Bolnica, Foto: EPA / Jalal Morchidi

TUGA!

SVETOZAR (49) UMRO NA RESPIRATORU: Njegova žena neutešna, ZVALA SAM IH!

Dalida Rokvić 26. marta ostala je bez muža Svetozara Stevena (49) koji je preminuo na intenzivnoj nezi Klinike za anesteziju i reanimaciju Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu (KCUS).

Objavljeno: 29.04.2021. 22:22h

Radi se o još jednoj tužnoj ispovesti osobe čiji je član najuže porodice preminuo od posledica zaraze korona virusom, a nakon što je priključen na respirator.

Dalida Rokvić 26. marta ostala je bez muža Svetozara Stevena (49) koji je preminuo na intenzivnoj nezi Klinike za anesteziju i reanimaciju Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu (KCUS).

Rokvić je istakla da nije znala da joj je muž preminuo na respiratoru, te da niko nije dao pristanak od porodice da ga i prikopčaju. Ona tvrdi da su to morali, pozivajući se na član 18. Zakona o pravima, obavezama i odgovornostima pacijenta.

- Na Podhrastove je smešten 15. marta jer je sedam dana imao temperaturu, bio je pozitivan na koronu i imao je upalu pluća. Saturacija mu je spala i trebao je kiseoničku podršku i druge antibiotike. Do tada je pio samo Sumamed. Kako sam u komunikaciji sa prijateljima nekim doktorima izvana dobila informaciju o leku Tocilizumab i da pomaže kovid pacijentima u ranoj fazi jako uspešno, tako smo odmah hteli da ga nabavimo i da mu ga apliciraju. Tada smo odbijeni jer je suprug imao multiple sklerozu. Čekali su neurologa.

Počeo se osećati bolje

Nalaz neurologa je bio da nisu poznate nuspojave na demijelinizaciju kod MSa, a konzilijum kako su iz otpusnog pisma videli nije se ni sastao da odluči da li da mu ipak pokušaju dati Tocilizumab.

- Šta će logikom MS koji ima godinama učiniti čoveku koji može umreti od kovida, realno nama nije bilo logično, ali da se konzilijum nije sastajao i odlučivao uopše o tome nismo znali dok nismo dobili otpusno pismo, njemu su samo rekli "rekao neurolog da ne može". Možda mu je tada mogao biti spasen život jer prezaju dati lek zbog traženja refundacije troškova, a ne prezaju od toga da ljude prikopčavaju na nesigurne respiratore - kaže Dalida Rokvić.

Nakon par dana, temperatura je spala i počeo se osećati bolje, jesti više i njegova doktorka mu je rekla u ponedeljak 22. marta da on zapravo više nema koronu nego upalu pluća koja će se sanirati vremenom antibioticima.

- Kiseonik dok odradi svoje će raščistiti pluća biće sve bolje i bolje. I od tog dana imam slike gde moj suprug ima boju, smeje se, doduše neobrijan, ali sasvim solidnog izgleda što se vidi i na priloženim slikama. Međutim kako gore nestaje često kiseonika, što su potvrdili svi za koje znam da su gore ležali, u noći se njegova klinička slika menja odjednom nagore i u ranim jutarnjim satima 23. marta prebacuju ga na intenzivnu negu Klinike za anesteziju i reanimaciju. Tada mu je izrečena laž da mu je saturacija spala na 55, što možete videti iz poruke koju mi je poslao u ranim jutarnjim satima kad je napisao da je prebačen i gde, a u otpusnom pismu sa Podhrastova piše 78. Lično smatram da se desila situacija sa nestankom kisika na koju se stalno žalio – tvrdi Dalida Rokvić.

Od 23. marta do 26. marta, dana kada je preminuo, kako kaže, sve se odvijalo u čudnim okolnostima.

- Prvo sam saznala da je na NIV-u što je bilo super jer je to neinvanzivan uređaj koji pruža veću i bolju kiseoničku podršku i da je stabilizovan, u sedećem položaju i sa saturacijom iznad 90. Međutim u četvrtak 25. marta rano ujutro suprug mi šalje poruku da li mu mogu nabaviti kiseonik da izađe kući inače će završiti na respiratoru i čim nabavim da mu javim. Nama se stalno davala informacija da je stabilan i komunikativan i da može sediti. Te večeri 25. marta opet zovem, a period za informacije u večernjim satima je od 19 do 20 časova, i začudo mi se javi doktor čije ime sam zaboravila jer smo i sin i ja u međuvremenu dobili koronu i bili i fizički i psihički opterećeni svim i svačim, traži da što pre kupimo i dostavimo Tocilizumab. Lek smo dostavili u roku sat, u 21.30 časova, Zaova je predala lek i rečeno joj je da je stabilan ''samo psihički uznemiren''. Šaljem mu poruku u 22 časa da će dobiti lek i vidim da je poruku vidio. Niko drugi nije mogao pogledati poruku jer je imao šifru. Iduća dva sata te noći od 22 do ponoći su misterija. Uglavnom, on je zaista preminuo na respiratoru u 00.15 časova 26. marta – navela je Rokvić.

Od KCUS-a je tražila medicinsku dokumentaciju i dobila je samo deo koji se odnosi na dokumentaciju sa Podhrastova, a od Klinike za anesteziju i reanimaciju su samo dobili otpusno pismo.

- Dobili smo dve verzije otpusnog pisma, a čekali smo ga tri sata kao da su ga tek kucali. U prvoj verziji nema podatak da je Tocilizumab uopšte primio. Nakon što smo pitali medicinsku sestru koja je izašla da li je uopšte dobio lek te pokazali papir na kojem je datum dostavljanja leka ona je otišla je i donela drugo otpusno pismo gde piše da mu je lek apliciran. To nas dovodi u sumnju da li je uopšte stigao da primi lek u ona dva sporna sata u noći 25. marta od 22 časa do ponoći jer je za to vreme sediran, intubiran i stavljen na respirator. Za suprugovu smrt sam saznala tako što sam ja njih zvala 26. marta i u 13 časova ih napokon uspela dobiti, da pitam kako se oseća posle dobivanja leka, a oni su mi rekli da im je žao i da nisu imali kontakt telefon da nam jave, da mu srce nije izdržalo. Niko mi nije rekao da je bio prikopčan na respirator, a u potvrdi o smrti piše plućna embolija što je različito od tog da mu ''srce nije izdržalo'' - navela je Rokvić.

Nije dao pristanak

Sigurna je da nije dao pristanak da ga priključe na respirator, a to može objasniti i nedostavljanje medicinske dokumentacije sa Klinike za anesteziju i reanimaciju, jer bi u njoj onda trebao da se nađe i njegov pismeni pristanak.

- Iz tog razloga su mi i rekli da nisu imali moj kontakt broj jer bi u slučaju da on nije u mogućnosti da da pristanak morali pitati mene - navela je Rokvić.

Bonus video:

(Espreso/Avaz)