Radica Ilić, Foto: Prinstcreen/YT/NOVA S

JEDNA STVAR JOJ JE POSEBNO ODVRATNa

"OSTAJALE SU BEZ KOSE POSLE CRVENIH ZONA": Predsednica Sindikata OTVORENO o BORBI ZDRAVSTVENIH radnika!

Napominje da su njihove koleginice ostajale bez kose u crvenim zonama posle dva, tri meseca

Objavljeno: 04.02.2022. 14:26h

Borba sa koronavirusom u našoj zemlji ulazi u treću godinu. Do sada je bitku izgubilo više od 13.500 ljudi. Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije kaže za RTS da te dve godine izgledaju kao da ih je pisao Servantes, kao borba sa vetrenjačama i nemoguća misija. Ističe da ih vodi empatija, ali i da su medicinske sestre ostajale bez kose posle rada u crvenim zonama.

Radica Ilić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, izjavila da niko nije mogao očekivati, a ponajmanje oni koji su ušli u pandemiju ranjivi, time što ih, dodaje, nema dovoljno.

"Muka naša što nas društvo nije prepoznalo 50 godina unazad, a sada smo svedoci da pojedini mediji od nas prave osobe bez tolerancije za pacijente, bez empatije, bez ljubaznosti što je neprihvatljivo. Ovih dana je čitava salva napada na ljude u zdravstvu što smatramo da nije fer", kaže Ilićeva.

foto: Printscreen/RTS

Čitava polemika se, kaže, vodi oko toga kako se ponašaju sestre u porodilištima.

"Ja sam babica i ne tvrdimo da nema ružnih primera, ali staviti sve u isti koš i pričati danima o tome kako šaljemo porodilje da se porađaju u kupatilima, vulgarno je i odvratno. Treba reći ime i prezime, ustanovu, pa da sankcionišemo. Sindikat će se prvi time baviti", naglašava Ilićeva.

Navodi da njihov rad izgleda kao nemoguća misija.

"Krenete na posao, ne znate kada ćete se vratiti kući i da li ćete se vratiti zdravi. Vlada pravilo da se mi zaražavamo kući i na ulici što nije u redu. Nema nas dovoljno ili bolje rečeno - nema nas. Postaćemo statistička greška u sistemu", ističe Ilićeva.

Ukazuje da su više od sindikata.

"Trudimo se da pošaljemo vapaj ljudima koji uređuju ovaj sistem, i to nam ne polazi za rukom 50 godina. Mi smo oni ostali u zdravstvu, uvek se kaže lekari i oni ostali. Evo 20 godina pokušavamo da promenimo mantru da nismo ostali. Ako ovaj sistem pukne ja ne mogu da pretpostavim na šta će to ličiti. Sve je jako prenapregnuto", napominje Ilićeva.

Motivi - empatija i strah kolega

Motiv da rade im, ukazuje, daje upravo empatija, ali i strah kolega.

"Dugo sam razmišlala da smo foliranti, a zapravo je najdominantniji strah. Šta će biti sutra ako spakujem mantil i odem kući. Ostaje nam nada da će biti bolje. Koliko ludi morate da budete da se beskrajno nadate, a da se stvari ne popravljaju", kaže Ilićeva.

Mora se, navodi, reći da se plate povećavaju, ali i da cene rastu.

"Mi smo kao sindikat radili i analizu naših zarada i ona jeste od 2009. kada uzmete osnovicu povećana 70 odsto. Ali, ako krenemo da analiziramo prilike u stvarnom životu onda se tih 70 posto istopilo. Skoro sam imala situaciju da je mlada koleginica došla iz provincije, provela mesece u Batajnici i sada se vraća u svoje mesto, jer ne može finansijski da izdrži. Čula sam informaciju, ne bih smela da tvrdim, da se navodno ne javlja dovoljan broj ljudi na konkurse, ali bih volela da poručim i da molim, ako se kolebaju neka uđu u ovaj sistem da ga zajedno popravljamo. Neće biti da je tamo sve ružičasto i da je ovde sve crno", napominje Ilićeva.

Ona, ističe, tokom jednog meseca zbog obaveza u sindikatu radi desetak dana, da ne bi bila profesionalni sindikalac.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

"Ostala sam unutar sistema da vidim šta ne valja da bismo mogli da ga menjamo. Molim one koji uređuju državni zdravstveni sistem, jer sam sigurna da postoji ekipa u državi koja sada krči put privatnom zdravstvu. Smatram da se radi na urušavanju državnog sistema zarad privatizacije. To je moj osećaj, ne mora da bude tačan, ali imam pravo to da kažem, a oni koji tvrde da nije tako da ukrstimo argumente. Šta je to što ništa ne valja u državnom, a sve valja u privatnom porodilištu, pa neće biti baš", naglašava Ilićeva.

Prema njenim rečima, u Srbiji možete da se bavite sindikatom samo ako se stavite na jednu ili drugu stranu, a ako se ne stavite onda ste na lomači.

"Moje koleginice rade kao rudari, radimo i ćutimo. Ako tako kažete odmah jedni ili drugi gledaju da vas stave na kanabe pored sebe i da zloupotrebe vašu ambiciju da hoćete da bude bolje. Ne spadam u ljude koji mrače, ali morate stvari nazivati pravim imenom. Moje koleginice ćute, ne izlaze na ulice jer se plaše", ističe Ilićeva.

Medicinske sestre ostajale bez kose nakon rada u crvenim zonama

Napominje da samo patrijarhu nisu pisali.

"Kada su se donosili zakoni koji po njima nisu dobri 2020. i 2021, mi smo se obratili svakom poslaničkom klubu da se ne usvoje neki zakoni koji narušavaju naša prava. Niko nije odgovorio. Sada smo mi heroji, bitni. Šta smo mi u toj situaciji mogli da uradimo osim da se bavimo samim sobom. Osigurali smo svaku sestru i tehničara u jednoj osiguravajućoj kući od četiri rizika. Svaka porodica koja je ostala bez svog člana, našeg kolege, dobila je novčanu pomoć od 70.000 dinara", ukazuje Ilićeva.

Napominje da su njihove koleginice ostajale bez kose u crvenim zonama posle dva, tri meseca.

"To su jako traumatične situacije. Pokušala sam da napravimo klimu da pričamo o tome. Nije se desilo da pričamo o tome. Mnogo je lakše paušalno ocenjivati i prozivati da su sestre nekvalifokovane. Ko je kriv za to nego onaj ko procedure sprovodi. Hteli smo da mapiramo privatne škole, da ih pitamo da li je normalno da neko za 500 evra dođe do diplome medicinske sestre. Moramo da pričamo više o tome", kaže Ilićeva.

"Ako pandemija potraje za nas baš neće biti dobro", zaključuje Ilićeva.

(Espreso / Blic)