Mozak, Foto: Promo

mozak

STRUČNJACI SU DOŠLI DO REVOLUCIONARNOG OTKRIĆA: Navažniji organ našeg tela ponaša se na neverovatan način!

Rezultati ove studije izazvali su nevericu kod mnogih stručnjaka s obzirom na to da se kosi sa višedecenijskim ubeđenjem.

Objavljeno: 24.11.2020. 18:48h

Među informisanim laicima, ali i među većinom stručnjaka prihvaćena je tvrdnja da se čovekov mozak eksplozivno razvija kod novorođenčadi i male dece i da taj proces polako usporava u uzrastu od 5 ili 7 godina, da bi se zapravo zaustavio otprilike do dvadesete godine.

Laički rečeno, dobili smo mozak koji nakon rane mladosti može biti samo manji, ili manje funkcionalan.

Ove tvrdnje zloupotrebljava industrija učila, pametnih igračaka i raznih dečjih i roditeljskih kurseva i časova, koja živi od te roditeljske brige i potrebe da ulože mnogo truda i novca ne bi li njihova deca uspela u ovom konkurentnom, novom svetu.

Ipak, povremeno se čuje i neki drugi, relevantan glas koji kaže da je ta ideja o ranom razvoju (i konačnosti razvoja mozga) sasvim netačna. Jedno novo istraživanje upravo je potvrdilo da ljudi tokom čitavog života proizvode nove ćelije mozga koje koriste za učenje i pamćenje.

Najveća debata, naime, vodi se o dešavanjima u delu mozga koji se zove hipokampus i koji je zadužen za kratkoročno i dugoročno pamćenje kao i memoriju koja nam pomaže da se snalazimo u prostoru.

Kod beba se u hipokampusu stvara ogroman broj novih neurona, ali dosadašnje studije su redom dolazile do podataka da se nakon puberteta tu ništa novo ne dešava. Takav zaključak donet je i na osnovu zapažanja o promenama na mozgu kod miševa i nekih drugih životinja.

Ipak, novi važan rad objavljen u časopisu Sel Stem Sel bavi se ljudima i pokazuje da se novi neuroni stvaraju i kod odraslih, tokom čitavog veka. Dr Maura Boldrini sa Kolumbija univerziteta u Njujorku, koja je vodila to istraživanje dodaje šaljivo da su ljudi izgleda stvarno drugačiji od miševa kod kojih proizvodnja neurona vrlo naglo opada sa godinama.

Boldrini je sa svojim kolegama posmatrala hipokampuse 28 ljudi, muškaraca i žena, uzrasta od 14 do 79 godina i to ne na skenerima već – uživo. To su bili hipokampusi generalno zdravih ljudi koji su samo nekoliko sati ranije preminuli, pa je ovaj tim mogao da vidi kako su kod njih formirani krvni sudovi, da posmatraju broj i volumen ćelija kao i njihovu zrelost i razne druge važne pokazatelje.

Radi se o tome da u jednom delu hipokampusa postoje specifične majke ćelije od kojih nastaju ćerke ćelije koje se zatim dele i prave mnogo novih ćelija i tako nastaju neuroni. Ranije se smatralo da postoji konačan broj majki ćelija i da njihov broj opada kako starimo.

Međutim, ispostavilo se da mi i dalje proizvodimo ogroman broj neurona, čak iako imamo manje majki ćelija, pojašnjava Boldrini, napominjući da se oni sa starošću mogu slabije umrežavati.

Rezultati ove studije izazvali su nevericu kod mnogih stručnjaka s obzirom na to da se kosi sa višedecenijskim ubeđenjem.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Alo.rs)