Nemačka vlada, Foto: Profimedia

nemačka vlada

NOVA NEMAČKA VLADA: Šta se može očekivati?

SPD, Zeleni i FDP nisu bliski po političkim uverenjima, ali su posle višenedeljnih pregovora uspeli da se usaglase oko spornih pitanja

Objavljeno: 02.12.2021. 22:09h

Tri nemačke stranke koje su skoro od parlamentarnih izbora, održanih 26. septembra, bile u pregovorima konačno su se prošle srede dogovorile o uslovima za formiranje "semafor koalicije", koja je dobila naziv po bojama kojima se predstavljaju - crvenoj, žutoj i zelenoj. Lider Socijaldemokratske partije (SPD) Olaf Šolc biće novi kancelar, Analena Berbok iz Zelenih ministarka spoljnih poslova, a šef Stranke slobodnih demokrata (FDP) Kristijan Lindner ministar finansija.

Dogovoreno je da nova vlada ima dva potpredsednika, a to će biti Lindner i drugi šef Zelenih Robert Habek. Da bi vlada dobila dva potpredsednika, bilo je neophodno primeniti pravni trik. Naime, Habek će biti potpredsednik prema Osnovnom zakonu, a Lidner prema poslovniku Vlade.

SPD će u novoj vladi, prema navodima dnevnika "Bild", imati šest ministara, Zeleni pet, a FDP četiri.

Kada je reč o Zelenima, Štefi Lemke dobiće resor poljoprivrede, Anton Hofrajter ekologiju, Katrin Gering-Ekard porodicu, Robert Habek biće nadležan za privredu i klimatske promene, a Berbok za Ministarstvo spoljnih poslova.

Iz redova SPD, Ministarstvo građevinarstva mogla bi da vodi Svenja Šulce, aktuelna ministarka ekologije, Sabine Ditmar preuzela bi zdravstvo, Klara Gajvic bila bi nadležna za ekonomsku saradnju i razvoj, Hubertus Hajl bi mogao da ostane ministar rada, Simtje Meler dobila bi resor odbrane, a Kristine Lambreht prešla bi sa mesta ministarke pravde na funkciju ministarke unutrašnjih poslova.

U vladu, kao ministar pri kancelaru, ulazi i Volfgang Šmit, Šolcov dugogodišnji bliski saradnik.

Što se FDP tiče, Lidner je dogovorio preuzimanje ministarstva finansija, Folker Vising, generalni sekretar FDP, preuzima resor saobraćaja i digitalizacije, Marko Bušman preuzeće pravosuđe, a Betina Štark-Vacinger obrazovanje.

Ipak, ovaj dogovor nije definitivan i partije će na unutarstranačkim glasanjima odlučiti da li će da prihvate koalicioni program. Posle nekoliko nedelja pregovora program je izložen u dokumentu od 178 stranica, a u njemu su izneti stavovi koalicije o svim pitanjima kojima će se Vlada baviti, od minimalne plate do naoružanih dronova i upotrebe kanabisa u "rekreativne svrhe".

Ukoliko sporazum bude odobren, očekuje se da će Bundestag, nemački parlament, u drugoj nedelji decembra izabrati Olafa Šolca za kancelara.

Posle 16 godina stabilne politike pod upravom Angele Merkel, "semafor koalicija" obećala je da će obnoviti Nemačku u celini velikim ulaganjem u infrastrukturu, da će smanjiti korišćenje fosilnih goriva i doprineti tome da njihova zemlja bude inkluzivnija.

Što se tiče pitanja koja su najvažnija ljudima van Nemačke, bilo da se radi o Evropi, transatlantskim odnosima ili stavu prema Rusiji i Kini, u sporazumu se nagoveštava da se može očekivati da se sadašnje stanje održi.

Šta se sve može zaključiti na osnovu sporazuma

Budući kancelar Olaf Šolc opisao je sporazum kao kamen temeljac za „deceniju ulaganja“ u transformaciju najveće evropske zemlje u socijaldemokratsku, zelenu zemlju čuda. To svakako zvuči ambiciozno, pa se postavlja pitanje kako su planirali da sve to plate. Među obećanjima je i ponovno aktiviranje nemačke „kočnice duga“ 2023. godine, odnosno zakona o uravnoteženom budžetu koji otežava dodatno zaduživanje. Ipak, to neće biti dovoljno da se ostvare ovi ciljevi.

