Milorad Ulemek Legija, Foto: Profimedia

ispovest

SVAKODNEVNO SAM U ZATVORU RAZGOVARAO SA LEGIJOM: Becan otkrio šta šta je pričao sa komandantom Crvenih beretki!

Senad Ramović Becan (48) iz Novog Pazara, koji je zbog terorizma bio osuđen na 13,5 godina zatvora, odslužio je kaznu i sad je na slobodi

Objavljeno: 31.03.2021. 14:53h

Ja sam Allahov rob, a ne terorista, iako sam zbog toga 13,5 godina proveo na robiji. Viđao sam Legiju u zatvoru, pričali smo, uvek bi mi čestitao Bajram. Iz zatvora sam izašao još jači u veri, kaže Senad Ramović Becan.

Senad Ramović Becan (48) iz Novog Pazara, koji je zbog terorizma bio osuđen na 13,5 godina zatvora, odslužio je kaznu i sad je na slobodi. Najveći deo robije proveo je u strogoj izolaciji, u posebnom delu Zabele zvanom “srpski Alkatraz”, gde su mu “komšije” bile najpoznatiji osuđenici – Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanović i pripadnik “zemunskog klana” Miloš Simović.

Becan ističe da je sa Legijom imao korektan odnos u Zabeli, da su često razgovarali i da mu je bivši komandant Crvenih beretki redovno čestitao Bajram.

Pucao na policajce

Ramović je uhapšen 2007. nakon žestokog oružanog obračuna sa policajcima u selu Trnava kod Novog Pazara. Tada je uhapšeno još 14 Ramovićevoh saradnika, koji su svi tada označeni kao pripadnici vehabijskog pokreta. Teretili su se za planiranje ubistva tadašnjeg muftije Muamera Zukorlića, kao i za pripremu terorističkih napada u Beogradu i Novom Pazaru.

Becan je reportera Informera dočekao u svom domu nadomak Novog Pazara i do detalja je ispričao šta se događalo uoči obračuna s policijom.– Problem je nastao 2006, kada je došlo do pucnjave u jednoj džamiji u Novom Pazaru. Nekoliko sati kasnije, na građane je opet pucano ispred te iste džamije. Tri osobe su ranjene, to su moja braća, prijatelji… Pucao je telohranitelj Islamske zajednice u Srbiji, a mi smo tada u javnosti lažno optuženi kao napadači i dobili smo po mesec dana zatvora – objašnjava Ramović za naš list.

On priznaje da je nakon tog incidenta zajedno sa svojim saborcima, koje naziva braćom, kupio veliku količinu oružja, koje su potom odneli na planinu Ninaja kod Sjenice. Prema presudi, Ramović, njegov prijatelj Ismail Prentić i još nekoliko muškaraca tada su na ovoj planini napravili paravojni kamp.

– To oružje smo planirali da zakopamo, da ga imamo ako zatreba da se odbranimo. Namerno smo ga odmakli od Pazara, ako dođe do incidenta, da nam nije baš pri ruci. Na tom mestu smo imali dva šatora, kako bismo prespavali. Nije to bio nikakav kamp, ali tu jesmo pucali, probali smo oružje – kaže Ramović, i dodaje da nije bilo potrebe da vežba pucanje jer je, kako je napomenuo, već bio obučen tokom služenja vojnog roka, a i ranije je često pucao “u streljani kod muftije Zukorlića”.

Jake policijske snage opkolile su Ninaju 16. marta 2007, ali Ramović i Prentić tada su se zatekli na drugoj lokaciji. Mesec dana kasnije, locirani su u selu Trnava kod Novog Pazara i u ranim jutarnjim satima policija je opkolila kuću u kojoj su boravili.

