Galina Šnjirikova, Foto: Printscreen/Youtube/@ЛЮДИ КАК ЛЮДИ

strašno!

SLEPA BAKA 13 GODINA ŽIVELA U ŠAHTI! Okrutna igra sudbine se poigrala sa njom, budila se pored MRTVIH TELA (VIDEO)

Tražila je hranu iz crkve, međutim ponos joj nije dozvolio da moli za pomoć parohijana

Objavljeno: 24.12.2021. 16:49h

Ruskinja Galina Šnjirikova (74) nekada je imala porodicu, dom i posao. Posle smrti muža svi su je napustili i bila je prinuđena je da pod stare dane živi u neljudskim uslovima jedne šehte toplovoda u Novosibirsku. Jedini prijatelji bili su joj drugi beskućnici

Pre godinu dana žena je izgubila vid, pa se njena, inače teška egzistencija pretvorila u pravi pakao, piše Komsomolskaja pravda. U tom trenutku je postala očajna i samo čekala da umre, ali joj se ranije ovog meseca dogodilo pravo novogodišnje čudo.

Volonteri humanitarne organizacije “Majak” i video bloger Dmitrij Kabanov saznali su za Galinine muke. Spasili su ženu iz bunara, smestili je u prihvatilište i sada joj pomažu da ponovo izvadi dokumenata kako bi mogla da dobije penziju i vrati se normalnom životu.

Bačena sam u đubre kao nepotrebna stvar

Galina nije uvek živela na ulici. Okrutna igra sudbine okrenula je njen život za 180 stepeni.

– Živela sam u vanbračnoj zajednici sa čovekom u blizini grada 18 godina. Zajedno smo kupili kuću i vodili domaćinstvo, čak smo i zajedno radili toplani. Onda se on teško razboleo, dijagnostikovan mu je rak. Stalno sam bila tu i brinula se o njemu, ali je 2008. godine umro. Dugo nisam mogla da se oporavim od tuge, mnogo sam ga volela. Onda su se iznenada pojavili njegovi rođaci sa nekom vrstom lažnog testamenta. Izbacili su me, bacili u đubre, kao neku nepotrebnu stvar. Tako sam ostala na ulici. U gradu nemam ni rođake ni poznanike koji bi mogli da me udome ili podrže. Čak me je bilo sramota da im kažem da sam izbačena – podelila je Galina svoju tešku priču sa novinarima.

Žena je otišla na železničku stanicu u Novosibirsku, gde su je beskućnici naučili da kupi kese sa hranom koje izbacuju putnici voza.

Spavala je gde je morala bilo na klupama, ili pod žbunom. Tražila je hranu iz crkve, međutim ponos joj nije dozvolio da moli za pomoć parohijana. Obično je tiho stajala u crkvi sa plastičnom šoljom.

Kada je počelo hladno vreme, Galina se setila šahte glavnog voda toplovoda, koju je često obilazila dok je radila u toplani.

Jedan od otvora ispod mosta pretvorio se u utočište za staricu. Tada joj se činilo da je sva muka privremena i da će život biti bolji.

Majka beskućnika

Okrutne sibirske zime terale su beskućnike pod zemlju, pa se tako kod Galine u jednom trenutku okupilo 13 ljudi. Kaže da niko nikada nije izbačen

foto: Printscreen/Youtube/@ЛЮДИ КАК ЛЮДИ

– Živeli smo prijateljski, pomagali jedni drugima. Ujutru smo obično, proveravali “hranilice” (tako beskućnici zovu kontejnere). Ljudi svašta bacaju u đubre. Desi se da nađete slomljeno kuvalo koje i dalje ima bakar u kablu, onda je tu električni šporet ili mašina za pranje veša, koje treba rastaviti. Konzerve su takođe metalne. Sve ovo se prodaje u staro gvožđe, a novac troši na hranu. Imali smo takozvanu spavaonicu u šahti, svi su doprinosili koliko su mogli – opisuje Galina život beskućnice.

Penzionerka je bila najstarija u svom skloništu i prema svima je bila srdačna i ljubazna, pa su je prozvali “mama Galina”.