Tri stranke su se usaglasile i oko namere da smanje starosnu granicu za glasanje na 16 godina, legalizuju kanabis i olakšaju strancima ne samo da postanu Nemci, već i da imaju dvojno državljanstvo. Sve su to problematična pitanja za konzervativce, posebno plan za državljanstvo, koji ukazuje na to da bi Nemačka uskoro mogla da se vrati debatama o migracijama koje izazivaju podele pokrenute izbegličkom krizom 2015. Na sve to, stranke su odlučile i da se pozabave temom rodnog identiteta, a poglavlje o LGBT zajednici tri puta je duže od odeljka o Jevrejima.

S obzirom na centralnu ulogu Zelenih u predloženoj koaliciji, nije iznenađujuće da je klimatska politika dominantna tema. Ipak, iznenađuje to što su neki od ciljeva potpuno nerealni. Stranke su saopštile da će nastojati da prestanu sa sagorevanjem uglja do 2030. i obećale su da će povećati doprinos obnovljive energije snabdevanju Nemačke električnom energijom na 80 odsto do iste godine. Obnovljivi izvori energije trenutno učestvuju samo u 35 odsto proizvodnje električne energije u ovoj zemlji. S obzirom na to da će Nemačka isključiti svoju poslednju nuklearnu elektranu 2022. godine, novi ciljevi su izuzetno ambiciozni, naročito kada se uzme u obzir da cena prirodnog gasa raste. S obzirom na to da i inflacija već raste i da se radnici žale na sve veće račune za struju, ubrzano povlačenje uglja iz upotrebe uskoro bi moglo da se pokaže politički neodrživim.

Bundesrat, nemački savezni gornji dom, u kom 16 država odlučuje o važnim zakonima, može pokvariti sve planove "semafor koalicije", koja nema većinu u njemu. To znači da će morati da "kupuju" konzervativne demohrišćane (CDU) kad god budu hteli da izguraju veći projekat. Zajedno, CDU i njena bavarska sestrinska stranka CSU drže 10 od 16 regionalnih vlada, što im daje značajan uticaj u Bundesratu.

Čak i u slučaju čelične frau Angele Merkel pokazalo se da u modernoj politici ništa ne ide po planu. Nijedno od pitanja koja su dominirala tokom njenog mandata, bilo da se radi o bankarskoj krizi 2008, evropskoj dužničkoj krizi, izbeglicama ili pandemiji, a koja su pomenuta u nekim od pažljivo pripremljenih koalicionih sporazuma, nije rešeno po planu. Malo je razloga da se veruje da će Šolc imati više sreće.

Veliki planovi za EU

foto: Profimedia

Iako je dogovor postignut, javnosti je i dalje zanimljiv spoj socijaldemokrata, Zelenih i Slobodnih demokrata usmerenih ka biznisu, naročito zato što ovakva trojka nikad ranije nije vladala Nemačkom. Pretpostavlja se da će se oni drugačije postaviti kada je u pitanju Evropa u odnosu na Angelu Merkel, koja je često imala centristički pristup, izbegavajući sukobe u pitanjima EU koja su izazivala podele.

U sporazumu se Brisel poziva da zauzme oštriji stav kada je u pitanju vladavina prava u zemljama poput Poljske i Mađarske. Evropska komisija je dugo kritikovala ove dve zemlje što odstupaju od demokratskih normi, ali tek treba da formalno iskoristi neka od svojih ovlašćenja i kazni ih.

- Pozivamo Evropsku komisiju da doslednije i blagovremeno koristi postojeće instrumente vladavine prava - navodi se u tekstu, i dodaje da će Berlin odobriti isplatu sredstava EU za oporavak od pandemije tim zemljama samo "ukoliko se obezbede preduslovi kao što je nezavisno pravosuđe".

Dogovor se vrti oko osetljive teme: predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja dolazi iz Hrišćansko-demokratske unije, trenutno opozicione nemačke stranke, pa se već postavlja pitanje da li će je nova vlada predložiti za drugi mandat.

