Margita Stefanović, Foto: Printscreen/Youtube/Jelena Culibrk

princeza koja se ne zaboravlja

UMRLA JE KAO BESKUĆNIK OD SIDE, A SRBIJA JE BILA OPČINJENA NJOM! Pred kraj života jela je mrvice i živela u garaži

U Srednjoj muzičkoj školi Josip Slavenski, zajedno sa Ivom Pogorelićem, maturirala je kao najtalentovanija pijanistkinja

Objavljeno: 14.07.2021. 13:03h

Margita Stefanović Magi, jedna od najznačajnijih muzičarki na sceni bivše Jugoslavije i žena kojoj je cela zemlja bila opčinjena umla je kao beskućnik u sovjoj 43. godini, kao beskućnik bez ičije pomoći.. Duge crne kose i neverovatne harizme, bila je ikona rokenrola osamdesetih. Prozvana je crnom princezom, a najveću popularnost stekla je kao članica benda Katarina Velika II, koji je posle promenio naziv u EKV.

Bila je deo beogradskog boemsko-umetničkog kruga, kome su pripadali i ostali članovi ove grupe. Publika je u njenom odnosu prema klavijaturama neretko videla pokretačku energiju benda. Magi je bila umetnička duša, školovana pijanistkinja i kompozitorka.

Dozvola majke

- U mom normalnom, stabilnom životu najnestabilniji deo sam upravo ja. I to ne zbog kakve psihičke ili ne znam kakve nestabilnosti, već zbog stalnog traženja u svim mogućim oblastima umetnosti i života - tvrdila je jednom prilikom Magi.

U Srednjoj muzičkoj školi Josip Slavenski, zajedno sa Ivom Pogorelićem, maturirala je kao najtalentovanija pijanistkinja, nakon čega je dobila poziv za nastavak obrazovanja na prestižnom konzervatorijumu u Moskvi. No, sjajnu priliku odbila je zbog majke, kojoj se nije svidela ideja da Magi u tim godinama ode od kuće.

Margita je nastavila da istražuje život, svirala je klavir i upisala je Arhitektonski fakultet u Beogradu. Diplomirala je 1982. godine i upravo se tada, zajedno sa svojim momkom Srđanom Vejvodom, koji joj je napravio najlepše pesme, sve više zagrejavala za beogradsku andergraund scenu pa je krenula u potpuno drugom smeru.

Svestrana i harizmatična Magi

U proleće iste godine preko svog rođaka, gitariste Gagija Mihajlovića upoznala je Milana Mladenovića, a ubrzo nakon toga na jednoj od proba tadašnje grupe Katarina II pozvana je u bend u kojem je ostala sve do kraja 1994. godine, odnosno do Mladenovićeve smrti, koja je, ujedno, označila i kraj postojanja pravog EKV-a.

Istovremeno je učestvovala u stvaranju albuma mnogih jugoslavenskih bendova, među kojima su i Karlowy Vary, Elvis J. Kurtović & His Meteors, Van Gogh i Babe. Komponovala je muziku za filmove Prvi put s ocem na jutrenje, Vera Hofmanova, Povratak Vuka Alimpića, Plavi plavi, a učestvovala je i u pozorišnim produkcijama Klasni neprijatelj i Tri sestre.

Na poziv reditelja Gorana Markovića, oprobala se i kao glumica 1985. godine u ulozi Dragane u filmu Tajvanska kanasta.

Poslednji rad

Nakon Mladenovićeve smrti, nastavila je da svira u bendu Kurajberi te gostovala na albumima Glisersa, Ziona i Direktora, a 1995. godine, zajedno s grupom mladih beogradskih muzičara, formirala je bend EQV i objavila album pod nazivom Ti si sav moj bol, inspirisan poznatom pesmom Ekatarine Velike.

Za klavijaturama je nastupila i na nekoliko unplugged koncerata Električnog orgazma, a njen poslednji rad vezan je za pozorišnu predstavu Kaput mrtvog čoveka iz 2002. godine.

