Ilustracija, Foto: Profimedia

paŽnja

GREŠKA BROJ 1 KOJU RADIMO KADA NAS BOLE LEĐA I VRAT: Neće vam biti svejedno kada OVO ČUJETE

Hronična bol kičme u pravilu je vezana uz neku od disfunkcija mišićnog sistema u okolini kičme, od jednostavne mišićne slabosti, preko promene slike kretnji u motoričkom korteksu velikog mozga, pa sve do lokalnih instabiliteta

Objavljeno: 23.09.2021. 14:10h > 14:20h

Ne postoji čovek kojeg barem jednom u životu nije mučila bol u leđima i(li) vratu. U 21. veku bolna stanja na kičmi gotovo da su poprimila obeležja epidemije, ali stanje se uvek može popraviti – samo se trebamo pokrenuti, u pravom smislu.

Mnogo je uzroka bolnih stanja na kičmi. Sedenje je jedno od njih. Izostanak redovne fiizičke aktivnosti je drugi. Zajedno oni čine teško popravljivu štetu na sistemu za kretanje.

Naime, oko tri četvrtine naše telesne mase odlazi na sistem za kretanje, a evolucijski naše je telo napravljeno za kontinuiranu fizičku aktivnost, ne za dugotrajno sedenje. Dobra je stvar da je telo fleksibilno. To će reći da se i učinci dugotrajnog sedenja mogu vrlo efektno poništiti redovnim vežbanjem i tako fiziološke sisteme staviti u stanje dinamičke ravnoteže.

Lečenje hronične bolesti kičme mirovanjem je kao gašenje požara benzinom

Pozicija vrata pri dugotrajnom gledanju u mobilni telefon poseban je problem i kada je god moguće, treba je izbegavati, objašnjava Dean Mistura, viši fizikalni terapeut i kinezioterapeut iz Poliklinike Scipion u Rijeci. Prema nekim tvrdnjama, ostanak u krevetu, odnosno dugo ležanje najgora je stvar koju možemo napraviti kada nas bole leđa. Dean Mistura objašnjava da to zavisi od toga o kakvoj se vrsti bolnih stanja na kičmi radi.

Razlikujemo akutna, subakutna i hronična bolna stanja na kičmi. Ova prva znaju biti tako intenzivna da kraće mirovanje od nekoliko dana po nastanku može biti jedina opcija za pacijenta, uz lekove protiv upale i bolova. Nakon smirivanja najgore faze odgovarajuće vežbe skratiće trajanje subakutnog stanja.

Hronična bol kičme u pravilu je vezana uz neku od disfunkcija mišićnog sistema u okolini kičme, od jednostavne mišićne slabosti, preko promene slike kretnji u motoričkom korteksu velikog mozga, pa sve do lokalnih instabiliteta.

Lečenje tih uzroka mirovanjem je kao gašenje požara benzinom. Uz napomenu da kod prisutnih smetnji svako vežbanje nije uvek dobro. Kada se vežbanje primenjuje kao lek, onda ono podleže istim pravilima, što će reći individualno dizajniranje programa fizičke aktivnosti, a po odgovarajućem pregledu, najbolje kod iskusnog fizioterapeuta, govori.

"POMOĆI SE MOŽE GOTOVO UVEK"

foto: Printscreen/Youtube

Zbog prirode posla mnogi od nas ne mogu izbeći višesatno sedenje za računarom, što stvara veliki pritisak na kičmu. Mistura napominje da su ergonomija stolice i visina stola od presudne važnosti za smanjenje negativnih uticaja dugog sedenja.

Evolucijski naše telo je napravljeno za kontinuiranu fizičku aktivnost, svakako ne za dugotrajno sedenje

Redovno ustajanje i kratka šetnja od barem nekoliko koraka mogu znatno pomoći. Vežbe aktivacije duboke trbušne i leđne muskulature u sedećoj poziciji takođe mogu sprečiti, ali i umanjiti tegobe.

Isto tako, edukacija o pravilnom sedenju trebala bi biti deo nastojanja svakog poslodavca u pravcu prevencije bolnih stanja kičme na radnom mestu, kaže. Iz dugogodišnjeg iskustva u radu s pacijentima Dean Mistura dobro zna koja je najveća greška koju radimo kada nas bole leđa i vrat.

foto: Profimedia

Zanemarivanje. Najčešće se bolovi u kičmi na prvu pojave i bez nekog posebnog lečenja spontano prođu. To su prva upozorenja tela svojem vlasniku da stvari nisu idealne i da treba nešto promeniti. Ali ko reaguje na prvu opomenu? Tek nakon što smetnje postanu trajne ili vrlo učestale, potraži se savet ili pomoć. Tada se već, u pravilu, radi o trajnim promenama na tkivima koje je teško potpuno sanirati.

Ipak, pomoći se može gotovo uvek. Ako je pacijent uporan, a fizioterapeut stručan, između njih i smanjenja ili uklanjanja simptoma stoji samo vreme.

Takođe, bolnost kičme koja nastupa posle vežbanja nije dobra jer pokazuje da smer ili volumen fizičkog opterećenja nije dobar. U oba slučaja savet fizioterapeuta trebao bi pomoći, zaključuje Dean Mistura, viši fizioterapeut i kinezioterapeut iz riječke Poliklinike Scipion.

(Espreso/ Zadovoljna)