Vakcina, Foto: EPA-EFE/ RONALD WITTEK

OTKRIVAMO

NEMAČKI NAUČNIK OTKRIO KO ĆE PRIMITI KORONA VAKCINU PA REKAO I CENU: Svet je u šoku!

Nemački naučnik Mihael Piontek nije bio najbrži u pronalasku vakcine protiv korone, ali veruje da će omogućiti vakcinu pristupačnu celom svetu, piše Dojče vele.

Objavljeno: 22.11.2020. 20:31h

Nemački naučnik Mihael Piontek nije bio najbrži u pronalasku vakcine protiv korone, ali veruje da će omogućiti vakcinu pristupačnu celom svetu, piše Dojče vele.

Daleko od medijske pompe Pontek radi na vakcini sa svojom malom firmom Artes Biotehnolodži iz gradića Langenfelda na zapadu Nemačke.

Oni su već na bazi kvasca napravili uspešnu vakcinu protiv hepatitisa B, a sada se nadaju da će na isti način doći i do vakcine protiv korone.

„Ako je pristup Bajonteka funkcionisao, onda će i naš pristup biti uspešan. Jer na posletku koristimo isti protein, ali ga dobijamo na različit način“, kaže Piontek za DW.

Eksperimenti na životinjama su već počeli, a data je i licenca dvema velikim azijskim firmama koje proizvode vakcine i već pripremaju proizvodnju. Piontek se nada da će vakcina biti na tržištu u drugoj polovini iduće godine.

„Imaće dve ogromne prednosti: prva je oprobana bezbednosti jer već na istoj bazi kvasca postoje druge vakcine. Imamo veliku količinu podataka o tome i znamo da funkcionišu i ne škode nikome. I drugo: uz pomoć kvasca možemo da proizvodimo veoma, veoma jeftino“, dodaje naučnik.

Dok se zna da će Sjedinjene Države plaćati jednu dozu Bajontekove vakcine čak 17 dolara, a za imunizaciju su potrebne dve doze po osobi, Piontek u razgovoru za DW tvrdi da će njegova vakcina moći da košta „daleko manje od jednog evra“ po dozi.

Najveći deo zarade ići će proizvođačima, ali čak i tako su, kaže, marže sasvim dobre.

„Kod firmi koje su na berzi, ulagači su već uložili mnogo novca i sada žele da im se to vrati. To kod nas nije slučaj, jer mi već beležimo profit. Mi možemo da niske troškove proizvodnje prebacimo direktno na mušterije“, dodaje on.

Na pitanje da li su onda aktuelni favoriti među vakcinama zapravo više za zapadni svet, a manje za siromašnije zemlje, Piontek kaže:

„Definitivno je tako i to ne samo zbog cene. Mnoge vakcine na bazi RNA moraju da se skladište i prevoze na minus 70 stepeni Celzijusa“, dodaje on.

Bajontekova vakcina spada u takve - zato i Nemačka planira otvaranje velikih centara za vakcinaciju. Jer, takvu vakcinu teško možete distribuirati do svakog lekara opšte prakse.

„Kad pomislite da hladni lanac na toj temperaturi treba održati u Indiji ili Africi - to neće funkcionisati. Rekao bih da u tri četvrtine sveta to neće biti moguće“, zaključuje sagovornik DW.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Agencije)