Prestoničko jezero Trešnja, Foto: printscreen/youtube

LEPA VEST

POČELO JE ČIŠĆENJE BEOGRADSKIH JEZERA: Trešnja je već prošla proces, ali ostaje još 11 jezera!

Oni kroz projekte fitoremedijacije imaju nameru da revitalizuju svih 12 jezera na teritoriji grada Beograda, piše poslovni portal eKapija

Objavljeno: 15.02.2021. 10:52h

Kako saznajemo, jedno od najmanjih prestoničkih jezera, jezero Trešnja nedavno je prečišćeno sistemom plutajućih ostrva.

Plutajuća ostrva uticala su na poboljšanje kvaliteta vode, pri čemu je najveći pomak ostvaren kod redukcije sadržaja nitrata, ukupnog azota i suspendovanih materija, kažu iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Oni kroz projekte fitoremedijacije imaju nameru da revitalizuju svih 12 jezera na teritoriji grada Beograda, piše poslovni portal eKapija.

"Plutajuća ostrva su imala izuzetnu efikasnost u uklanjanju patogenih mikroorganizama i ona je iznosila više od 99 odsto. Zahvaljujući tome voda u neposrednoj blizini plutajućih ostrva je imala karakteristike vode I klase, odnosno vode odličnog ekološkog statusa", kažu iz Sekretarijata.

Osim osnovne funkcije, uklanjanja polutanata, sistemi plutajućih ostrva imaju i druge funkcije, koje su značajne na mestima revitalizacije zagađenih voda: obnavljanje biodiverziteta, povećanje estetske vrednosti prostora, povećanje potencijala okoline za razvoj turizma, kao i stvaranja prostora za rekreaciju i odmor stanovništva, kroz revitalizaciju lokacija.

"Važno je napomenuti i da ovakvi biološki sistemi omogućavaju revitalizaciju zagađene vode na osnovu prirodnih procesa, a zahvaljujući simbiotičkim odnosima svojih osnovnih komponenti odnosno biljaka, mikroorganizama, podloge i vode. Pritom, ova tehnologija ne koristi hemijske materije i ne stvara nus produkte, koji bi dalje mogli da vrše negativan uticaj na životnu sredinu", napominju.

Plutajuće ostrvo se sastoji od rešetkastog nosača sa perforiranim dnom i rukohvatima, a ovaj projekat sproveo je Sekretarijat za zaštitu životne sredine u saradnji sa Institutom za šumarstvo.

"Kako supstrat za rast biljaka koristi se inertna kamena vuna, a vegetaciju ostrva čine vrste: Phragmites australis (Cav.) Trin. ex Steud. (trska), Iris pseudacorus L. (barska perunika), Iris sibirica 'Perry's Blue' (sibirska perunika), Alisma plantago - aquatica L. (vodena bokvica) i Lythrum salicaria L. (potočnjak)", objašnjavaju iz Sekretarijata.

Istorija jezera

Šumski kompleks Trešnja na obroncima Avale je bio jedno od omiljenijih izletišta Beograđana, i u okviru njega je 1963. godine napravljeno i veštačko jezero, s namerom da bude rezervoar iz kog bi se uzimala voda u slučaju potrebe za gašenjem požara.

Zbog svoje lokacije jezero je privlačilo brojne posetioce, izletnike, kupače, ljubitelje prirode, međutim tokom vremena jezero je postajalo sve zapuštenije i interes građana je opadao.

Na obali ovog jezera i danas stoji napušten hotel.

"Okrečen samo grafitima, hotel čeka da se pojavi investitor koji bi prepoznao ekonomski interes ove lokacije koja krije bistro jezero u hladu četinara", rekao je ranije v. d. direktora Turističke organizacije Beograda (TOB) Miodrag Popović.

(Espreso/Blic)