Đorđe Božović Giška, Foto: Printscreen

kriminalna karijera

GIŠKINA SMRT JE MISTERIJA VEĆ 30 GODINA: Ovako je pričao o svojim KRIMINALNIM POČECIMA

Svoju kriminalnu "delatnost" komentarisao je i sam ne poričući da je bio "sa one strane zakona"

Objavljeno: 16.09.2021. 21:40h

Od ubistva Đorđa Božovića Giške na ratištu u Gospiću prošlo je 30 godina, a njegova smrt i dalje je misterija.

Svoju kriminalnu "karijeru" Giška je "zvanično" započeo 1974. hapšenjem u Belgiji, nedugo zatim usledilo je drugo u Francuskoj do kojeg je, prema nekim navodima, došlo kada je zapucao na policijsku patrolu koja je pokušala da ga privede. Zbog tog dela služio je kaznu, a po njenom završetku vratio se u Jugoslaviju u kojoj opet dospeva u zatvor.

Iako će kasnije promeniti ubeđenja, osamdesetih godina, dok je još bio "zadojen" jugoslovenstvom, tadašnja Savezna državna bezbednost ga je angažovala da odradi određene poslove u “interesu države” u zamenu za amnestiju i miran boravak u zemlji. takav tretman nije bio neobičan tih godina za "žestoke momke".

Svoju kriminalnu "delatnost" komentarisao je i sam ne poričući da je bio "sa one strane zakona".

- Onima koji me optužuju da sam kriminalac kažem: u Beogradu sam se pročuo kao dosta dobar bokser, vredan u školi, a željan svega. Hoću da se i provedem, volim devojke, a para nema. Kako se snaći? Predloži ovaj ono, ajde sitno, ajde krupno, ajde pljačka… Krenuo sam iz neke želje za avanturizmom, za nekim glupiranjem, i toga se danas stidim. Ali ja to časno zovem pravim imenom - govorio je Giška.

"Obrijaću se krvlju tvojih dželata"

Početkom devedesetih velika država je počela da se raspada, osnivali su se brojni nacionalni pokreti i partije, a on se, tada već potpuno opijen pričom o srpstvu i Srbiji, okreće Srpskom pokretu obnove Vuka Draškovića.

foto: Stefan Kojić

Giška i njegov najbolji prijatelj Branislav Matić Beli tada osnivaju prvu paravojnu formaciju "Srpska garda". Sa gardom su učestvovali u borbama oko Gospića.

U avgustu 91. Beli je ubijen u ispred svoje koje, to je bila prva sačekuša na beogradskim ulicama koja je pokrenula krvavu lavinu devedesetih koja je odnela na desetine života, a da počinioci brojni od tih zločina nisu otkriveni do danas. To ubistvo za Gišku je predstavljalo težak udarac. Na Matićevoj sahrani je održao govor i zakleo se da će od toga dana puštati bradu sve dok ubice "njegovog brata" ne budu pronađene, a da će je onda obrijati njihovom krvlju.

foto: Printscreen

"Znam da će me tamo ubiti"

U tom govoru je rekao i da zna da će biti ubijen.

- Idem na front iako znam da će me tamo ubiti. Neću da poginem u Beogradu, pa da posle pričaju kako je to zbog obračuna u podzemlju - reči su koje je izgovorio tada na grobu svog najboljeg prijatelja.

Posle toga odlazi na front u Liku gde se borio za Gospić i poginuo 15. septembra 2021. a do danas nije poznato "od čije ruke".

Iako je ubijen na frontu, od prvog dana se više govorilo o verziji u kojoj ga je hitac koji je stigao sa srpske strane pogodio u leđa, a po naređenju Državne bezbednosti kojoj nije bilo blisko njegovo delovanje poslednjih godina.

Postoje i navodi da je smrt očekivao i da je jedna od poslednjih njegovih rečenica bila da "svoje dželate čeka nasmejan".

Posle 27 godina grob mu je izmešten

Sahranjen je u Beogradu. Grob mu se nalazio na Centralnom groblju sve do 2017. kada je izmešten u crnogorsko selo Bezjovo u Kučima, odakle je njegova porodica rodom.

O tome zašto se porodica odlučila da posle 26 godina od smrti premesti Giškine ostatke, njegova sestra Slavica rekla je da je to bila njegova poslednja želja.

- Pre nego što je otišao na ratište ostavio mi je u amanet da ga, ako pogine, prvo stavimo dva-tri meseca kod Belog u grob i da ga potom sahranimo u Kučima - rekla je tada za medije.

"On je rođen za smrt"

U godinama posle njegove smrti, Milena Božović, njegova majka, i najbolji prijatelj Jovan Otašević tvrdili su da je Giška bio proglašen je za državnog neprijatelja nakon što je 1991. istupio protiv režima Slobodana Miloševića i 9. marta izveo na miting 2.000 momaka.

Milena je pričala i da joj od sina od uspomena na sina ostalo "njegovo Sveto pismo", 300, 400 pisama koje joj je napisao, dva ćebeta i zastava kojima je bio pokriven kad su ga doneli njegovo telo, a da su joj sve ostalo što je imao na ratištu praktično oteli.

- Moj sin je rođen za smrt i smrt ga je uzela. Otišao je da pogine tamo gde je bilo najdalje i najopasnije. Pao je u jurišu. Vojska ga je ostavila bez zaštite. Gađali su ga sa svih strana i nije mu bilo spasa - rekla je na godišnjicu pogibije sina Milena.

(Espreso / Blic)