– Hrana je kuvana baš na ovim cevima, veoma su vruće. Piletinu pržimo, krompir kuvamo. Generalno, zimi je kao u paklu, nepodnošljivo vruće. Da ne bi uvek sami kuvali, izlazimo napolje i proveravamo “hranilice”. Ljudi koji imaju svoj dom tretiraju nas drugačije. Međutim, bilo je čak i dobronamernih koji bi iz kuće izvadili staru odeću, ćebad i namirnice. Na primer, moj sponzor je bila učiteljica ruskog jezika i književnosti, dobra, ljubazna žena – priseća se starica.

Galina kaže da joj je 13 godina, međutim poslednja joj je bila posebno izazovna jer je izgubila vid. Više nije imala priliku da obilazi kontejnere niti da sama nabavi hranu, a od septembra je potpuno prestala da napušta bunar.

foto: Printscreen/Youtube/@ЛЮДИ КАК ЛЮДИ

– Dva čoveka su živela sa mnom. Nisu me napustili, hranili su me, brinuli o meni, veoma sam im zahvalna – kaže penzionerka sa suzama u očima.

Žena se bolno priseća godina provedenih pod zemljom. To je, kako kaže, bila svakodnevna borba za opstanak.

– Ponekad, ujutru ustaneš i pored tebe su mrtva tela. Onda probudim momke i kažem “Vidi, Sanja se ne pomera.”. Momci mi odgovaraju “Ne, još uvek je živ, topao je”. Naravno da je toplo – cevi su vruće, ali jednostavno ne diše. Stalno je bilo pacova u šahti i još uvek su tamo. Jedu istu hranu kao i mi. Nemoguće je spavati noću. A najgora stvar su mališani. Ponašaju se veoma agresivno prema nama, mogu čak i da vas napadnu ili ubiju – priseća se starica najtežih trenutaka.

Galina dočekala spasenje

Verovatno bi Galina, kao i njena nova porodica, dočekali Novu godinu pod zemljom, da se pre nekoliko dana nije desilo čudo.

foto: Printscreen/Youtube/@ЛЮДИ КАК ЛЮДИ

– Za Galinu Konstantinovnu smo saznali od našeg gosta. Došli smo da vidimo kako i gde žive, i bili smo užasnuti. Žena od 74 godine, je u ovoj šahti sa pacovima u nesanitarnim uslovima a još je i potpuno slepa. Razgovarali smo sa njom i ponudili pomoć, pristala je da se preseli u hostel za beskućnike – rekao je Aleksandar Aleksejev, šef dobrotvorne organizacije “Majak”.

Pomoć u preseljenju penzionera pružio je novosibirski video bloger Dmitrij Kabanov. Momak je bio veoma dirnut pričom o beskućnici, i napravio je mali izveštaj o njoj. Sada Galina ima sve što joj treba, i što je najvažnije – siguran krov nad glavom.

– Prvog dana joj je bilo teško. Kupala se i spavala skoro čitav dan. Ona ne jede ništa, jednostavno ne želi, i još uvek se navikava na normalan život – kaže Aleksandar.

Iz hostela su rekli da njihova nova gošća ne želi da se vrati na ulicu niti pokušava da pobegne nazad u šahtu, kao što se često dešava sa beskućnicima.

Volonteri obnavljaju bakina dokumenta kako bi mogla da primi penziju i lakše s registruje u staračkom domu.

Zahvalna Galina je u videu na Jutjubu apelovala na sve građane Rusije

– Bila sam beskućnica 13 godina. Ljudi, želim da vam se obratim. Budite ljubazni jedni prema drugima. Svi hodamo pod Bogom. Naučite decu kako da se ophode prema nama. Mi smo ljudska bića kao ti. Molim vas, pomozite jedno drugom. Hvala ovim ljudima koji su me doveli ovde. Srećno vam bilo, želim vam dobro zdravlje. Neka vas Bog čuva! – zaključila je hrabra starica.

Bonus video:

(Espreso/Kp.ru)