Džo Bajden, Foto: Printscreen

ozbiljne pripreme

ČEKA SE BAJDENOVA INAUGURACIJA: U Vašingtonu hiljade vojnika i vojnih vozila, bezbednost na prvom mestu!

Zbog straha od ponavljanja nasilja ispred zgrade Kapitola 6. januara, hiljade vojnika Nacionalne garde upućeni su ovog vikenda u Vašington koji se sprema za Bajdenovu inauguraciju

Objavljeno: 18.01.2021. 11:06h

Poslednjih dana predsedništva Donalda Trampa, SAD su u stanju visoke pripravnosti, uz upozorenja o mogućim nasilnim protestima pojačane su kontrole aerodroma i kretanja ljudi.

Vašington izgleda kao ratna zona s hiljadama vojnika i vojnih vozila koji su angažovani da obezbede inauguraciju novog predsednika Džozefa Bajdena i miran prenos vlasti, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.

Zbog straha od ponavljanja nasilja ispred zgrade Kapitola 6. januara, hiljade vojnika Nacionalne garde upućeni su ovog vikenda u Vašington koji se sprema za Bajdenovu inauguraciju, piše Fajnenšel tajms naglasivši da uz ogromno prisustvo vojske, glavni grad SAD izgleda poput ratne zone.

Pentagon je odobrio raspoređivanje 25.000 vojnika Nacionalne garde za inauguraciju, pojačane su sigurnosne mere na aerodromima a oko Kapitola je postavljena velika betonska i metalna ograda.

Veliki deo Vašingtona zatvoren je prethodnih dana, dok je gradonačelnica Mjuriel Bouser produžila vanredno stanje do 21. januara, dan posle inauguracije.

Bezbednosne pripreme - intenzivnije nego za bilo koju veliku svečanost u istoriji - pojačale su nadrealnu dimenziju životu grada iako je obim svečanosti inauguracije i ranije drastično smanjen zbog pandemije, ukazuje Fajnenšl tajms.

Nakon što je FBI upozorio da bi u narednim danima moglo doći do nasilnih protesta Trampovih pristalica u svih 50 glavnih gradova američkih saveznih država, vlasti širom zemlje poduzimaju mere predostrožnosti i u stanju su visoke pripravnosti, ističe BBC.

Guverneri Merilenda, Novog Meksika i Jute proglasili su vanredno stanje pre mogućih protesta, dok su Kalifornija, Pensilvanija, Mičigen, Virdžinija, Vašington i Viskonsin aktivirali svoju Nacionalnu gardu a Teksas zatvorio svoj glavni grad do dana inauguracije.

Analitičari veruju da su u najvećem riziku od nasilja države u kojima su zabeležene nesuglasice oko izborne trke.

Jedna od njih, Mičigen - gde je u oktobru uhapšeno šest muškaraca koji su nameravali otmicu i svrgavanje guvernerke Grečen Vitmer - podigla je ogradu oko svog Kapitola u Lansingu uz pojačano prisustvo policije do sredine februara.

Američki zvaničnici proveravaju stotine putnika u avionima i jačaju bezbednost aerodroma dok savezne agencije upućuju na nova upozorenja o mogućem nasilju ekstremista osnaženih napadom na Kapitol, piše Njujork tajms.

Zvaničnici Nacionalne garde rekli su da će im trebati najmanje 25.000 vojnika u Vašingtonu.

Taj broj je, naglašava list, otprilike tri puta veći od ukupnog broja američkih vojnika raspoređenih u Iraku, Avganistanu, Somaliji i Siriji, i mogao bi još biti povećan.

Federalni zvaničnici smatraju da je sigurnosni opseg neophodan da bi se sprečio napad domaćih ekstremista koji, prema zajedničkoj proceni FBI-ja i Odeljenja za nacionalnu sigurnost, "predstavljaju najizgledniju pretnju" za inauguraciju.

Trinaest stanica podzemne železnice i nekoliko autobuskih linija u blizini Bele kuće takođe će biti zatvorene, a vozila hitne pomoći biće smeštena u centru grada.

Vojna vozila i trupe na ulicama, ukazuje Njujork tajms, dočarali su slike Vašingtona iz doba građanskog rata.

Ogromno prisustvo oružane sile u Vašingtonu i u drugim gradovima širom SAD naglašava strah bezbednosnih službi od masovne pobune, ocenjuje londonski Tajms, dodajući da napeta priprema inauguracije dolazi usred novih otkrića o razmeri sigurnosnih propusta prilikom nedavnih napada na Kapitol.

Američka policija i vojska ne žele da ponove grešku od 6. januara, ukazuje Tajms dodajući da su federalni tužioci krajem prošle sedmice tvrdili da postoje "snažni dokazi" da su demonstranti koji su upali na Kapitol nameravali da zarobe i ubiju pojedine zvaničnike, uključujući potpredsednika Majka Pensa.

Kasnije su, navodi list, povukli optužbe naglasivši da je istraga još u ranoj fazi.

Pozivajući se na pisanje Vašington posta, koji je izvestio da je tri dana pre pobune interni dopis policije upozorio na scenarij u kojem je Kongres meta nasilnog protesta, Tajms ukazuje na zabrinutosti o naklonjenosti određenog broja pripadnika policije i vojske demonstrantima.

Izveštava se da je u pobuni, dodaje londonski list, učestvovalo više od desetak službenika zakona, sadašnjih i bivših vojnih zvaničnika.

Čak i ako ovaj nedelja prođe glatko, zaključuje Tajms, Amerika će godinama "pronalaziti kosti ovog katastrofalnog poglavlja".

Stručnjaci smatraju da će istrage i rekonstrukcije događaja na Kapitolu 6. januara biti neophodne radi boljeg razumevanja uzroka velikih bezbednosnih i obaveštajnih propusta.

(Espreso.co.rs/Beta)