U tekstu se navodi da će Zeleni imati pravo da nominuju sledećeg nemačkog evropskog komesara, ulogu koju, osim što je predsednica izvršne vlasti EU, ima Fon der Lajenova.

Takođe se poziva na zajednički evropski izborni zakon, koji bi uključivao transnacionalne liste kandidata, pri čemu bi pobednički kandidat bio izabran za predsednika Evropske komisije. U teoriji, Fon der Lajenova bi mogla da osvoji drugi mandat ako bi taj sistem bio široko prihvaćen, ali su mu se u prošlosti žestoko opirale neke vlade i stranke EU.

U širem smislu, tri strane su postavile veoma ambiciozan cilj promene ugovora Evropske unije. U sporazumu se navodi da bi tekuća Konferencija o budućnosti Evrope, forum za diskusiju o mogućim reformama EU, „trebalo da dovede do ustavne konvencije i daljeg razvoja federalne evropske države“. Taj stav neće dobro proći u nekim drugim prestonicama EU poput Varšave ili Budimpešte, koje bi verovatno stavile veto na takve poteze.

Što se tiče spoljne politike i odbrane, sporazum zahteva reformu spoljnopolitičkog odeljenja EU, Evropske službe za spoljne poslove. To bi podstaklo EU da se udalji od zahteva jednoglasnosti za sve spoljnopolitičke poteze, što je barijera koju je blok pokušao da prevaziđe u više navrata.

Predlaže se da blok pređe na donošenje odluka o spoljnoj politici kvalifikovanom većinom, ali sa mehanizmom koji bi manjim zemljama članicama omogućio „odgovarajuće učešće“. Takve zemlje su se odupirale udaljavanju od jednoglasnih odluka jer se plaše da bi njihove vitalne interese mogle nadjačati veće države.

Što se tiče migracija, ugovor podstiče na „osnovnu reformu evropskog sistema azila“ i naglašava, navodeći krizu na beloruskoj granici, da EU i Nemačka ne smeju biti otvorene za ucene. Članice EU godinama ne uspevaju da postignu dogovor o zajedničkom pristupu procesuiranju tražilaca azila.

Ako je Ujedinjeno Kraljevstvo imalo ikakvu nadu da bi se stav Nemačke o pregovorima nakon Bregzita mogao promeniti sa novom koalicijom, ona je izgubljena posle ovog koalicionog sporazuma. U njemu se naglašava posvećenost Berlina „zajedničkoj evropskoj politici“ prema Ujedinjenom Kraljevstvu i insistira na potrebi za „potpunom usklađenošću sa usvojenim sporazumima“, posebno sa Protokolom o Severnoj Irskoj, koji reguliše sporno pitanje trgovine između Velike Britanije i Severne Irske.

Da li je došlo vreme da Angela Merkel ode?

foto: Profimedia

O odlasku Angele Merkel piše se već mesecima, još pre nego što su opšti izbori u Nemačkoj održani. Ipak, ona je ove jeseni nastavila da se pojavljuje na konferencijama za medije u Berlinu, na sastanku svetskih lidera G20 u Rimu, na samitima lidera EU i na mnogim drugim mestima.

Sada se znatno približila odlasku u penziju, ali će na to morati da sačeka još nekoliko nedelja. Nakon što sve tri koalicione stranke, posle unutarstranačkog glasanja, potvrde da su saglasne sa sporazumom koji je postignut, Olaf Šolc će morati da dobije formalno odobrenje parlamenta pre nego što dođe na mesto kancelara, što bi moglo da se desi polovinom decembra. Do tada će Merkelova obavljati dužnost kancelara.

Olaf Šolc je iskusan član političkog establišmenta, o čemu govori činjenica da je donedavno obavljao funkciju vicekancelara i ministra finansija, kao i to što su ga Nemci tokom aktuelne krize sa koronavirusom doživljavali kao mirnog i stabilnog.

Dinamični i moćni koalicioni partneri

Stil upravljanja Angele Merkel bio je veoma hijerarhijski ustrojen. Ministri su bili daleko manje vidljivi od nje, a koalicioni partneri su se tokom godina žalili da su bili u senci i generalno po strani.

