Istraživanje vršnjačkog nasilja je obuhvatilo 30 različitih studija, a subjekat su bila deca školskog uzrasta iz 14 različitih zemalja, Foto: Profimedia

VAŽNA TEMA

Da li je moje dete ŽRTVA NASILJA: Prepoznajte problem i reagujte na vreme

Sve češće čujete u komšiluku ili na televiziji da su pojedina deca žrtva nasilja, a baš ti nasilnici su najčešće njihovi drugari. Maltretirani mališani nnajčešće ne žele da govore o tome. Ipak, postoje načini da otkrijete da li je vaše dete žrtva nasilja u školi

Objavljeno: 12.11.2020. 15:09h

Nauka je potvrdila da kod dece koja trpe vršnjačko nasilje postoje fizičke manifestacije koje otkrivaju da je dete žrtva nasilnika. Deca koja trpe nasilje to prikrivaju i nerado pričaju o tome. Do ovog zaključka je došlo istraživanje koje je sprovedeno među maltretiranom decom i otkrilo je neobjašnjive fizičke pokazatelje. Ti pokazatelji, prema rečima stručnjaka, mogu biti signali da deca trpe zlostavljanje od strane vršnjaka, a na njih bi trebalo da reaguju ne samo roditelji već i nastavnici, piše Yumama.

Istraživanje vršnjačkog nasilja je obuhvatilo 30 različitih studija, a subjekat su bila deca školskog uzrasta iz 14 različitih zemalja. Rezultati su pokazali da se mališani koji su žrtve nasilja osećaju lošije, aksiozniji su, nesigurniji i povučeniji u odnosu na svoje vršnjake. Deca koja trpe zlostavljanje su se žalila na česte glavobolje, stomačne tegobe, bolove u leđima, vratu, ramenima, imala su problema sa disanjem, vrtoglavicom, kao i probleme sa dijarejom, napetošću mišića i čestim noćnim mokrenjem. Istraživači su istakli da je među decom najčešće fizičko i internet nasilje.

Profesor psihologije Đanluka Đini, kao autor ove studije, naveo je da su rezultati do kojih su on i njegov tim došli neverovatni. Zapravo, oni ukazuju da spoljašnje manifestacije (modrice ili vidno tužno i neraspoloženo dete) mogu biti upozorenje roditeljima da obrate pažnju na decu, naročito ako su te posledice vidne i ukoliko je njihov nastanak neobjašnjiv.

Kada je glavobolja zaista glavobolja, a kada je poziv u pomoć?

Česte glavobolje su samo jedan od alarma koji ukazuju na vršnjačko nasilje (nije svaka glavobolja taj znak, već može biti i medicinski problem). Zapravo, deca su u tim situacijama pod stresom, koji uzrokuje to stanje. Psiholog ističe da morate deci da postavite prava pitanja bez okolišanja i da bi trebalo da razgovarate otvoreno sa njima na tu temu. Iskren razgovor sa detetom će pomoći da izgradite poverenje, a ono će se osećati sigurnije i znaće da ima podršku kraj sebe. Neophodno je da tokom razgovora mališanu stavite do znanja da se na vas može osloniti i da vam može verovati.

"Morate da znate da deca neće tako lako govoriti o nasilju i vršnjačkom maltretiranju", istakao je psiholog Đini.

Najbolje bi bilo da ih pitate izokola da li se u školi osećaju bezbedno, da li vole druženje sa drugarima i da li nastavnica poklanja pažnju svoj deci jednako. To ih može podstaći dodatno da se otvore, kaže autor ovog istraživanja. Pedagozi upozoravaju da obratite pažnju na dečije ponašanje i fizičke pokazatelje, koji su sasvim sigurno signal koji ukazuju da se nešto dešava.

Psiholozi su primetili da maltretirana deca odbijaju školu, da se glavobolje i bolovi u stomaku pojavljuju pre školskog zvona i dolaska u školu. Takvi mališani su često depresivni i tužni, povučeni u sebe i ne baš previše komunikativni. Đanluka Đini je istakao da deci treba postaviti i pitanja o tome kako su proveli školski odmor, kao i kako je proteklo druženje u školi sa drugarima.

Morate znati da je mnogo teže ove informacije izvući od srednjoškolaca, nego od osnovaca. Trebalo bi obratiti pažnju na njihove društvene mreže, jer i one mogu biti alarm da se nešto čudno dešava. Pretnje, ismevanje, ruganje, omalovašavanje, ogovaranje samo su neke od stvari koje se mogu dogoditi na društvenim mrežama i koje u vašem detetu mogu probuditi strah i nesigurnost. Takva situacija predstavlja sajber nasilje ili internet nasilje, pa se zbog toga dešava situacija gde se mališani uplaše kada telefon zazvoni ili stigne poruka.

"Da li je telefon prestao da zvoni? Da li deca izbegavaju čitanje poruka? Da li održavaju komunikaciju preko društvenih mreža sa vršnjacima? Ovo su samo neke od sitnica koje mogu otkriti nešto više o situaciji", istakao je autor studije Đanluka Đini.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Yumama)