Foto: Printscreen

donosimo

PRED NAMA SU VELIKE SLAVE: Evo šta sve proslavljamo u NOVEMBRU, GREH je da ih ne znate

Crkveni kalendar za novembar 2021. kaže da se u novembru proslavljaju dve velike i česte slave u srpskim domaćinstvima, a u pitanju su Sveti Kozma i Damjan 4. novembra, Mitrovdan 6. novembra, Đurđica 16. novembra, Aranđelovdan 21. novembra, Mratindan 24. novembra, Sveti Jovan Milostivi je 25. novembra, Sveti Jovan Zlatousti 26. i Sveti Matej 29. novembra

Objavljeno: 09.11.2021. 15:14h

Sveti Velikomučenik Dimitrije - Mitrovdan (8. novembar)

Sveti velikomučenik Dimitrije rođen je u Solunu. Ovaj slavni i čudotvorni svetitelj bio je jedino dete dobrih i blagorodnih roditelja. Izmoljen od Boga kao jedini i dugo čekani sin, s velikom pažnjom je odgajan i vaspitavan.nOtac mu je bio vojvoda, a kada je umro hristoborni car Maksimijan postavio je Dimitrija, umesto oca, za solunskog vojvodu.

Posebno carevo naređenje odnosilo se na progon hrišćana, ali Dimitrije je suprotno naredbi, javno ispovedao veru u Isusa Hrista.

Kad je car to saznao, Dimitrije je, znajući šta ga čeka, razdelio sav svoj imetak i mirno stupio u tamnicu spreman na stradanje koje mu predstoji.

Posle nekoliko dana vojnici su izboli kopljima svetitelja, iako su ga našli u molitvi.

Tu u Solunu hrišćani su kradom sahranili njegovo telo i na tom grobu su se mnogi isceljivali.

Nad tim grobom podignuta je mala crkva, a jedan velmoža po imenu Leontije, nakon što se izlečio od teške bolesti, podigao je nad svetiteljevim moštima mnogo veću crkvu.

Sveti Dimitrije smatra se zaštitnikom Soluna, a Rusi ga smatraju i pokroviteljem Sibira.

Praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, ili Mitrovdan, kako se naziva u srpskom narodu, obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom.

Mitrovdan je nepokretni ili stajaći praznik, što znači da je uvek istog datuma, odnosno 8. novembra.

Sveti Kozma i Damjan (14. novembar)

Sveti Kozma i Damjan u narodu su poznatiji kao Sveti Vračevi ili Vrači. Potiču iz Azije, vaspitavani su u duhu hrišćanstva i u mladosti su izučili lekarske veštine. Besplatno su lečili ljude, a bili su i proglašeni besrebrenicima, zato što za lečenje nisu uzimali nikakvu nadoknadu. Vrače slave mnogi srpski rodovi i esnafi, a naročito lekari. Taj dan se slavi kao dobar dan za ozdravljenje od bolesti. Svi koji se brinu za svoje i zdravlje svojih najmilijih, upućuju molitvu svetim Vračima. Postoji i verovanje da je na taj dan dobro raditi teške fizičke poslove.

Đurđic (16. novembar)

Ovog dana obeležava se prenos moštiju Svetog Georgija (Djordja) iz Nikomidije u Lidu palestinsku. Sveti Đorđe se na ikonama najčešće predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, kako ubija aždaju. Na ikonama za praznik Đurđic, predstavlja se kao "pešak" bez konja, u stojećem stavu i sa kopljem ili mačem u ruci.

Aranđelovdan - Sabor Svetog Arhangela Mihaila (21. novembar)

Od davnina su ljudi praznovali Božije anđele, ali se to često pretvaralo u njihovo obožavanje.

Jeretici su ih ponekad tumačili kao bogove ili smatrali tvorcima čitavog vidljivog sveta. Četiri do pet godina pre Prvog vaseljenskog sabora održan je Laodikijski pomesni sabor, koji je svojim 35. pravilom, ustanovio ispravno poštovanje anđela. U vreme rimskog pape Silvestra i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra ustanovljen je praznik "Arhistratiga Mihaila i pročih sila nebesnih" u novembru.

