Srčani udar, Foto: Profimedia

OBRATITE PAŽNJU

OVO SU IZNENAĐUJUĆI SIMPTOMI SRČANOG UDARA: Evo šta se dešava 24 SATA PRE

Rezultati potvrđuju da postoji mnogo znakova upozorenja - najčešće pominjani simptom je otežano disanje (59%), potom konfuzija (23%) ili gubitak svesti (20%)

Objavljeno: 26.01.2022. 16:12h > 17:05h

Prema novom istraživanju, koje su sproveli istraživači u Danskoj, a koje je predstavljeno na poslednjoj konferenciji Evropskog društva za kardiologiju, bol u grudima javlja se tek u jednom od pet slučajeva., piše Lepa i Srećna.

Tamnošnji lekari su analizirali podatke prikupljene od 4.000 pacijenata, između 2016. i 2018. godine, koji su srčani udar doživeli izvan bolnice, a koji su kontaktirali hitnu pomoć do dvadeset četiri sata pre kardiopulmonalnog zastoja. Lekari su zabeležili prijavljene simptome (od strane pacijenta ili nekoga iz njihovog bliskog okruženja).

Rezultati potvrđuju da postoji mnogo znakova upozorenja - najčešće pominjani simptom je otežano disanje (59%), potom konfuzija (23%) ili gubitak svesti (20%).

Srčani udar nekoga pogodi otprilike svake 43 sekunde. Pojavljuje se kada je protok krvi koji dovodi kiseonik u srčani mišić ozbiljno smanjen ili potpuno prekinut. To se dešava jer se arterije koje opskrbljuju srce krvlju mogu polako suziti zbog nakupljenih masnoća i holesterola. Iako pre samog srčanog udara telo šalje upozoravajuće signale često ih zanemarujemo.

Kod žene su simptomi često netipčni, pa ih često ne povezuju sa tako ozbiljnim stanjem, a žene koje su preživele infarkt budu iznenađene jer misle da im je malaksalost organizma nastupila usled gripa.

Ranije smo pisali da se rani simptomi srčanog udara javljaju se kod 50% svih ljudi koji imaju srčani udar. Ako prepoznate ove rane simptome, možda ćete uspeti da dobijete potrebno lečenje dovoljno brzo kako biste sprečili trajna oštećenje srca.

Oko 80% oštećenja srca dogodi se u prva dva sata nakon srčanog udara. Mnogi srčani problemi su "maskirani" bolovima u potpuno različitim delovima tela ili samo osećajem blage nelagode.

Prvi simptomi srčanog udara trebalo bi svima da budu poznati, jer je veoma važno što pre pacijentu pružiti prvu pomoć i odmah pozvati lekara ili hitnu pomoć. Što pre stigne lekar ili hitna pomoć i što pre se pruži stručna pomoć pacijentu, to su posledice po pacijenta manje a šanse da preživi veće.

Kako to da ljudi jednostavno ne mogu da prepoznaju problem u vitalnom organu, a od bolesti srca i dalje svake godine umre i do 18 miliona ljudi svih starosnih grupa?

"Tihi srčani napadi su infarkti koji su ili asimptomatski ili imaju simptome koji na prvi pogled nisu povezani sa bolestima srca", kaže ruski kardiolog Galina Lazarenko.

Galina Lazarenko naglašava da je opasnost od takvih napada u tome što se osoba ne obrati lekaru na vreme i ne dobije blagovremeni tretman. Obično se srčani udar u takvim slučajevima otkrije nakon nekoliko meseci, pa čak i godina. Štaviše, takvi „tihi“ napadi čine oko polovine ukupnog broja potvrđenih slučajeva infarkta miokarda, kaže kardiolog. A svi srčani napadi imaju direktan uticaj na stanje mišića i njegov rad.

Kako prepoznati problem?

"Simptomi 'tihog' srčanog udara mogu biti netipične manifestacije srčanog udara, kao što su otežano disanje, osećaj težine, peckanje, napadi slabosti, umor i iznenadne srčane aritmije (ubrzani nepravilan rad srca). Takođe mogu biti bolni bolovi iza grudne kosti manjeg intenziteta ili bolovi različite lokalizacije (u abdomenu, donjoj vilici itd.)", objašnjava dr Galina.

Istovremeno, neko vreme pre nego što će se javiti infarkt, bez obzira da li je reč o "običnom" ili "tihom" udaru, napadi angine pektoris mogu se pojaviti ili čak učestati, ako ih je bilo ranije

"Za razliku od bola i nelagodnosti koji nisu povezani sa smanjenjem dovoda krvi u srce (osteohondroza, bolesti stomaka, zubobolja), takvi napadi su uvek povezani sa fizičkim naporima ili teškim psiho-emocionalnim stresom", kaže doktorka.

Postoji niz znakova koji upozoravaju da vam srce trpi i da je neophodno da odete kod lekara.

"Ako iznenada dođe do slabosti, povećanog umora, otežanog disanja tokom napora, osećaja nelagode u području srca koja ne prolazi nekoliko minuta, onda su ovi simptomi razlog za konsultaciju sa lekarom."

Svako može da preživi infarkt dok ne stigne hitna pomoć samo ako uradi ovu jednu stvar.

Većina ljudi kada doživljavaju srčani udar, jeste bez pomoći.

Prva pomoć

"Budući da je infarkt miokarda često početak koronarne bolesti, posebno u onim slučajevima kada govorimo o 'tihom' infarktu miokarda, kada se pojave opisani simptomi, potrebno je da pozovete hitnu pomoć. Ne uzimajte sami lekove, uključujući nitroglicerin. To može izazvati poteškoće u postavljanju tačne dijagnoze “, kaže Galina Lazarenko.

Grupa rizika

Osobe koje su u većem riziku od ove pojave su:

- ljudi sa prekomernom težinom, oni koji pate od visokog krvnog pritiska, pušači, dijabetičari, osobe koje imaju poremećaj metabolizma lipida, fizički neaktivne osobe i oni koji su neprestano pod stresom.

"Ovi faktori se mogu promeniti, što znači da ljudi mogu uticati na njih i smanjiti rizik od bolesti", ističe dr Lazarenko.

Kako sprečiti?

Glavna preventivna mera su periodični pregledi (najmanje jednom godišnje), koji omogućavaju blagovremenu sumnju na ishemijsku bolest srca i sprečavaju razvoj infarkta miokarda.

(Espreso)