Foto: Profimedia

kolumna #2

BEOGRAD SUBOTOM NOĆU POSTAJE PRAVA STOČNA PIJACA: Splavovi su mi se OGADILI, moje iskustvo je JEZIVO - NIKADA VIŠE

Mislim da se tamo ljudi posmatraju kao novčanica, a ne kao ljudi, te mi se čini da čak prvi kriterijum za muvanje uopšte ni nije izgled, već to da li stojiš ili možda sediš u finom slatkom separejčiću.

Objavljeno: 26.06.2021. 19:57h > 19:59h

Okej. Svi mi volimo da se dobro zabavimo i provedemo uz muziku koja nas "radi", mnogi vole i da malo popiju uz svoje omiljene pesme, te se tako opuste od svakodnevnih stresova i briga, ALI.....

Da li ste primetili koliko su klubovi, splavovi i slična mesta postala kao prava stočna pijaca?

Posebno bih izdvojio splavove. Oni silni redovi sređenih ljudi koji jedva čekaju da ulete i što bolje ispoziraju kako bi "najbolji komad" odveli nešto kasnije do svog stana mi često budu smešni, a neretko i tužni.

foto: Profimedia

Poredim ih sa stočnom pijacom, jer mi baš na to liče...Silna živina iza ograde dok kupci detaljno zagledaju i biraju koga će pazariti, odvesti kući i pojesti, zar ne zvuči poznato? Silna masa ljudi zatvorena u jedan prostor dok se merkaju i biraju ko ima najviše novca i koga će kasnije odvesti kući i poj..... poljubiti :)

Mislim da se tamo ljudi posmatraju kao novčanica, a ne kao ljudi, te mi se čini da čak prvi kriterijum za muvanje uopšte ni nije izgled, već to da li stojiš ili možda sediš u finom slatkom separejčiću.

Pričam vam iz ličnog iskustva. Užas, kada se setim koliko sam se osećao prljavo, poniženo i totalno neprirodno.

Bila je to divna, dobra 2016.godina i prva godina mog fakulteta, koji je inače bio privatni. Bio sam željan svega, bio sam u stadu ovaca koje čeka da bude kupljeno, ali mi to u tom momentu nije smetalo.

Ložio sam se na luksuz, želeo sam da izgledam što bolje, da izađem na najbolje mesto, da dejtujem najboljeg frajera i da imam najluđi seks...e, da ja sam inače isti onaj koji vam je prošle nedelje pisao o tome kako je teško biti gej u Srbiji.

Obzirom na tadašnje moje želje i očekivanja odlučio sam da izađem sa jednim kolegom sa faksa kog sam u tom momentu znao svega 3 nedelje, a sa kojim se i danas družim.

Sećam se da je to bio jedan od najpopularnijih beogradskih splavova i da sam bio vrlo uzbuđen zbog odlaska tamo. Nisam ni mogao da pretpostavim da će upravo ta noć biti prelomna u mom mozgu i da ću na kraju te večeri znati šta želim, a šta ne.

Naravno, separe je bio rezervisan, jer gde bolje da se bace pare nego tu, zar ne? :D

foto: Profimedia

Prilazimo splavu, ulazimo odmah zbog rezervacije dok red ljudi ostaje da čeka iza nas, okrećem se i svi mi oni deluju kao neka vrsta bogatih beskućnika koja čeka 10 dinara.

Već tada je počeo osećaj nelagodnosti, razmišljam šta radim sa svojim životom, šta ti ljudi rade sa svojim, to dubokoumno razmišljanje prekinula je fejk nasmejana hostesa koja nas je nikad ljubaznijim glasom odvela do mesta na kom ćemo biti tu noć.

Polako počinjem da shvatam koliko je sve to isfolirano i koliko želim da izađem iz svoje kože, vratim se u stan i pustim novu sezonu serije "The 100".

Sedamo na naše mesto i apsolutno gledamo ceo splav sa visine, ali bukvalno.

Dolazi flaša, muzika, ludilo, ali to nije to...osećam se loše. Ne mogu da igram, ne mogu da budem to što jesam, imam osećaj kao da zbog mesta na kom se nalazim moram da vodim računa kako hodam, podižem ruku, na koju stranu gledam...ahh.. kroz glavu mi već prolazi misao kako je najbolji provod ipak u mojoj sobi kada stavim slusalice, pojačam ih do kraja i glumum da sam na sopstvenom koncertu dok mi zavese i posteljina menjaju skupe autfite.

I preživeo bih nekako ja to veče puno foliranja, da prostite je*ača na baterije, fejk elite i lažnog luksuza da u jednom momentu nisu krenule da nam prilaze devojke i da svojim slatkim strukićima nisu počele da mešaju oko nas, mada bih pre rekao oko naše flaše. Nije to bilo 1,2,3...verujte to je bilo barem njih 10 minimalno.

Smeškaju se, uvijaju kosicom, pokušavaju da flertuju samo kako bi skrenule barem malo pažnje u želji da ih pozovem i platim im piće...sve je to bilo toliko bizarnije obzirom da sam gej i da bi me verovatno osvojio neki njihov lepuškasti brat.

Nisam više mogao da izdržim, glava me je zabolela od toga da me gledaju kao novčanicu, a ne kao osobu, taj obor na stočnoj pijaci je postao previše uzak, morao sam da odem i nikada se posle toga nisam vratio.

Dobra stvar iz svega to je što sam te večeri shvatio šta neću. Neću još nešto, još uvek vam neću otkriti svoj identitet, a ko sam ja?

Možda nekada i saznate.

Majami.

Bonus video:

(Espreso)