Bila je pokretačka snaga benda

Sve njene uspehe godinama je pritiskala borba s teškim narkoticima, koja je postala još intenzivnija kada joj je 1996. preminuo otac. Pokušavajući da ih se oslobodi, prodala je porodični stan i u predgrađu Beograda kupila dva manja, a ostatak novca iskoristila za putovanje u Indiju. Želja da u dalekoj zemlji u potpunosti promeni način života, bila je još jedan neuspeli pokušaj pa je po povratku kući povukla nove teške poteze. Prodala je oba stana i ubrzo potrošila sav novac te postala beskućnica.

Potpuno nemoćna i osamljena, poslednje godine života provela je u napuštenoj garaži u Borči, a zatim u skloništu za beskućnike na Voždovcu. Bila je osuđena na milost prolaznika, humanitarnu pomoć i mrvice hrane koje su joj s vremena na vreme donosili njeni fanovi.

Otišla je tiho

Margita Stefanović smeštena je u avgustu 2002. na Infektivnu kliniku u Beogradu, gde je preminula 18. septembra. Imala je 43 godine i bila je poslednja članica iz originalne postave grupe EKV-a. Pre nje, 25. septembra 1992. godine umro je bubnjar Ivan Vdović Vd, koji je, prema Vikipediji, prva registrovana HIV pozitivna osoba u bivšoj Jugoslaviji.

Od raka pankreasa 5. novembra 1994. preminuo je frontmen Milan Mladenović, srčani udar 13. oktobra 1998. bio je koban za basistu Bojana Pečara, dok je bubnjar Dušan Dejanović 2000. godine izgubio bitku za život, takođe od posledica AIDS-a.

Šest godina posle njene smrti, u knjizi Aleksandra Ilića Vrati unatrag javnosti je prvi put potvrđen i podatak da je, zbog intravenoznog korišćenja narkotika, i Magi bila zaražena HIV-om.

Margita Stefanovićfoto: Printscreen / Youtube

Magi bila zaražena HIV-om

O crnoj princezi jugoslavenskog novog talasa govori se u superlativu, odnosno o napaćenoj duši žene koja je samo volela život. Otišla je tiho, sama, u uslovima koji su bili daleko ispod ljudskog dostojanstva. Nekada najblistavija zvezda jednog andergraunda, zarobljena u mreži narkomanije, završila je na dnu. Iza sebe je, ipak, ostavila mnogo. Na njenim taktovima omladina i danas odrasta, a albumi Katarine II i Ekatarine Velike danas su možda i više cenjeni nego u vreme kad su se pojavili.

U snovima Zorana Predina

Književnica i njena prijateljica Lidija Nikolić objavila je knjigu o Margiti Sefanović Magi pod nazivom Osećanja. O. Sećanja, a crna princeza nije ostavila ravnodušnim ni legendarnog Zorana Predina, koji joj je posvetio pesmu Kosa boje srebra.

- Oduševila me je snaga Margitinih stavova, mirnoća govora i nežnost njenih pokreta. Očigledno me je tragična sudbina mojih muzičkih kolega do te mere potresla da sam te noći, pod utiskom filma, sanjao da sam sreo Margitu, ali da me ona nije prepoznala zbog moje kose boje srebra. Istog jutra seo sam i napisao pesmu - pojasnio je Predin.

Antiratni kamion

Članovi prve postave EKV-a bili su skoro detinjasto neiskvareni i ljudi izuzetne tolerancije i razumevanja. Njihov čin iz proleća 1992. godine, kada su bez dozvole sa kolegama iz Električnog orgazama i Partibrejkersa kamionom kružili ulicama Beograda protiveći se ratu, koji se, nakon Hrvatske, zahuktavao u BiH, i danas se prepričava s velikom dozom poštovanja.

(Espreso/Avaz)