Angela Merkel, Foto: EPA-EFE/HENNING SCHACHT / POOL

NEVERICA

KAKO JE I ZAŠTO DANSKA POMAGALA AMERIČKOJ NSA U ŠPIJUNIRANJU MERKELOVE? Švedska zahteva OBJAŠNJENJE!

Izvori iz tajne službe prosledili su informacije timu novinara: javnih servisa Danske DR, Švedske SVT, Norveške NRK i Nemačke NDR i WDR, kao i novinarima francuskog Lemonda i nemačkog Zidojče cajtunga

Objavljeno: 31.05.2021. 14:06h

U zajedničkoj istrazi evropskih medija otkriveno je da je Danska učestvovala u špijunskom skandalu NSA, objavljeno je u nedelju.

Danska vojna tajna služba pomogla je američkoj Agenciji za nacionalnu bezbednost (NSA) da špijunira evropske lidere, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel i predsednika Frank-Valtera Štajnmajera.

Da su SAD špijunirale svoje saveznike prvi put je počelo da izlazi na videlo 2013, ali su novinari tek sada dobili pristup izveštajima u kojima se detaljno vidi da je vojna obaveštajna služba Danske (FE) pružala podršku NSA. Izveštaj medija je pokazao da je sused i bliski saveznik - sarađivao u američkim špijunskim operacijama koje su za cilj imale kancelarku i predsednika. Tadašnji kandidat za kancelara Socijaldemokrata (SPD), Per Štajnbrik, takođe je bio meta, piše "Dojče vele".

Izvori iz tajne službe prosledili su informacije timu novinara: javnih servisa Danske DR, Švedske SVT, Norveške NRK i Nemačke NDR i WDR, kao i novinarima francuskog Lemonda i nemačkog Zidojče cajtunga.

Kako su reagovali nemački zvaničnici?

Kada je saznao za špijunske operacije protiv njega, Štajnbrik je razgovarao sa nemačkim članovima istraživačkog tima i rekao:„Politički to smatram skandalom".

Iako je prihvatio da su zapadnim državama potrebne funkcionalne obaveštajne službe, činjenica da su danske vlasti špijunirale svoje partnere pokazala je "da rade na svoju ruku", rekao je Štajnbrik.

Ni Merkel ni Štajnmajer nisu „ništa znali" o špijunskim operacijama koje su izvodili vodeći danski vladini zvaničnici. Portparol je rekao da je kancelarka obaveštena o ovim otkrićima medija.

Kako je bila umešana danska vlada?

Danska vlada je najkasnije 2015. znala za umešanost svoje tajne službe u skandal sa NSA.

NDR je izvestio da je danska vlada u tajnom Dunhamerovom izveštaju počela da skuplja informacije o saradnji danske FE sa NSA između 2012. i 2014. godine, nakon otkrića bivšeg službenika NSA i zviždača Edvarda Snoudena.

Podaci koje su prikupili jasno su pokazali da je FE pomogao NSA da špijunira vodeće političare u Švedskoj, Norveškoj, Holandiji i Francuskoj, kao i Nemačkoj. Danska obaveštajna služba takođe je pomogla američkoj agenciji da špijunira danska ministarstva spoljnih poslova i finansija, kao i danskog proizvođača oružja.

FE je takođe sarađivao sa NSA na špijunskim operacijama protiv same vlade SAD.

Otkrivši tačno dokle je išla saradnja između obaveštajnih službi dve zemlje, danska vlada primorala je celo rukovodstvo FE da da ostavku 2020. godine.

Šta je navelo danske špijune da pomognu NSA?

Danski stručnjak za operacije tajnih službi Tomas Vegener Fris veruje da je FE bio suočen sa izborom sa kojim će globalnim partnerima bliže sarađivati.

- Doneli su jasnu odluku da rade sa Amerikancima i protiv svojih evropskih partnera - rekao je on NDR-u.

Vest nije iznenadila Patrika Zensburga (CDU), koji je predvodio nemački parlamentarni odbor za istragu skandala u vezi sa špijuniranjem NSA. On kaže da je važno je da shvati šta motiviše tajne službe.

- Tu se ne radi se o prijateljstvu niti o moralu - radi se o interesima - rekao je on za NDR.

NSA, FE i ministarstvo odbrane Danske nisu odgovorili na zahteve novinara da komentarišu ovo istraživanje medija. Međutim, u jednoj izjavi ministarstva odbrane Danske kaže se da je „sistematsko prisluškivanje bliskih saveznika - neprihvatljivo".

Švedska traži objašnjenje

Švedski ministar odbrane Peter Hultkvist izjavio je danas da želi da Danska objasni zašto je spoljna tajna služba te zemlje navodno pomagala SAD da špijuniraju evropske lidere, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, pre više od sedam godina, navodi Tanjug.

- Želimo karte na stolu - rekao je Hultkvist i dodao da je neprihvatljivo prisluškivati saveznike, preneo je AP.

Danski poslanik Karsten Hoenge iz levičarske Socijalisticke narodne partije, koja podržava dansku socijaldemokratsku vladu, rekao je da će ispitati ministre odbrane i pravde u parlamentu o tome.

- Vlada mora objasniti kako to da se Danska ponašala kao dobrovoljno sredstvo američke obaveštajne službe i šta će to značiti za saradnju sa susednim zemljama - rekao je on.

Šta je bilo sa Snoudenom?

Godine 2013. Snouden, bivši zaposlenik Centralno obaveštajne agencije (CIA) objavio je medijima detalje obimnog prisluškivanja i nadgledanja interneta i telefona evropskih zvaničnika od strane američkih obaveštajaca, piše BBC.

SAD su ga potom optužile za krađu vladine imovine, neovlašćeno saopštavanje podataka nacionalne odbrane i namerno saopštavanje poverljivih obaveštajnih podataka.

Snouden je kasnije potražio azil u Rusiji gde se i dalje nalazi.

Pre dokaza koje je izložio, najviši američki obaveštajci zvanično su insistirali na tome da NSA nikada nije svesno prikupljala podatke iz privatnih telefonskih zapisa.

Bonus video:

(Espreso/Blic.rs)