– Kada je policija razvalila vrata na kući, Ismail Prentić je bacio bombu na njih. Policajci su tada brzo istrčali iz kuće i počeli su da pucaju ka nama. Uzeo sam drugu bombu i bacio je ka policiji, ali ona nije eksplodirala. Tada sam dohvatio pušku i počeo da pucam na njih. Ismail je ubijen u razmeni vatre, pao je mrtav pored mene… Sve dok sam pucao ka policajcima, nisam bio ranjen. Tek kada sam krenuo da zamenim okvir na pušci, policajci su me pogodili sa šest metaka u noge i ruku. Zatim su me prebacili u bolnicu – priča Ramović, i dodaje da je sa još 14 saboraca osuđen za terorizam “iako nijedno terorističko delo nisu počinili”:

Ugostio sudiju koji ga je osudio

Senad Ramović nam je ispričao i da ga je nakon izlaska iz zatvora posetio bivši sudija Milan Ranić, koji ga je i osudio na 13,5 godina zatvora.

– Tolike godine sam bio u samici, u strogoj izolaciji, samo zato jer je Viši sud u Beogradu smatrao da bih boravkom u nekom drugom zatvorskom bloku mogao da ugrozim bezbednost sudije, koji me je osudio, i tužioca. Međutim, pre pet meseci sam izašao iz zatvora i ubrzo zatim sam se video sa tim sudijom, ovde u Novom Pazaru. Ugostio sam ga u mojoj kući kao princa, dlaka sa glave mu nije falila. Pozvao sam ga da dođe kod mene sa svojom porodicom i obećao sam mu da ću spremiti jagnje. Nisam ljut na njega. On mi je priznao da su ga pritiskali i da je morao da me osudi. Odmah posle tog procesa je smenjen – rekao je Ramović.

– Kasnije su i predstavnici ambasade SAD pregledali sudske spise i ustanovili su da se tu ne radi o terorizmu i da ja nemam nikakve veze sa Al Kaidom. Navodno, prema presudi, trebalo je da dignemo u vazduh ambasadu SAD, zgradu “Beograđanka” u Beogradu i još neke objekte, ali je to sve palo na sudu. Pa da smo planirali, mi bismo to i sproveli u delo, niko nas ne bi sprečio u tome!

Govoreći o vremenu provedenom u samici “Alkatraza”, Ramović kaže da uopšte nije razmišljao o optužnici i o onome zbog čega je osuđen. Vreme je koristio za molitve i pisanje pesama.

– Ja sam samo telom bio u ćeliji, a duhom sam sa porodicom šetao po Novom Pazaru, Saudijskoj Arabiji… Zato sam iz zatvora izašao još jači, verski jači, jer sam u samici bio sam sa Alahom – rekao je Becan, i dodao da su u istom bloku sa njim bili i Miloš Simović, Zvezdan Jovanović i Milorad Ulemek Legija:

I dalje se oseća kao da je u zatvoru

Senad Ramović Becan kaže da se i po izlasku na slobodu oseća kao da je u zatvoru.

– Meni je ceo ovaj svet kao zatvor. Tesno mi je… Zato čekam da izađem na slobodu, jer je ovaj svet pun nemorala, laži, licemerja… Kako to da je do juče bio aktuelan terorizam, a danas o tome više niko ne govori? Sada je aktuelna korona.

– Nije postojala mogućnost da se fizički sretnem sa njima, ali u poslednjih pet godina skoro svakodnevno sam razgovarao sa Legijom… On je vojnik, disciplinovan je i dobro se drži u zatvoru… Kad izađe u šetnju pozove me, a ja stanem pored prozora u mojoj ćeliji i razgovaramo po četiri, pet minuta. Pričali smo o svemu, uglavnom su to bile neke zatvorske teme. Čestitao mi je svaki Bajram, nikada nije zaboravio to da uradi. Kroz razgovor smo sve rešavali… I Zvezdana sam viđao, ali nismo komunicirali, samo smo se rukom pozdravljali…

Sledi samo Muhameda

Iako je osuđen zbog terorizma i u medijima je predstavljen kao vođa vehabijskog pokreta i terorista, Ramović kaže da se ne oseća tako i da ljudi nemaju razloga da ga se plaše.

– Ja sam Alahov rob, nisam terorista. Pridržavam se svete knjige i ne sledim nikoga sem Muhameda. Ne tražim ni da mene neko sledi, to me ne čini srećnim. Ja sam grešnik kao i svaki drugi Alahov rob… Ne zanimaju me teme kao što su korona, svetska ekonomska kriza. Sve je u Alahovim rukama – zaključio je Becan.

(Espreso/Informer)