Podbacio zdravstveni sistem jedne od najuređenijih zemalja EU, Foto: Youtube printstcreen

CRNI DANI

ŠVEDSKA TRENUTNO PROLAZI KROZ KORONA PAKAO: I mnogi za to krive BAŠ OVOG ČOVEKA! Sve je promašio!

Starijim ljudima se rutinski daju morfijum I midazolam, koji su respiratorno inhibirajući. To je aktivna eutanazija, u najmanju ruku.

Objavljeno: 19.12.2020. 16:44h

Švedska je danas zabeležila neslavni rekord u broju novih dnevnih slučajeva koronavirusa, njih 9654, uz čak 100 novih smrtnih slučajeva. A ranije ove nedelje objavljeno je da je ova skandinavska zemlja, čija je specifična strategija borbe protiv epidemije koronavirusa mesecima tema žestokih rasprava, u septembru imala najveću stopu smrtnosti u tom mesecu u poslednjih sto godina - od španskog gripa 1918.

Naime, u septembru je u Švedskoj zabeleženo ukupno 8088 umrlih, što je 10% više od petogodišnjeg proseka za taj mesec u godini, koji iznosi 7383 umrlih, prenosi portal The Local Sweden. Ukratko, jasno je da Švedska, uprkos suprotnim predviđanjima u toj zemlji i izvan nje, prolazi kroz mnogo teži drugi talas od prvog na proleće.

U ovom kontekstu posebno je poražavajući podatak koji je u četvrtak objavila švedska javna televizija SVT. Ona je, naime, podsetila da je Švedska agencija za javno zdravstvo, čiji je glavni državni epidemiolog Anders Tegnel, u julu objavila svoj model za prognozu drugog talasa koronavirusa u toj zemlji s tri moguća scenarija.

Prema scenariju 0, širenje infekcije trebalo se nastaviti na tadašnjem izuzetno niskom nivou. Scenario 1 predviđao je neravnomjerno širenje s vrhuncem u ranu jesen, dok je scenario 2 predviđao ravnomerni, umereni nivo širenja infekcije.

Tri scenarija za drugi talas, najcrnji je bio preoptimističan

"Kada računate, pravite niz pretpostavki, a mi smo bili prilično konzervativni. Razvoj će verojatno biti mnogo bolji", komentarisao je tada Tegnel prognoze svoje agencije.

"Mi uglavnom verujemo u širenje niskog intenziteta tokom jeseni, s visokim rizikom lokalnih žarišta u različitim delovima zemlje", rekao je u intervjuu za SVT nešto kasnije, 10. septembra.

A onda se Tegnelu i švedskim službama dogodilo ono što se na engleskom zove "reality check", odnosno suočavanje sa stvarnošću.

U grafu koji je SVT u četvrtak objavio u svom prilogu jasno se vidi da je stvarni porast broja hospitaliziranih zbog koornavirusa bio daleko veći i od najpesimističnijeg scenarija koji su Tegnel i Švedska agencija za javno zdravlje predstavili.

Prema njihovom scenariju 2, vrhunac drugog talasa epidemije trebao je da se desi u 39. nedelji godine, kada je trebalo da broji 1100 novih hospitalizovanih pacijenata tu nedelju. Do Božića je taj broj trebao da se sputsi na stotinak.

Umesto toga, prema podacima švedskog Nacionalnog odbora za zdravlje i socijalnu negu, broj novih hospitalizovanih pacijenata u 47. nedelji godine iznosio je gotovo 1500. A evidencija hospitalizovanih i umrlih u Švedskoj značajno kasni, tako da bi pravi broj mogao biti i veći, ističe SVT.

U novembru umrlo najviše Šveđana od 1918.

"Ovo je najviši broj smrti zabeležen u novembru od 1918, godine kada je izbio španski grip", naveo je Tomas Džonason ove nedelje, demograf u švedskoj nacionalnoj statističkoj agenciji SCB. Naravno, primarni uzrok ove povećane smrtnosti upravo je koronavirus, od kojeg su dosad umrla 7802 Šveđana, prema podacima stranice Our World in Data, koja surađuje sa Univerzitetom u Oksfordu. Samo u novembru zabilježeno je 869 umrlih od koronavirusa.

Dan s najvišim brojem smrti prošlog meseca bio je 15. novembar, kad su umrla 292 Šveđana. Ali svakog dana od 12. do 27. novembra umrlo je više ljudi nego bilo kojeg dana u novembru od 2015. do 2019.

Uprkos tome, višak smrtnosti, koji se računa kao razlika smrti u nekom periodu u odnosu na očekivanu, odnosno prosečan broj u istom periodu u poslednjih pet godina, bio je manji u novembru nego u januaru, kada je najmanje 300 ljudi umiralo svaki dan.

Relativna smrtnost najviša u zadnjih 10 godina

Ipak, valja napomenuti da poređenje apsolutnog broja umrlih nije najpreciznija metoda jer ne uzima u obzir konstantan rast populacije koji Švedska ima poslednjih godina, primarno zahvaljujući imigraciji.

Ako se gleda relativna smrtnost, odnosno stopa umrlih na 100 hiljada stanovnika, onda je novembar u Švedskoj bio najsmrtonosniji u poslednjih 10 godina - prošli mesec umrlo je 77.9 Šveđana na 100 hiljada stanovnika, dok je taj broj u novembru 2010. bio 79.2. Takođe, Džonason je napomenuo da je povišeni broj smrtnosti prošlog meseca bio koncentrisovan u kategoriji starijih od 65, dok su mlađi od 65 imali ispodprosečnu smrtnost. To je opet u skladu s činjenicom da su stariji od 65 mnogo zastupljeniji među umrlima od koronavirusa.