Pitanje je zašto baš u novembru?!

Novembar je zapravo deveti mesec od marta meseca koji se smatra trenutkom stvaranja sveta.

A deveti mesec posle marta uzet je zbog devet anđelskih činova koji su najpre stvoreni.

Sveti Dionisije Areopagit, učenik apostola Pavla, opisao je ovih devet činova u knjizi "O nebeskoj Jerarhiji".

U toj strogoj anđeoskoj hijerarhiji vojvoda anđeoske vojske je arhistratig Mihail jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga koje je Lucifer povukao sobom u propast.

Među anđelima vlada savršena jednodušnost i stroga hijerarhija u poslušnosti nižih činova višim, a svih ukupno svetoj Božjoj volji.

Mnogi hrišćani slave svetog arhistratiga Mihaila koga smatraju živim svetiteljem, ali se ipak priprema žito za slavu.

Mratindan (24. novembar)

Period izmedju Đurđica i Mratindana naziva se mratinci ili vučji dani, jer je Sveti Mrata zaštitnik vukova. Po starim običajima, iz kuće se ništa ne daje u vreme mratinaca, ne prede se vuna i ništa se ne pere. To je dan kada krojači odmaraju, a žene se ne bave ručnim radovima. Ova nedelja još i daje vremensku prognozu za zimu, pa se tako veruje da, ako dani u njoj budu magloviti, zima će biti promenljiva, a ukoliko bude vedro, zima će biti oštra i sa dosta mraza.

Sveti Jovan Milostivi (25. novembar)

Sveti Jovan Milostivi rođen je na Kipru u kneževskoj porodici i od detinjstva je vaspitavan kao hrišćanin. Imao je porodicu, ali su mu rano umrli i žena i deca i on je ostao sam.

Čuven je zbog milosrđa i blagočešća. Jovan je izabran za patrijarha aleksandrijskog u vreme cara Ilarija i upravljao je Crkvom deset godina kao istinski pastir i čuvao je od neznabožaca i jeretika.

Bio je uzor krotkosti, milosrđa i čovekoljublja i govorio je: "Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer je to pravo blagorodstvo".

Njegovo milosrđe i dobrota bili su glavna odlika njegove ličnosti, pa je mislio da Bog ne može poslušati njega ako on ne posluša i ne pomogne ubogima i nevoljnicima.

Sveti Jovan Zlatousti (26. novembar)

Sveti Jovan Zlatousti bio je carigradski patrijarh i jedan od tri Sveta jerarha. Autor je knjige “O sveštenstvu”, a zbog svojih izuzetnih govorničkih sposobnosti dobio je nadimak “Zlatousti”. Danas se ceni u celom hrišćanskom svetu, a kažu da je za života bio omiljen među običnim svetom, kom se rado obraćao i tumačio Sveto pismo.

Sveti Jovan Zlatousti je bio veliki borac protiv jeretika, a često je propovedao o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, a osuđujući bogate i one koji drže vlast.

Posle sukoba sa caricom Evdoksijom, prognan je u mesto Koman u Jermeniji gde je umro 407. godine. Njegove mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim, gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u današnji Istanbul.

U mnogim srpskim porodicama, ovaj svetac slavi se kao krsna slava u našoj zemlji, a pošto je u pitanju jedan od najučenijih svetitelja, sutra bi obavezno trebalo da uzmete u ruke neku knjigu i pročitate bar nekoliko rečenica.

U nekim krajevima Srbije još se i danas veruje da na sutrašnji dan žene ne smeju da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle, jer Jovan Zlatousti ne želi da one na njegov praznik rade, već da se umesto materijalnom posvete duhovnom radu.

Sveti Matej (29. novembar)

Slava je posvećena Svetom apostolu i jevanđelisti Mateju. Matej je bio Jevrejin i bogati poreznik i sakupljao je prihode na putu koji je od Kapernauma prelazio iz Galileje u Siriju. Na taj dan je dobro pročitati Jevanđelje koje je on napisao, ali i platiti sve poreze i dugove.

(Espreso)