Med, Foto: Profimedia

LOŠI KLIMATSKI USLOVI

BAGREMOV MED ASTRONOMSKI SKUP: Kilogram od 1.500 do 1.800 dinara

Dodao je da će biti slab prinos i lipovog i livadskog meda, a da će najbolji biti prinos suncokretovog meda koji je, takodje kvalitetan, ali ga potrošači na domaćem i stranom tržištu slabo traže.

Objavljeno: 20.08.2021. 14:49h

Prinos meda ove godine biće slab zbog loših klimatskih uslova, a naročito bagremovog koji već sada u prodavnicama košta od 1.500 do 1.800 dinara, rekao je danas predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

On je za Betu rekao da je mraz oštetio prvo cvetanje bagrema i da će na jugu i jugozapadu Srbije na oko 20 odsto teritorije prinos bagremovog meda biti upola manji od višegodišnjeg proseka.

"Da bi pčele mogle da skupljaju nektar potrebno je da temperatura bude od 22 do 30 Celzijusovih stepeni, da su noći tople i da je visoka vlažnost vazduha, ali kako takvi uslovi uglavnom nisu postojali očekuje se slab prinos, a oko 80 odsto pčelara neće uopšte imati meda", rekao je Živadinović.

Dodao je da će biti slab prinos i lipovog i livadskog meda, a da će najbolji biti prinos suncokretovog meda koji je, takodje kvalitetan, ali ga potrošači na domaćem i stranom tržištu slabo traže.

Prinos je, prema njegovim rečima, mogao biti bolji kod pčerala pod uslovom da su ih selili na područja gde je bilo cvetanja, ali su troškovi veliki i malo njih je to praktikovalo.

Živadinović je rekao da se posledice slabog prinosa mogu najbolje registrovati preko cena koje rastu i nikad nisu bile više.

On je rekao da su prošlogodišnje zalihe meda izvezene, naročito bagremovog, koji će nedostajati na domaćem tržištu i da je Srbija 2020. godine ostvarila do sada najveći devizni priliv od 15,1 milion dolara, prodajom 2.701 tonu meda, iako to nije bila do sada najveća količina koja je prodata na inostranom tržištu.

Prosečna izvozna cena ostvarena prošle godine je bila 4,85 evra, a najveća količina meda izvezena je 2013. godine, oko 3.300 tona.

Prema rečima Živadinovića na tržištu će se sve više nuditi falsifikati meda jer Srbija nema laboratoriju za detaljnu kontrolu, već su one rutinske i odnose se na ispitivanje osnovnih parametara, a za složenije analize trebalo bi uzorke slati u inostrane laboratorije.

Na taj problem, kako je rekao, ukazuje i činjenica da je Srbija prošle godine izvozila med po prosečnoj ceni od 4,85 evra po kilogramu, a uvozila po prosečnoj ceni od 2,46 evra po kilogramu.

Živadinović je rekao da su falsifikati mogući čak i u zemljama koje imaju složeniju kontrolu, pa je nedavno u prodavnici u Italiji med nudjen po ceni od 5,99 evra po kilogramu, a navedeno je da se sastoji od rumunskog i kineskog meda. Istovremeno su trgovci iz Srbije uvozili kvalitetan med po ceni od 7,2 evra po kilogramu.

Bonus video:

(Espreso/Beta)