Najčešći uzrok infekcije sinusa jesu virusi, Foto: Profimedia

zdravlje

OVA BOLEST JE SLIČNA KAO KORONA, IMA I SLIČNE SIMPTOME: Dobro OBRATITE pažnju na 1 ključnu RAZLIKU!

Može da bude biti akutna ako traje kraće od mesec dana i hronična ukoliko traje duže od 12 nedelja

Objavljeno: 03.01.2021. 19:44h

Sinusitis ili rinosinuitis, koji je poznatiji kao infekcija sinusa, predstavlja upalno stanje u nosnoj šupljini i paranazalnim sinusima. Može da bude biti akutna ako traje kraće od mesec dana i hronična ukoliko traje duže od 12 nedelja.

Najčešći uzrok infekcije sinusa jesu virusi, iako rinosinuitis može da bude i bakterijski što je znatno ređi slučaj jer bakterijske infekcije čine 0.5 do 2 odsto sinusnih infekcija i obično se javljaju kada bakterija posle virusne infekcije sekudnarno inficira već upaljeni sinus, odnosno najčešće kao komplikacije virusne infekcije.

Najčešći simptomi infekcije sinusa su:

- zapušen nos- curenje iz nosa (obično žute ili zelene boje)

- bol ili neprijatnost u zubima

- bol u licu ili pritisak koji se pojačava, posebno u području blizu sinusa i to kada glavu nagnete napred (osetljivost i otekline u području oko očiju, obraza, čela i nosa)

- povišena telesna temperatura

- umor

- kašalj

- gubitak ili smanjenje čula mirisa

- pritisak u ušima

- tinitus ili gubitak sluha

- glavobolja

- neprijatan zadah

Među najčešćim simptomima korone izdvajaju se sledeći: suvi iznenadni kašalj, povišena telesna temperatura, groznica, umor, bolovi u telu/mišićima, glavobolja, bol u grlu, dijareja, mučnina i/ili povraćanje, gubitak čula ukusa i mirisa, osip na koži.

Kako razlikovati infekciju sinusa od korone? Kod infekcije sinusa se kao zaštitni znak javlja zapušen nos i pritisak u licu i/ili uhu kao i obilje sekreta, ali ne i bolovi u telu (ne računajući one u blizini sinusa) dijareja, mučnina, povraćanje, osip, intenzivan gubitak čula ukusa i mirisa, veliki umor, izrazito visoka telesna temepratura, groznica. Simptomi rinosinuitisa su koncentrirani oko gornjih dišnih puteva, navodi "Glorija hr" i piše da se ove dve bolesti ne isključuju kao i da je sinuitis veoma čest.

Poslednju reč o tome koja je bolest u pitanju daje lekar. A akutnu upalu sinusa, koja ima jasne simptome i kliničke znake, dijagnostikuju i leče lekar opšte prakse i otorinolaringolog. Rendgensko snimanje uglavnom nije neophodno. Akutna upala sinusa leči se antibiotskom terapijom i kapima za nos, a većina lekara preporučuje i izradu antibiograma. Dodatak terapiji mogu da budu rastvori za negu sluznice nosa, lekovi za razređivanje sekreta u sinusima i izvlačenje sekreta iz sinusnih šupljina, ukoliko se sinusi slabo dreniraju. Hirurško lečenje kod akutnog sinuzitisa primenjuje se jedino ukoliko se bolest iskomplikuje.

Kada je reč o hroničnoj upali, od velike važnosti je utvrđivanje uzroka upale i snimanje sinusa skenerom. Alergijska hronična upala najčešće se leči konzervativno, izuzev ako se ne pojave komplikacije u vidu polipa, što nije retko.Tek tada se pristupa hirurškim metodama lečenja, a najbolje rezultate daje endoskopska hirurgija.

Osobama koje su sklone upalama sinusa savetuje se da se utopljavaju i da zimi obavezno nose kapu, kako bi zaštitili glavu od hladnoće. Takođe je dobro i:

• preventivno koristiti rastvor morske vode ili fiziološke tečnosti kako bi se poboljšao lokalni imunitet nosa i sinusa

• izbegavanje kontakta s prehlađenim osobama jer se tako smanjuje mogućnost dobijanja respiratorne infekcije

• izbegavanje boravka na zagađenom vazduhu i u zadimljenim prostorijama

• redovno provetravanje prostorija u kojima se boravi, a naročito ako je vazduh u njima suv.

Ukoliko do upale dođe, tegobe mogu da se ublaže:

• inhaliranjem parom kamilice

• stavljanjem toplih obloga preko nosa, obraza i očiju

• uzimanjem dosta tečnosti jer se tako omogućava razređivanje gustog sekreta u nosu i sinusima i olakšava njegovo izbacivanje.

Upale sinusa ne treba olako shvatati jer one mogu i da se iskomplikuju. To se mnogo češće događa u slučajevima zapuštenih upala, koje se ponavljaju, nego kod akutnog sinuzitisa. Komplikacije mogu da budu i veoma ozbiljne. Kada se infekcija proširi na oko, meninge ili mozak, neophodna je hirurška intervencija. Srećom, to se dešava retko.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Srbija danas)