To će se sada promeniti. Koalicioni partneri, Zeleni i FDP, imaće veliku moć, ali ne samo zbog toga što su dobili istaknuta ministarstva koja su im obećana: Zeleni spoljnih poslova i ekonomije i životne sredine, a FDP Ministarstvo finansija.

Lideri ovih stranaka mlađi su od Olafa Šolca i javnost ih vidi kao daleko dinamičnije od njega. Njihove stranke su zajedno dobile veći broj glasova od socijaldemokrata. To će im omogućiti da snažno utiču na to da se, kao što su obećali, Nemačka modernizuje, dekarbonizuje, digitalizuje i menja.

Jedan nemački analitičar primetio je da će Zeleni i liberali FDP verovatno biti kreatori politike u novoj koalicionoj vladi, a Olaf Šolc će igrati "ulogu konobara koji njihove ideje donosi na sto nemačkog parlamenta i društva".

Promene na spoljnopolitičkom planu

foto: Profimedia

Na globalnoj sceni očekuju se neke promene. S obzirom na to da Zeleni prednjače u spoljnoj politici, Berlin će verovatno biti oštriji prema Rusiji i Kini nego što je bio za vreme kancelarke Merkel. Nju su neretko optuživali da se često priklanja Pekingu i Moskvi, stavljajući nemačke trgovinske interese ispred svega.

Niz zemalja EU takođe je kritikovao Angelu Merkel kada su u pitanju Mađarska i Poljska i poštovanje vladavine prava, kao i slobode medija i pravosuđa.

Buduća nemačka vlada obećala je da će biti drugačija, upornija, i da će blokirati fondove za ekonomski oporavak od pandemije zemljama EU koje ne poštuju vladavinu prava.

Francuski predsednik Emanuel Makron sigurno je zadovoljan što je "prijateljstvo sa Francuskom" posebno pomenuto na konferenciji za novinare prošle srede. On je često bio frustriran zbog toga što je kancelarka Merkel uz osmeh i uvek ljubazno blokirala njegove ambiciozne ideje o reformi EU.

Jedna od njih je bila da se olabave fiskalna pravila EU i odustane od mera štednje koje je uvela Merkelova za vlade EU u finansijskim problemima i dugovima. Nova koaliciona vlada razmotrila je mogućnost da bude otvorenija, čemu bi se mnoge mediteranske zemlje EU i Francuska obradovale.

Na prošlonedeljnoj konferenciji za medije posebno je pomenuto i nemačko partnerstvo sa SAD, ali se nije pričalo o odnosima sa Velikom Britanijom nakon Bregzita i tekućim tenzijama oko Protokola o Severnoj Irskoj.

Ipak, može se očekivati da će ova nova vlada u potpunosti podržati Brisel, jer je veoma proevropski usmerena i trudi se da to pokaže. Sa druge strane, u sporazumu Velika Britanija nije zaboravljena: koalicioni pakt opisuje Ujedinjeno Kraljevstvo kao jednog od najbližih međunarodnih partnera Nemačke.

Pandemijska kriza na prvom mestu

Prva nemačka trostranačka vlada u velikoj meri je "brak iz koristi", jer ove tri partije nisu prirodno bliske jedna drugoj.

Ipak, prva stvar kojom će morati da se pozabave, kriza koju je izazvao kovid 19, jedna je od stvari čije rešenje žele sve tri stranke.

Olaf Šolc je najavio da će sastaviti dva komiteta za hitne slučajeve i da će pojačati kampanju za vakcinaciju.

Lider SPD i budući kancelar nije isključio mogućnost da vakcinacija bude obavezna, kao u susednoj Austriji, dok je prema rečima neimenovag izvora bliskog njemu već odlučio da je uvede krajem februara. To je u Nemačkoj lakše reći nego uraditi jer je društvo izrazito podeljeno kada je reč o ličnim slobodama i njihovom ograničavanju, tako da će Šolcov prvi mandat od samog početka biti veoma turbulentan.

Bonus video:

(Espreso/24sedam)