Kristofer Hil, Foto: Printscreen

američki diplomata

Kristofer Hil novi ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji

Administracija SAD na ovaj način šalje poruku da im je stalo do Srbije i Balkana

Objavljeno: 13.10.2021. 14:08h > 14:22h

Iskusni američki diplomata i poznavalac prilika u regionu Kristofer Hil biće imenovan za novog ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, saznaje “Blic”.

Hil će na mestu ambasadora zameniti Entonija Godrfrija karijernog diplomatu koji je u Beogradu od novembra 2019. godine. Zanimljivo je da je i prva služba Kristofera Hila bila Beograd, a budući da ima 69 godina, i u penziju bi mogao da ode iz našeg glavnog grada.

Novi američki ambasador je prekaljeni diplomata, poznavalac regiona i blizak prijatelj i saradnik američkog predsednika Džozefa Bajdena.

- Administracija SAD na ovaj način šalje poruku da im je stalo do Srbije i Balkana. Pokazuje da se menja američki pogled i shvatanje uloge Srbije na Zapadnom Balkanu - kaže izvor u diplomatskim krugovima.

Iako mentor Kosova, Sjedinjene Države napravile su zaokret prilikom poslednjih dešavanja na Kosovu, kada su oštro kritikovale poteze Prištine i nepoštovanje Briselskog sporazuma. Imenovanje Hila moglo bi da ubrza rešavanje kosovskog čvora, jer Hil sigurno ne dolazi da bude statista.

- Dolazak Hila, poznatog po pragmatičnosti, pokazuje da Amerika želi da uzme aktivnije učešće u procesima na Balkanu, ali i da bude u mogućnosti da bolje razume Srbiju. Imenovanje Hila vraća vašu zemlju u poziciju prioritetnog partnera američke administracije na Balkanu- kaže diplomata blizak američkoj administraciji.

Kako ističe sagovornik, Hil želi da dovede američke investicije u Srbiju, a radiće i na promociji Srbije kao investicione destinacije.

To što mu je prva služba bila u Beogradu u najvećoj meri je odredililo njegovu karijeru koja je u najvećoj meri bila vezana za Balkan.

Pored Beograda, bio je na službi i u Skoplju i Tirani, ali je do danas najpoznatiji ostao kao specijalni američki izaslanik za Kosovo tokom dve godine ratnog sukoba. Bio je i član pregovaračkog tima Ričarda Holbruka za Bosnu. Službovao je kao ambasador u Južnoj Koreji, Iraku, Poljskoj.

U jednom tekstu nedeljnika "Cajt" (maj 1999.) je Kristofer Hil opisan kao "šatl-diplomata" koji je "hitao tamo-vamo između Beograda i Prištine", i kao čovek od najvećeg poverenja Ričarda Holbruka, kojem je pomagao još u smirivanju sukoba u Bosni.

- Ambasador Hil najčešće na Kosovo dolazi bez ikakve pratnje, osim vozača službenog "opela", inače marinca. Ovaj podatak dovoljno govori o njegovom poznavanju terena i tome koliko se bezbedno oseća čak i u onim delovima pokrajine koji nisu dostupni ni policiji - pisalo je (jun 1997.) u jednom portretu koji je objavila "Naša borba".

Prema Hilovojizjavi iz 2019. godine, Vašington je praktično digao ruke od kosovskog pitanja. Kazao je da "unilateralziam" administracije Donalda Trampa čini da Sjedinjene Države "postanu nevažne tamo gde bi trebalo da budu važne", kao recimo u rešavanju preostalih pitanja na Balkanu.

Ovako je govorio…

O KOSOVU (2019.godine)

Priča o promeni granica je samo "simptom" kosovskog problema. Evropa u ovom pitanju ne može računati na Trampovu administraciju. Žao mi je što 2019. godine i dalje imamo pet članica EU koje još nisu priznale Kosovo. Razumem razloge jer, iskreno, svako ima svoje Kosovo.

O RATKU MLADIĆU (2011. godina)

Ratko Mladić bio težak sagovornik sklon brutalnosti. Milošević je doveo njega i Radovana Karadžića da sa njima pregovaram o ukidanju opsade Sarajeva.

Mladiću je veoma bilo stalo da nam pokaže šta je pravi vojnik. Bio je u punoj ratnoj opremi kao da je upravo došao iz neke borbene operacije ili tako nešto. Bio ponosan na svoju reputaciju okrutnog čoveka. Zaklao je svinju pred holandskim komandantom kako bi pokazao svoju sklonost ka brutalnosti"

O SIRIJI I IZBEGLICAMA (2015.godina)

Oni koji su se pre četiri godine zalagali za promenu režima u Siriji, trebalo bi da ozbiljno razmisle o svom izboru. Umesto što se pridružuju horu kritika protiv zemalja kao što su Mađarska i Srbija - koje su zaokupljene unutrašnjim problemima i nisu igrale ulogu u podsticanju rata - trebalo bi da preuzmu više odgovornosti za pomoć izbeglicama. I trebalo bi da počnu da ohrabruju uspostavljanje inkluzivnih političkih struktura koje mogu pomoći da se završi gnusni sirijski građanski rat.

Bonus video:

(Espreso/Blic)