Dr Đerlek pomenuo i delta soj, Foto: Printscreen / Kurir TV

NEODLUČNI

MLADI JOŠ UVEK VAGAJU DA LI JE VEĆA ŠTETA OD KORONE ILI OD VAKCINE: Dr Đerlek pomenuo i delta soj, on napada sve!

Dok su mnoge razvijene zemlje još mogle samo da maštaju o vakcinama, naši građani mogli su da biraju sa "švedskog stola" cepiva

Objavljeno: 13.07.2021. 14:27h

U Srbiji je do sada protiv korona virusa vakcinisano tek 17,3 odsto mladih od 18 do 30 godina! Međutim, čak 60 odsto nevakcinisanih u toj populaciji nije izričito protiv vakcine. Oni su, kako za Kurir kaže, državni sekretar u ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek, i dalje neodlučni i vagaju da li je veća šteta od vakcine ili od toga da obole od kovida.

Naime, ceo svet je hvalio Srbiju koja je među prvima nabavila vakcine. Dok su mnoge razvijene zemlje još mogle samo da maštaju o vakcinama, naši građani mogli su da biraju sa "švedskog stola" cepiva. Međutim, iako je vakcinacija u našoj zemlji odlično krenula - u jednom trenutku je stala, a upravo su mladi populaciona grupa u kojoj je najviše nevakcinisanih.

- Skoro 60 odsto maldih u populaciji od 18 do 30 godina i dalje se koleba i razmišlja da li je veća šteta od vakcina ili od toga da obole od korone što je potpuno nerazumljivo i naučno neutemeljeno. Oni, generalno, nisu protiv vakcinacije, ali je odlažu, dok se, sa druge strane, nama žuri da u što kraćem periodu vakcinišemo što više ljudi. To su mladi ljudi koja i ne pamte šta se dešavalo i da smo mnoge bolesti poput difterije i tetanusa upravo iskorenili zahvaljujući vakcinama. Stoga, mi moramo naći načina da ih motivišemo. Moramo agitovati i što više pričati o značaju javnog zdravlja i o ulozi koju su vakcine odigrale u svetu protiv zaraznih bolesti - navodi Đerlek.

foto: Emilija Jovanović, Profimedia

Drugi razlog zbog kojeg mladi odlažu vakcinaciju je taj što pogrešno veruju da su zaštićeni od težih oblika bolesti.

- Delta soj takvo razmišljanje demantuje. Vidimo u Engleskoj i Izraelu, kao i u nekim drugim zemljama, da novi soj napada izričito mlade i daje težu kliničku sliku - navodi naš sagovornik.

Stariji od 65 godina, sa druge strane, pokazali su, kako ističe, veliku ličnu i kolektivnu odgobvornost.

- Takođe, značajan pomak je napravljen u starosnoj grupi od 46 do 55 godina u kojoj je u poslednjih dvadesetak dana napravljen pomak od 15 odsto - navodi Đerlek.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)