisam se osećao kao stranac kada sam pričao sa Srbima.

Ne osećam se kao stranac u Srbiji

Imam prijatelje, evo sada već 17, 18 godina iz Srbije, mi se sve vreme čujemo i viđamo i dugo održavamo kontakt. I sada kada sam u Srbiji, ne osećam se kao stranac, osećam se kao da su moji ljudi, samo što žive u Evropi, pričaju nekim drugim jezikom koji nije arapski i malo drugačiju kulturu imaju.

Svidelo mi se to toliko da sam počeo sve više da se družim, da više učim jezik i sve više da razgovaram na srpskom. I mnogo mi je drago što sam izabrao da baš tim jezikom govorim, jer uvek sam zbog srpskog jezika imao bolju poziciju, uvek sam bio poseban.

Uvek mi je lepo sa Srbima, kada vide da je neki stranac iz Egipta sâm naučio njihov jezik, njima je mnogo drago i to poštuju.

Da li si sâm naučio i srpske pesme ili si možda obilazio srpske kafane u Emiratima?

– Pesme slušam od 2004. godine. Ne pamtim celu pesmu, ali... Prva pesma koju me je neko iz Srbije naučio je od Zdravka Čolića. Kad god odem na plažu krene – "Gori vatra sad u nama, gori ljubav puna plama". "Lane moje" sam takođe upamtio, pesme Aca Pejovića, Cece...

Imali smo u hotelu 80 odsto Srba i puštali smo srpsku muziku. Oni su doneli neki ce-de da čujemo, i već onda sam razaznavao neke reči.

U Dubaiju ima srpskih kafana, ali ne samo to. U Dubaiju se družim sa Srbima koji tamo žive i često se viđamo i idemo nekuda, u neku kafanu, slušamo muziku...

Ja sam te slušala kada si usred pustinje pevao "Gori vatra". Znam i da si voleo Džeja. Koju bi pesmu otpevao onima koji čitaju ovaj intervju?

– Džeja sam upoznao u Dubaiju, u marini. Znao sam za njega, slikali smo se... Njegova pesma koju najviše volim je "Ne znaš ti, kako je imati pa nemati..."

Ne znam ja baš da pevam, ali volim da čujem vašu muziku, slična je kao naša u Egiptu, ne osećam baš veliku razliku između vašeg i našeg ritma.

Verujem da ne bi imao problem da dobiješ vizu da si uz pasoš poslao i jedan snimak na kojem pevaš srpske pesme. Hoćeš li nam ispričati zašto si tek 2017. uspeo da dođeš u Beograd?

– Prvi put sam hteo da dođem 2009. godine. Tada nisam znao kako – mislio sam da je dovoljna avio-karta i pasoš i da odem na aerodrom, odletim za Srbiju i dođem u Knez Mihailovu ulicu da učim jezik. Ali izgleda da to nije bilo tako. Trebalo je pozivno pismo i neki papir pored toga.

Prvi put kad sam išao u ambasadu u Kairu, imao sam samo pozivno pismo i pasoš. Oni su me pitali šta imaš, gde je papir, nisam imao pojma. I tada mi nisu dali vizu.

Onda sam otišao u Dubai, ali želja da dođem me je još držala. Prvi put sam aplicirao odmah prve godine, 2014, ali nisu mi dali, a imao sam sve papire. Svakih šest meseci do 2017. godine su me odbijali za vizu.

Onda sam rekao sebi da neću nikad da odustanem. Ja ću do kraja života pokušavati, jer Srbija treba da mi dâ vizu – zaslužio sam.

Sedmog puta sam došao u ambasadu, tamo me znaju jer sam jedan jedini Egipćanin koji svakih šest meseci dolazi – pitali su me: "Odbili smo te šest puta, šta očekuješ?" Ja kažem: "Do kraja života ću aplicirati, šta mi fali."

Ja živim u Dubaiju, tamo reč "nemoguće" ne postoji. I baš sedmog puta sam dobio vizu.

Ovo je četvrti put da si u Srbiji. Kako provodiš dane u Beogradu?

– Koliko ljudi iz Srbije znam, ja po celi dan idem od jednog do drugog restorana, ručka. Uveče idemo u kafane, pa se i kasno uveče vidim s nekim. Svakog dana moj raspored je takav da trčim od jednog do drugog druga, od jedne do druge, treće porodice. Od kada sam na Instagramu objavio da sam došao, mnogo ljudi se javilo.

Da li obilaziš i turističke znamenitosti?

– Prvi put kad sam došao – da. Svaki put moram da vidim nešto novo, jer ja sam turistički vodič. I pored toga što se vidim s prijateljima, vidim mesta koja me zanimaju. Plus, ja sam studirao istoriju, to me zanima, ovaj deo Balkana, istorija Balkana...

Kalemegdan, koji je u blizini reke, Knez Mihailova, Skadarlija – to su tri mesta koja svaki put kada dođem moram da vidim. Nikad mi nije dosadno, kao da sam prvi put tu. Posebno na Kalemegdanu, jer vidim koliko tamo ima istorije. I dobra stvar je što vi čuvate to što ste imali pre 50 ili 100 godina. Ja to mnogo volim.

Turiste upoznaješ sa gradovima koji su sinonim za luksuz. Ovde toga nema. Zbog čega bi strani turisti ipak trebalo da posete Srbiju?

– Svaki grad ima nešto svoje. Ono što ima u Beogradu nema u Dubaiju, što ima u Dubaiju nema u Beogradu. To ne znači da je neki bolji od drugog. Dubai ima svoj način, tamo je sve luksuzno, sve mora biti – naj. Takva je vizija u Dubaiju. Beograd ima nešto svoje što se meni mnogo dopada.

Šta ima u Srbiji, a nema u UAE

Verovali ili ne, u Emiratima, kako kaže Hosam, nema perionica za samouslužno pranje automobila. To mu se toliko dopalo da je morao da proba. Namera mu je da kancelariji šeika Muhameda bin Rašida predloži da u Dubaiju napravi nešto slično.

Volim kada dođem u Beograd, bez obzira na to gde sam smešten – ima jedna jedina džamija na Dorćolu – da idem petkom da se klanjam... Pre ovog intervjua išao sam u džamiju i doneo sam ti poklon, koji je meni veoma drag. Naš kuran na srpskom jeziku, toga nema u Dubaiju, ima samo ovde. To je poklon od srca za tebe, da ponekad možeš da čitaš i da vidiš – većina stvari kojih ima ovde ima i kod vas. Tako da smo mi jedno.

– Boljih domaćina od vas nema. Za pet dana ovde ugojio sam se 20 kilograma... Ja imam više prijatelja u Beogradu, možda više nego što imam u Dubaiju. Meni je ovde najbolje, uživam svaki dan. Koliko ljubavi i poštovanja od vas dobijam, meni je to nešto vrhunski. Samo vi mene učinite srećnim i zadržite osmeh na licu! Želim od srca da Srbija i ljudi iz Srbije uvek imaju sve najlepše. Ja vas volim i iskreno vam želim da imate najbolji život i da ljudi iz Srbije što više dolaze u Dubai i da mogu što više da upoznaju.

(Espreso / RTS)