I švedski premijer Stefan Lofven u utorak je priznao da su zdravstvene službe podcenile žestinu drugog talasa koronavirusa u njihovoj zemlji. Podsetimo, Švedsku je i prvi talas, zahvaljujući izuzetno blagim epidemiološkim merama, pogodio mnogo snažnije nego susedne Dansku, Norvešku i Finsku. Ipak, u nekim evropskim zemljama koje su imale lokdaun koronavirus je odneo još više života, relativno na broj stanovnika, nego u Švedskoj.

Tegnela indirektno kritikovali i premijer i kralj

"Mislim da većina ljudi u ovoj profesiji nije videla ovaj talas ispred sebe, govorili su o različitim klasterima", rekao je Lofven u intervjuu za švedske novine Aftonbladet. Ovo je bio praktički prvi put da je premijer uputio kritiku, makar i ovako uslovnu, Tegnelu i Švedskoj agenciji za javno zdravlje.

Tegnel je, naime, sredinom oktobra tvrdio da Švedska, za razliku od ostatka Evrope, nema drugi talas epidemije jer nema "znatnog širenja virusa u velikim delovima društva". Manje od mesec dana kasnije priznao je da se zemlja bori s drugim talasom koronavirusa.

"Broj ljudi koje nismo dijagnostifikovali verovatno je manji nego što smo očekivali", priznao je tada da je opet debelo precenio koliko je Švedska blizu kolektivnom imunitetu iako je još na proleće predviđao da će ga Švedska doseći u aprilu, pa u maju, pa u junu - svaki put pogrešno, vreme je pokazalo. No Tegnel, arhitekta švedske korona-strategije, nije odustao od svojih neutemeljeno optimističnih prognoza kao opravdanja za ekstremno opuštene (bar u odnosu na ostatak sveta) mere.

"Na jesen će doći do drugog talasa. Švedska će imati visoku stopu (kolektivnog) imuniteta, a broj slučajeva verovatno će biti prilično nizak... Ali Finska će imati vrlo nisku stopu imuniteta. Hoće li Finska morati ponovo u potpuni lokdaun?" zapitao se retorički glavni švedski epidemiolog u maju.

Tegnel prognozirao puno teži drugi talas Finskoj, dogodilo se obrnuto

No kako je još pre mesec dana pokazao Maks Rozer, ekonomista sa Univerziteta u Oksfordu i osnivač stranice Our World In Data koja je postala jedan od glavnih izvora za praćenje podataka o pandemiji, rast broja novozaraženih u Finskoj ove je jeseni neuporedivo niži nego u Švedskoj.

Iako je krajem novembra u Švedskoj uvedeno ograničenje javnog okupljanja na maksimalno 8 ljudi, nakon što je ono iznosilo 50 ljudi od početka pandemije, a zabranjeno je i točenje alkohola nakon 22 sata, Švedska je i dalje jako daleko od ičega što bi se moglo opisati kao lokdaun. Barovi, restorani, šoping-centri, bioskopi, teretane i klubovi i dalje su otvoreni.

Deo problema je, međutim, to što prema švedskom zakonu vlada ne može građanima narediti da ostanu kod kuće, niti može da uvede sankcije za kršenje epidemioloških mera, pa svi moraju da se oslanjaju na preporuke i ličnu odgovornost.

Nacionalnu strategiju za epidemiju koronavirusa, za koju je Tegnel glavni odgovorni, kritikovao je čak i švedski kralj Karl Gustav XVI.

"Mislim da smo zakazali. Imamo veliki broj umrlih i to je strašno", rekao je kralj u dokumentarnom filmu o kraljevskoj porodici čiji je deo prikazan na javnoj televiziji SVT. "Ova pandemija je strašna kada uzmemo u obzir koliko je ljudi umrlo, koliko je tuge i frustracije u brojnim porodicama, ali i kod vlasnika firmi koji su na kolenima", rekao je kralj Karl Gustav u filmu.

Alarmantni izveštaji o nelečenju oboljelih u staračkim domovima

A povrh svega, odbor švedske vlade ranije ove nedelje zaključilo je da je zemlja uveliko podbacila u zaštiti starije populacije u domovima za stare i nemoćne, ali i u drugim ustanovama. Utvrđeni su strukturni nedostaci poput "nedovoljne količine odgovarajuće zaštitne opreme za osoblje, zakasnelog testiranja i zakasnelog uvođenja zabrane poseta".

Pre toga je, krajem novembra, Inspektorijat za zdravstvo i socijalnu pomoć utvrdio da su otkriveni "ozbiljni nedostaci" i "sistemski propusti" u brizi o obolelima od koronavirusa u domovima, gde je manje od jednog na 10 korona pacijenatalekar fizički pregledao.

Inspektorijat je takođe otkrio da su pojedine regije izdale uputstvo da se izbegava hospitalizacija pacijenata iz staračkih domova, a jedna je regija za sve štićenike staračkih domova obolelih od covida-19 doslovno propisala palijativni tretman - drugim rečima, tretman za umiranje.

"Starijim ljudima se rutinski daju morfijum i (sedativ) midazolam, koji su respiratorno inhibirajući. To je aktivna eutanazija, u najmanju ruku", upozorio je profesor gerijatrijske medicine sa Univerziteta u Umei, Ingve Gustafson, u maju intervjuu za švedske novine Svenska Dagbladet.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Index.hr)